Danas je Međunarodni dan porodice! Evo koliko je ova zajednica važna za sreću pojedinca

Svetski dan porodice predstavlja dan kada se posebna pažnja posvećuje značaju ove jedinice društva kao jedne od najvažnijih tvorevina civilizacije.

Međunarodni dan porodice predstavlja dan kada se posebna pažnja posvećuje značaju ove jedinice društva, kao jedne od najvažnijih tvorevina civilizacije. Obeležava se od 1994. godine, kada ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija uvrstila u kalendar važnih datuma.

Danas se posebno podsećamo zbog čega je porodica osnovna ćelija društva, zašto bi trebalo da se osnažuje sa svakog aspekta i koliko je zdrava porodica presudni faktor za stvaranje zdravog pojedinca, a onda i zdravog društva.

Kao osnovna ćelija društva, porodica treba da bude osnažena sa svakog aspekta jer je zdrava porodica jedan od glavnih uslova za stvaranje zdravog pojedinca ali i zdravog društva.

Porodica bi trebalo da predstavlja stabilnu socijalnu zajednicu u okviru koje, među njenim članovima, vlada poštovanje, međusobno uvažavanje, podela odgovornosti, poverenje i ljubav.

U našoj zemlji, gotovo 70% stanovništa čine porodice sa decom, što se prevodi na blizu 1.5 miliona. Samohrani roditelji zauzimaju veliki deo porodičnog stanovništva, sa oko 300 000 samohranih majki i blizu 80 000 samohranih očeva.

Foto: Shutterstock

Iako se u poslednjih 30 godina tradicionalna porodična jedinica značajno promenila i razvila, iako ne postoji koncept porodice koji se univerzalno primenjuje, njen značaj je ostao isti.

Porodica je sklonište 

Zdrava porodica je utočište i mirna luka za beg od svega. Ovo je posebno značajno kada se susretnete sa problemima, jer porodica nudi sigurnost i podršku kada stvari ne idu sjajno. Studije su pokazale da kvalitetno provedeno vreme sa porodicom može da pomogne u redukciji stresa.

Uzajamna podrška i solidarnost

Članovi zdrave porodice imaju osećaj uzajamnosti, pouzdanosti i međusobnog oslanjanja. Briga o voljenima i osećaj njihove podrške donose osećaj ispunjenosti. Kada imate podršku onih čije vam mišljenje najviše znači, onih koji čine vašu bazu, vi možete sve.

Recimo, jedna britanska studija je pokazala da roditelji, ali i bake i deke imaju glavni uticaj u ohrabrivanju razvoja altruizma kod dece.

Bezuslovna ljubav

Porodicu čine ljudi koji vas vole bez obzira na sve. Na njih uvek možete računati, na njihovu ljubav, pažnju i podršku. Oni vas prihvataju onakvima kakvi ste i ovo je ključ pozitivnog mišljenja o sebi.

Foto: pexels.com

Istraživanja pokazuju da korist ide dvosmerno: srećni i zadovoljni su i oni koji primaju, ali i oni koji daju ljubav i podršku.

Zajednička iskustva

Svi članovi zdrave proodice zajedno prolaze kroz različite situacije i to im pomaže da izgrade čvršće veze i obogate zahvalnost prema drugima. Zajednička iskustva mogu da pojačaju efekat pozitivnih emocija.

Čak i sećanja na pozitivna zajednička iskustva mogu da daju podsticaj blagostanju.

Svi smo zajedno u ovome i to nam pomaže da izgradimo čvršće veze i obogatimo zahvalnost prema drugima. Zajednička iskustva mogu pojačati efekat pozitivnih emocija. Čak i sećanje na pozitivna zajednička iskustva može dati podsticaj našem blagostanju.

Osećaj pripadnosti

Istraživači su upoređivali ljude sa i bez jakog osećaja pripadnosti. Rezultati su bili jasni: oni koji su osećali da pripadaju grupi koja ima pruža podršku prijavili su da su srećniji.

Prema psiholozima, pripadnost je primarna potreba, a zadovoljavanje te potrebe pomaže nam da budemo otporniji, samim tim i srećniji.

Izgradnja samopoštovanja i samopouzdanja

Uopšteno, smatra se da osećaj samopoštovanja izgrađuje tokom treće godine života, kao osećaj ponosa, kada dete čini stvari na svoj vlastiti način. Ukoliko roditelji ne omoguće detetu istraživanje okoline u tom periodu, tada se umesto osećaja samopoštovanja mogu javiti osećaj srama i sumnje.

U dobi od četiri do pet godina, samopoštovanje poprima kompetitivni karakter, a odobravanje od strane vršnjaka postaje važan izraz afirmacije samopoštovanja. U tom smislu, najvažnije je da li su se ključne osobe prema nekom odnosile sa poštovanjem, ljubavlju i brigom ili ne.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.