SRBIJA MOŽE POSTATI BALKANSKI DŽIN: Gube pozicije oni koji su Balkan činili "buretom baruta"!

Zašto je Srbija, tj. srpske zemlje, (prva) žrtva evropskih i globalnih geopolitičkih promena? Zato što je njen položaj centralni na Balkanu, a Balkan je jedan od samo nekoliko najznačajnijih geopolitičkih regiona u svetu, odmah uz Bliski Istok, sa kojim funkcioniše po sistemu geopolitičkih "spojenih sudova"

Ovako je prof. dr Milomir Stepić  počeo svoje izlaganje na tribini "Uloga Srbije u geopolitici i geostrategiji od Prvog svetskog rata do danas".

Stoga, Balkan se definiše kao "precizni seizmograf svetskih geopolitičkih promena".

Posle Prvog svetskog rata zapadne sile-pobednice stvaraju jugoslovensku državu kao svoj geopolitički objekt - deo Sanitarnog kordona, sa tri njegove geopolitičke funkcije.

Jugoslovenska država bila je: antigermanska i antiruska, tj. prema geopolitičkom identitetu antitelurokratska, zatim antikontinentalistička i prozapadna. Što je sve suprotno srpskom civilizacijskom i geopolitičkom kodu, pa je, dakle, ta država imala i antisrpsku prirodu.

Njena unutrašnja organizacija bila je takva da se srpski prostor fragmentira, a Srbija je utopljena u tu državu. Srbija, dakle, nije postojala. Ukinuta je. To je važan razlog visoke cene koju su Srbija i Srbi u celini platili u Drugom svetskom ratu.

Posle Drugog svetskog rata se vrlo brzo pokazala prava geopolitička funkcija Jugoslavije. Već od 1948!

Ispostavilo se da nije važno što je ona ideološki komunistička, tj. titoistička, već je bilo važno što je ona u globalnoj geopolitici bila u funkciji američke hegemonije i dominacije nad Evroazijom. Shodno tome, ona je bila možda i najvažnija karika u Rimland-u - obruču koji je duž oboda Evroazije opkoljavao SSSR. Dakle, Jugoslavija je samo prividno bila geopolitički subjekt, a u stvari ponovo objekt. U njoj je važila titoistička krilatica: „Slaba Srbija, jaka Jugoslavija", što dovoljno govori da su Srbi bili taoci u jugoslovenskoj državi i specifični „geopolitički objekt u geopolitičkom objektu".

Kada se Hladni rat (koga često smatraju i nazivaju Trećim svetskim ratom) završio, a bipolarizam se okončao pobedom SAD i Zapada i kada se "velikim geopolitičkim potopom" talasokratskog atlantizma formirao apsolutni unipolarizam, jugoslovenska država postala je nepotrebna u tom gabaritu. Čak i kao demokratska.

Jer, upravo kada bi postala demokratska, do izražaja bi odmah došlo ono što je suzbijano - posebno kod Srba: nacionalno i versko.

Shodno tome, Zapad je strahovao od nacionalne homogenizacije, prvenstveno Srba (za Zapad opasne jer je srpski narod osumnjičen kao proruski!!!). Jer, to bi značilo (i) geopolitičko profilisanje srpskog činioca kao integralnog, a ne redukovanog instant-nacijama i fragmentiranog republičkim i pokrajinskim granicama na užesrbijanstvo.

BRUTALNA PORUKA TRAMPU IZ NEMAČKE! NEĆEŠ ZAUSTAVITI "SEVERNI TOK 2": Lider SAD uzalud preti Berlinu!

Zato su, uz pomoć unutrašnjih snaga, rasturili SFRJ, a dalje rasturaju Srbiju, koja je očigledno „slamka među vihorove" - dakle geopolitički objekt.

Apsolutni unipolarizam bio je relativno kratkotrajan, ali njega (još) nije zamenio multipolarizam, kako se često novodi. Na delu je relativni unipolarizam, ili kako ga je još 1999. nazvao Semjuel Hantington - unimultipolarizam.

Srbi, Srbija i srpske zemlje u tom prelaznom poretku i dalje su po geopolitičkoj inerciji, kenanovski rečeno, „obuzdani".

Svedoci smo ne samo veoma dinamičnih, već i epohalnih promena - priatlantske velike sile (Zapad), talasokratske po svom geopolitičkom identitetu, vladaju svetom od Kolumba, tj. više od pola milenijuma. Svoju moć zasnivaju na dominaciji Svetskim morem: prvo Španija i Portugalija, potom Holandija, Francuska, pa Velika Britanija („Imperija gde sunce nikada ne zalazi") i u 20. i početkom 21. veka SAD.

RUSIJA ĆE DA ZAŠTITI I AMERIKU: Moskva sprema tehnologije DA BRANI ZEMLJU OD ASTEROIDA I METEORITA!

