Za pokretanje ovog biznisa nije potrebno puno novca, a i država pomaže! Bogate plantaže u Srbiji obećavaju visoku zaradu

Srbija ima potencijal da postane veliki izvoznik šipka, upravo zbog profina, jednostavnog gajenja i kvaliteta istog na plantažama naših poljoprivrednika, posebno sa parcela gde se ne koriste pesticidi i herbicidi.

Šipak, šipurak ili divlja ruža ima 50 puta više vitamina C od limuna, pektin, tanin, karoten i veliki broj minerala. Otuda je izuzetno tražen u farmaceutskoj i industriji kozmetike.

Preko 20 sorti šipka uspeva na našem podneblju i može se naći gotovo svuda, jer za razliku od mnogih kultura, šipak nema posebne zahteve u gajenju.

 

Na severu Banata sve je više plantaža i berba je upravo u toku.

Zbog suše prinosi su ispod proseka i iznose oko tri tone po hektaru. Kombajn koji bere šipak je manji i karakteriše ga spor rad. Zavisno od gustine roda obere do najviše pet hektara dnevno.

- Berba šipka jako dobro ide, dobro je rodio i jako treba sporije da idemo, da sve granje se izbaci i da bude čisto - kaže Oto Popić, kombajner.

Lider u proizvodnji šipka u svetu je Čile, ali je onaj proizveden na našem podneblju tri puta boljeg sastava i kvalteta od južnoameričkog, tačnije tri puta i skuplji. Dva i po evra za kilogram.

Sa njiva iz okoline Novog Kneževca kompletan rod završi u Austriji i Nemačkoj. Karolj Fekete iz Novog Kneževca bere organski uzgajan šipak ove jeseni na pedeset hektara, piše RTS.

- U zamrznutom stanju ili u suvom stanju izvozi se sve na inostrano tržište, gde svake godine povećava se interesovanje za šipkom zahvaljujući mnogo širokoj primeni - kaže Karolj Fekete, proizvođač šipka iz Novog Kneževca.

Proizvodnja šipka nije zahtevna i u Srbiji se trenutno gaji na oko 600 hektara, ali ima i sve više novih zasada u okolini Zaječara, Soko Banje i na jugu Srbije.

Za pokretanje proizvodnje treba oko dve hiljade evra po hektaru, dok se od nedavno počelo i sa subvencijama države za početak gajenja šipka uz obezbeđen sadni materijal.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.