NEIZMERNA TUGA U ČAČKU! Sahranjen zverski ubijeni mladić Miloš Mileusnić (24)

Zverski ubijen student iz Čačka Miloš Mileusnić (24) sahranjen je na gradskom groblju u Čačku

Zverski ubijen student iz Čačka Miloš Mileusnić (24) sahranjen je na gradskom groblju u Čačku. Bio je to dostojanstven ispraćaj na večni počinak nasilno ugašenog života mladog Čačanina, a radnici "Gradskog zelenila" kažu da nisu zapamtili da je na jednoj sahrani bilo više ljudi.

U mučnoj tišini, uz teške uzdahe i jedva čujne jecaje, kraj odra svog sina stajali su otac Goran, čuveni čačanski hirurg, majka Violeta, poznati stomatolog, i njegova mlađa sestra Aleksandra, student na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Primali su saučešća brojne rodbine, svojih kolega, komšija, ali ponajviše od Miloševih prijatelja, drugova, ortaka sa Fakulteta za upravu i bezbednost, na kome je bio na završnoj godini studija. Posebno je bilo potresno kada su u kapelu stigli Miloševi drugari, navijači crno-belih sa uramljenim dresom sa potpisima Partizanovih igrača.

Njegov osmeh i njegova pojava nikoga nisu mogli da ostave ravnodušnim. Bio je pun energije i znao je kako se živi, jednostavno voleo je život, koji je nečijim bezumljem nasilno prekinut – ovim rečima opraštali su se prijatelji, rodbina, ortaci od Miloša, koga su svi od reda zvali “ljudina” ili “sila od čoveka”. - Kako da ovu bol izdrži majka Miloševa, kako da izdrži jedan otac, iako stamen, ovakav kakav je Goran? Sa kim će on sada na skijanje? Kako da ovo izdrži mlađa sestra, koja izgubi najlepšeg i najboljeg brata?

Sa vencima i cvećem u rukama kolona ljudi koji su prilazili kapeli čačanskog groblja bila je duga nekoliko stotina metara.

Svako ko ga je upoznao poželeo je da se opet sretne sa njim. Jer, Miloš je bio momak za primer. Poručujemo mu odavde da ćemo mu čuvati Kaću (Miloševu devojku), da ne brine – opraštali su se njegovi drugari, dok su devojku skrhanu od bola pridržavale drugarice i tešile je.

Dok su sanduk spuštali u raku, partizanovci su upalili baklje. Na groblju je bila potpuna tišina, čuli su se samo tupi udarci grumena zemlje o drveni sanduk. To je najjeziviji zvuk koji će, sigurno, njegovi najmiliji pamtititi za ceo život.

Vaša bol je velika i ona vremenom neće biti manja. Dolaziće ljudi i tešiće vas raznim pričama, ali najveća uteha i nada za vas je saznanje da ćete jednog dana opet sresti vašeg sina – obratio se sveštenik Miloševim roditeljima.