BLUMBERG O SRBIJI: Oni proizvode više istorije nego što mogu da podnesu!

Tri puta nedeljno u 6:30 časova, srpski predsednik Aleksandar Vučić ima časove ruskog. Cilj mu je, kako kaže, da bude u stanju da tečno razgovara sa Vladimirom Putinom kao što to čini sa zapadnim liderima na engleskom, započinje Blumberg tekst o najnovijim dešavanjima u Srbiji i na prostoru Zapadnog Balkana

Želja za jezičkim paritetom odražava tradicionalnu geopolitičku neutralnost Srbije, zemlje koja je istorijski i kulturno na međi Istoka i Zapada. Na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, Vučić uporedo podstiče razvoj veza sa Rusijom uz privlačenje investicija iz Kine za industrijske i infrastrukturne projekte.
Balansiranje između Istoka i Zapada nije novina u strateškom delu kontinenta posvađanog u krvavim sukobima devedesetih. Ali odnosi Zapada sa Rusijom najhladniji su još od perioda "hladnog rata" i EU ima veliku potrebu da osigura da  Srbija i pet drugih balkanskih naroda uđu u njen blok i spreči narastajući uticaj sa Istoka.

Lideri EU sastaju se ove nedelje sa svojim kolegama iz Zapadnog Balkana u Bugarskoj, koja se pridružila EU 2007. godine, kako bi pokazali da su ozbiljni u vezi sa njihovim obećanjem da će početi da primaju nove članice oko 2025. godine. Fokus će biti na razgovoru o sledećoj fazi Evropskog projekta nakon što su bivše komunističke zemlje poput Poljske i Mađarske nedavno ušle u sukob sa Briselom zbog njihove kontrole nad sudovima, medijima i drugim demokratskim institucijama.

- Ako se zemlje Zapadnog Balkana ne pridržavaju demokratskog razvoja, mi rizikujemo nestabilnost u regionu - rekao je Eduard Kukan, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija na Balkanu 1999. i 2000. godine i bivši slovački ministar spoljnih poslova. "Ne možemo sebi da priuštimo usporavanje procesa. Ovo bi moglo da stvori priliku da uđu i drugi igrači."

Rusija snažno pokušava da ojača uticaj u regionu, a Kina je najnovija sila koja traži da se nametne. U državama centralne i istočne Evrope Kina pokušava da se nametne putem takozvanog foruma 16 + 1, koji uključuje balkanske države. Izveštaj o odnosima između EU i Kine koji je objavio Evropski savet za međunarodne odnose navodi "nema sumnje" da se taj program takmiči sa finansiranjem i projektima EU.

Srbija je najveća država Zapadnog Balkana koja želi da se pridruži EU - druge su Bosna i Hercegovina, Albanija, Crna Gora, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija i Kosovo - i svi imaju prepreke u budućnosti.

Politički, Srbija mora da se pomiri s Kosovom, koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine, a Republika Makedonija mora da reši svoj decenijski stari spor oko imena sa Grčkom. Oni imaju visoke stope nezaposlenosti, regioni koji zaostaju za najsiromašnijim delovima EU i bore se protiv korupcije.

EU je njihov glavni trgovinski partner i daleko je najveći investitor, iako dolazna novčana masa nije dostupna podjednako za svih 18 miliona stanovnika u regionu i postoji razočaranje oko toga da li će članstvo doći.

- Već planiram za moj veliki beg - rekao je Đorđe Radić, 23-godišnji student jezika, ispijajući ledeni čaj u beogradskom kafeu.

- Želim da idem zato što je ovo traje toliko dugo i ne znamo da li će se Srbija ikada pridružiti EU. Nemam vremena za ovo. To nije budućnost koju tražim.

Stara ljubav prema Rusiji koja je i dalje snažna u pravoslavnoj Srbiji, dodatno jača zbog činjenice da je vlada u Moskvi jedan od ključnih saveznika u odbijanju da se prizna Kosovo kao nezavisna država nakon rata koji je na kraju doveo do nestanka Slobodana Miloševića.

Vučić se sretao sa Putinom najmanje sedam puta od kada je postao premijer 2014. godine. On je za savet pozvao Putina kada su u martu na Kosovu započele poslednje etničke tenzije.

Vučić, koji je takođe čest gost u Berlinu, rekao je u intervjuu prošlog meseca da EU treba da postigne sporazum o Kosovu kako bi pokazalo da se može održati "stabilnost i mir na teritoriji Evrope".

Dok se EU usredsređuje na dalje proširenje na istoku, Kina ide finansijski. Kineske investicije u Srbiji premašuju 3 milijarde dolara i očekuje se da će se više nego udvostručiti, prema podacima Ministarstva građevinarstva u Beogradu.

- Moramo da odlučimo da li idemona  istok ili na zapad - rekao je Boris Petrović, 25-godišnji pijanista koji sedi u prepunom kafeu u italijanskom stilu u centru Beograda.

- Radije bih se opredelio za Rusiju. Već su nam već pomogli.