Za sedam dana obeležavamo najtužniji praznik: Veruje se da tog dana žene ovo treba da izbace iz doma, kako bi oterale zlo!

Za tačno nedelju dana Srpska pravoslavna crkva obeležava dan kada je Isus Hrist razapet na krstu.

Prema našim verovanjima, postoje stvari koje nikako ne biste smeli da radite na Veliki petak, jer se smatra da ne donose dobro. Ovaj praznik proslavljamo za tačno nedelju dana.

Na Veliki petak Isusu Hrist je razapet na krastu na Golgoti i taj dan se smatra jedan od najtužnijih u hrušćanstu. Provodi se u strogom postu i bez ikakvog veselja. Crkva se seća događaja od trenutka kada je Isus izveden pred sud Pontija Pilata, pa sve do momenta kada je skinut sa krsta i položen u grob koji su čuvali vojnici kako bi sprečili da neko ukrade telo.

Ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, a u nekim krajevima običaj je da se vernici posle celivanja provlače ispod.

Originalna Plaštanica Gospoda Isusa Hrista je platno, satkano od lana sa primesama pamuka. U nju su učenici Gospodnji zajedno sa Josifom Arimatejskim zavili telo Isusa Hrista odmah po skidanju njegovom sa Krsta. U prvim vekovima hrišćani su je tajno čuvali, a kad su prestali progoni hrišćana nju su čuvali vizantijski imperatori i dugo nije pokazivana narodu.

Foto: Shutterstock

Na Veliki petak crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Ne rade se poslovi u polju i kući.

Ovaj dan u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom, pa se tada ne radi ništa od kućnih, niti od poljskih poslova. Tog dana ne uzimajte igle i eksere… stari kažu, ne valja se! Ovaj dan se naziva i “Raspeti petak”, pa se veruje da tog dana ne valja dirati oštre predmete da se ne bi “povređivale Isusove rane”. Zbog toga na Veliki petal obućari i krojači ne rade.

Na Veliki petak se tradicionalno farbaju uskršnja jaja i to rano ujutru ili najkasnije do podneva. Prvo jaje predstavlja čuvarkući i obavezno se farba u crvenu boju.

Sa druge strane, veruje se da je ovaj dan najbolji sa kalemljenje voća. Stariji ljudi tog dana gledaju u nebo i kažu: ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, a ako je toplo i sunčano očekuje se veliki rod voća.

Takođe, kuću bi trebalo malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, jer, prema predanju, sa njom odlazi i svo zlo iz kuće i domaćinstva.

Narodna verovanja kažu da na ovaj praznik ne treba jesti koprive i ne pije se vino, jer se smatra da ono predstavlja krv Isusua Hrista.