Za pokretanje ovog biznisa nije potrebno puno novca, a i država pomaže! Bogate plantaže u Srbiji obećavaju visoku zaradu

Srbija ima potencijal da postane veliki izvoznik šipka, upravo zbog profina, jednostavnog gajenja i kvaliteta istog na plantažama naših poljoprivrednika, posebno sa parcela gde se ne koriste pesticidi i herbicidi.

Šipak, šipurak ili divlja ruža ima 50 puta više vitamina C od limuna, pektin, tanin, karoten i veliki broj minerala. Otuda je izuzetno tražen u farmaceutskoj i industriji kozmetike.

Preko 20 sorti šipka uspeva na našem podneblju i može se naći gotovo svuda, jer za razliku od mnogih kultura, šipak nema posebne zahteve u gajenju.

 

Na severu Banata sve je više plantaža i berba je upravo u toku.

Zbog suše prinosi su ispod proseka i iznose oko tri tone po hektaru. Kombajn koji bere šipak je manji i karakteriše ga spor rad. Zavisno od gustine roda obere do najviše pet hektara dnevno.

- Berba šipka jako dobro ide, dobro je rodio i jako treba sporije da idemo, da sve granje se izbaci i da bude čisto - kaže Oto Popić, kombajner.

Lider u proizvodnji šipka u svetu je Čile, ali je onaj proizveden na našem podneblju tri puta boljeg sastava i kvalteta od južnoameričkog, tačnije tri puta i skuplji. Dva i po evra za kilogram.

Sa njiva iz okoline Novog Kneževca kompletan rod završi u Austriji i Nemačkoj. Karolj Fekete iz Novog Kneževca bere organski uzgajan šipak ove jeseni na pedeset hektara, piše RTS.

- U zamrznutom stanju ili u suvom stanju izvozi se sve na inostrano tržište, gde svake godine povećava se interesovanje za šipkom zahvaljujući mnogo širokoj primeni - kaže Karolj Fekete, proizvođač šipka iz Novog Kneževca.

Proizvodnja šipka nije zahtevna i u Srbiji se trenutno gaji na oko 600 hektara, ali ima i sve više novih zasada u okolini Zaječara, Soko Banje i na jugu Srbije.

Za pokretanje proizvodnje treba oko dve hiljade evra po hektaru, dok se od nedavno počelo i sa subvencijama države za početak gajenja šipka uz obezbeđen sadni materijal.