Struka i nauka saglasni oko projekta "Jadar": Zemlja, vazduh i voda neće biti uništeni

Eminentni stručnjaci uradili su brojne analize kako bi dokazali da je iskopavanje litijuma kontrolisan proces koji neće negativno uticati na našu okolinu, ali protivnici projekta i dalje ignorišu nauku i nastavljaju da plasiraju dezinformacije kako bi zaplašili građane brojka. 6,5 godina je trajala priprema studije procene uticaja na životnu sredinu.

Litijum je nafta 21. veka, a Srbija ima mogućnost da proizvede čak 58.000 tona litijum-karbonata godišnje i na taj način postane vrlo važan geopolitički igrač na evropskom kontinentu, kažu stručnjaci.

Projekat "Jadar", ležište u Srbiji bogato litijumom, već je mesecima u centru pažnje javnosti - stručne, ali i nestručne.

Stručna analiza

Zabrinutost lokalne zajednice za životnu sredinu i ekologiju, kada reč o ovakvim projektima, je opravdana i nije specifična samo za Srbiju. Međutim, mnogo dezinformacija koje kruže u javnosti sprečavaju da se o projektu govori objektivno, a razne neistine nestručne javnosti šire strah među građanima.

Zbog toga je vrlo važno da se prouči nacrt Studije procene uticaja na životnu sredinu projekta "Jadar" koju je potpisalo više od sto nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 profesora. Struka tvrdi potpuno suprotno od onog što kritičari ovog potencijalnog posla govore. Kažu da i dalje slušaju samo tvrdnje da bi rudnik litijuma doneo pustoš u dolinu Jadra i ostavio bez vode ne samo loznički kraj nego i Beograd i Šabac.

Istina je, kako ističu studije, da je za rudarenje i preradu rude potrebna značajna količina vode, ali ne 500 tona vode za jednu tonu litijum-karbonata kako tvrde oponenti, već 8,3 tone. Koja god količina da je u pitanju, važno je istaći da se za rudarenje i preradu jadarita ne bi koristilo nijedno postojeće niti predviđeno izvorište javnog vodosnabdevanja.

Foto: profimedia

Da nema uticaja na izvore pijaće vode, ovi stručnjaci su prilično sigurni. Objašnjavaju da je upravljanje vodama na projektu "Jadar" vrlo složeno i pažljivo osmišljeno. U tome je, podvlače, učestvovalo više od 20 inženjera iz eminentnih ustanova, počev od Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Cerni", Odseka za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo Građevinskog fakulteta i Departmana za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta. Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koristila bi višestepeni sistem za uklanjanje nečistoća koji uključuje najmodernije tehnologije poput ultrafiltracije, nanofiltracije, reversne osmoze i jonske izmene. Nakon toga, vodi bi se dodavali potrebni minerali pre ispuštanja u reku. Takođe, napominju da nema mesta strahovima da bi deponija uticala na zagađenje voda i zemljišta. Zahvaljujući inovativnoj tehnologiji filter-pogača, otpad iz prerade bi bio u čvrstom stanju.

Kontrolisani uslovi

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandar Cvjetić, jedan od naučnika koji je radio na izradi Studije o uticaju projekta "Jadar" na životnu sredinu, kaže da je, pored njega, još stotinak stručnjaka radilo na raznim analizama, modeliranjima, istraživanjima i da je struka jasno pokazala da se litijum može otkopavati.

- Sve se odigrava u zatvorenim, kontrolisanim uslovima i praktično sve što ostane u procesu proizvodnje, bilo da su gasovi, otpadne vode, maksimalno se koristi i prerađuje. Reč je o jednom zatvorenom ciklusu, kaže Cvjetić i dodaje: - Suština je da je rudnik podzemni. Otkopava se na nivou od 400 i nešto, pa do skoro 700 metara.

To je toliko velika dubina da vi praktično gore, na površini, nemate nikakav efekat od toga, ne možete ništa da osetite. Čak se i eksploziv, kad se dopremi na rudnik, spušta u jamu, i u jami lageruje. Ima onih koji tvrde da će sve da se spali, da se sprži, da će goreti i vazduh i zemlja, ali oni nemaju nikakav dokaz da to potkrepe. Sa druge strane, naši i strani naučnici su svoje zaključke potkrepili sa hiljadama analiza, na 2.000 stranica, što je sve dostupno javnosti.

3 činjenice o "Jadru"

* Projekat "Jadar" ni na koji način neće ugroziti zdravlje ljudi

* Projekat će se prostirati na svega 220 hektara na teritoriji grada Loznice

* Projekat će doneti najveći procvat u celini

Foto: Shutterstock

 

Ko je sve učestvovao u izradi Studije:

- Mašinski fakultet, UB 

- Rudarsko-geološki fakultet, UB 

- Tehnološko-metalurški fakultet, UB 

- Građevinski fakultet, UB

- Poljoprivredni fakultet, UB 

- Biološki fakultet, UBFilozofski fakultet, UB 

- Gradski zavod za javno zdravlje Beograd 

- Elektrotehnički institut "Nikola Tesla" 

- Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije Institut za nuklearne nauke "Vinča" 

- Muzej Jadra 

- Centar za kulturu Vuk Karadžić  i mnoge druge nezavisne medunarodne i domaće specijalizovane ekspertske kuće, kako je i navedeno u objavljenim i javno dostupnim nacrtima Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta "Jadar".

Foto: profimedia

 

10 istina o projektu "Jadar"

1. Sumporna kiselina ni u jednom obliku ne bi dospevala u vodu, vazduh i zemljište

2. Eksploatacija litijuma ne bi uticala na izvore vode

3. Ne postoji rizik da rudnik i fabrika litijuma zagade vode nizvodno od Jadra

4. Otpad bi bio u čvrstom stanju

5. Otpadom bi se rukovalo na način koji štiti zemljište i vodu od zagađenja

6 "Jadar" bi bio podzemni rudnik, a ne otvoreni kop

7. Centralno područje bi zauzimalo svega 220 hektara

8. Razvoj projekta ne bi doprineo masovnom iseljavanju stanovništva

9. Poljoprivreda može nesmetano da se odvija uz rudnik

10. Projekat je osmišljen da izdrži poplave kakve se dešavaju jednom u 10.000 godina