"Još sam otečen, stavljam obloge i pijem lekove" Nastavnik iz Bačke Palanke, kojeg je pretukao bivši đak: "Ne verujem da ću se vraćati na posao"

"Još sam otečen, stavljam obloge i pijem lekove. Kada uboji malo splasnu, moraću kod lekara na kontrolu. U petak po podne izašao sam iz bolnice, i evo me sada kod kuće. Ne znam šta da kažem i mislim o ovome što se desilo na radnom mestu. U oktobru bi trebalo da odem u penziju, i ne verujem da ću se do tada vraćati u učionicu. Fizičke rane će proći, ali šta je sa onima na duši?"

Ovako za "Novosti" govori Slobodan Zorić, nastavnik praktične nastave u bačkopalanačkoj Tehničkoj školi "9. maj", koga je prošle srede, 8. maja, pod školskim krovom, fizički napao i teško povredio maloletni M. B., inače bivši đak te škole.

Zorić ne pristaje da se slika, jedva i govori.

- Dok sam se penjao na drugi sprat prema kabinetu, bilo je oko pola dva, na podestu pre sprata, ispred mene su pale male makazice za nokte - prepričava nam nastavnik Zorić šta se dešavalo pre nego što je napadnut.

Foto: N. S

- Bili su tu đaci drugog razreda, ali tog učenika nisam odmah primetio među njima. Čekali su da otključam učionicu. Podigao sam makazice, i ušli smo. Na moje pitanje ko je bacio makazice, nisam dobio odgovor, svi su ćutali, ostavio sam ih u fioku.

Čas je, prema Zorićevim rečima, počeo uobičajeno, upisao je ko je odsutan i počeo predavanje, kada se u učionici začulo mjaukanje. Nastavnik je prekinuo sa lekcijom i upitao ko to radi, ali je i ovo njegovo pitanje ostalo bez odgovora. Tada su u njegovom pravcu, prema katedri, poleteli smotuljci papira.

- Prekinuo sam čas, rekavši im da izađu iz učionice, i da ću obavestiti njihovog razrednog starešinu, ali me nisu poslušali - kazuje Zorić.

- U dnu učionice sam tada uočio bivšeg đaka, čučao je u zadnjoj klupi. Podigao sam njegovu torbu, koja je bila poprilično teška, otvorio sam vrata da izađe, i tada je krenuo prema meni kao da želi da se koška, uzeo je torbu. Ispružio sam ruku, govoreći mu "nemoj tako". U desnoj ruci držao je svoju torbu. Sada mislim da je u njoj bila kocka behatona sa obližnjeg gradilišta, i da je zbog toga bila teška. Udario me je njome, ja sam se onesvestio.

Foto: N. S

Dok je nastavnik tako bespomoćno ležao na podu, kako je kasnije čuo šta su đaci ispričali, bivši učenik ga je šutirao nogama. Kada se osvestio, bio je sav krvav.

- Ne znam šta da kažem - govori naš sagovornik. - Rođen sam u školi, otac mi je bio prosvetni radnik, ceo život sam proveo u školi, i sada, pred kraj radnog veka, da mi se ovako nešto dogodi. Od deteta. U toj školi sam proveo 26 godina, i sa svim kolegama sam u dobrim odnosima.

Trudio se nastavnik, inače otac našeg proslavljenog reprezentativca u kajaku Milenka Zorića, osvajača srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Riju, da i sa đacima gradi korektne odnose.

- I sam sam roditelj, imam dvoje odrasle dece i petoro unučadi, nastojao sam da moju decu izvedem na pravi put, uprkos izbeglištvu i svim nedaćama - kaže Zorić.