Sada, posle toliko vekova, to se menja. A srpski činilac je već dugo u središtu tog vrtloga! Dominacija Zapada zaista je dovedena u pitanje, ali se ne može reći da je već nastupila špenglerovska „propast Zapada".

Dakle, tek nastaje (naj)Novi(ji) svetski poredak. Da li će SAD kao lider Zapada „abdicirati" (manje-više dobrovoljno se povući sa svetskog trona) i da li će na to mirno pristati? Mnogi, pa i zapadni geopolitički mislioci, govore i pišu da bi upravo Rusija i Kina trebalo da se postaraju o američkom „mekom prizemljenju", kako SAD ne bi ceo svet povukle u „crnu rupu" propasti.

Pitanje je na koji način će se, figurativno rečeno, roditi svetski geopolitički sistem.

1) Da li će on doći „prirodnim porođajem" kao dugotrajnim procesom, uz porođajne bolove i, možda, porođajne i postporođajne komplikacije koje mogu da nastanu posle „presecanja pupčane vrpce" ostatka sveta sa SAD i Zapadom?

2) Ili će nove velike sile - Kina, Rusija, Indija i još neke - to učiniti „carskim rezom", brzo, potpunim anesteziranjem, neupitnim porazom i potiskivanjem uticaja SAD na S. i J. Ameriku, ili možda samo na S. Ameriku?

3) Ili će to biti neko srednje rešenje, tj. rađanje novog svetskog poretka uz „epiduralnu anesteziju", lagano, uz rizik - ali bezbolno: prelaskom relativnog unipolarizma u neobipolarizam, tj. u multipolarni bipolarizam, gde će SAD biti jedna od velikih sila, i to antagonizovana prema "grozdu" evroazijskih sila?
        
Ali, ako bi to značilo da SAD zadržavaju dominaciju (a) na celom Atlantiku (sa V. Britanijom kao "mostobranom", "isturenim položajem" i "prirodnim američkim nosačem aviona ispred evropske obale", na šta upućuje nedavni Bregzit!!!), (b) na celom Pacifiku (sa Velikoj Britaniji analognom ulogom Japana, ali na dalekoistočnoj obali) i (v) uz kontrolu Indijskog okeana (garant je baza „Dijego Garsija"), te svih svetskih ključnih tačaka (posebno moreuza), onda bi one, u stvari, zadržale "ako ne globalnu dominaciju, onda globalno vođstvo" (Bžežinski)!

VATIKAN U DIPLOMATSKOJ OFANZIVI NA SRBIJU: Papa Franja hoće da održi misu NA ZVEZDINOM STADIONU!

U tom slučaju, evroazijske sile bi kontrolisale samo evroazijsko kopno, unutar koga bi bile i dalje sabijene, opkoljene i „obuzdane". Bez obzira na, na primer, upravljanje Rusije klasičnim Heartland-om i/ili, pak, Kine integralnom mrežom „novih puteva svile" („Jedan pojas-jedan put").

Štaviše, ako SAD zadrže kontrolu bliskoistočnog (arabijskog) „velikog procepa" (još Mekinder ga je smatrao presudnim za Pax Britanica), a koji je, sa današnjeg stanovišta, neophodno proširiti na čitav basen Sredozemlja, Crvenog mora i Persijskog zaliva kao prirodnih prodora posredstvom kojih talasokratske sile razdvajaju jedinstveno afro-evroazijsko kopno - onda bi Pax Americana verovatno trajao još veoma dugo.

U tom slučaju ni Srbiji se ne bi pisalo dobro!

Dakle, trenutno prisustvujemo Novom Hladnom ratu (Četvrtom svetskom ratu). I, on nije samo „hladni", već i veoma „vrući" za sada preko posrednika!

(VIDEO) PUTIN DOLAZI I DONOSI RAKETNI SISTEM "PANCIR": Srbija postaje jedina zemlja u ovom delu Evrope, koja IMA TAKO MOĆNO ORUŽJE!

Ulog je ogroman i za nas egzistencijalno važan: svet se neoblokovski razvrstava na proatlantistički i antiatlantistički, tj. proamerički i antiamerički.

Jedan od indikatora tog dihotomnog "prepakivanja" jeste (ne)priznavanje tzv. kosovske nezavisnosti. Da li umemo to da prepoznamo?

Epilog bi trebalo da bude deatlantizacija Evroazije, odnosno Afro-Evroazije kao celine. Brojni su pokazatelji da geopolitička sinusoida vodi upravo ka tome, a iz toga sledi da će doći do - deatlantizacije i Balkana.

Deatlantizovan Balkan znači da će biti potpuno transformisan njegov geopolitički položaj, uloga i značaj. To, dalje, pruža šansu za stvarno i dugoročno stabilizovanje Balkana, jer nestabilan Balkan nije rezultat „malignog uticaja Rusije", već izrazite dominacije zapadnih, atlantističkih vektora u „balkanskom geopolitičkom čvoru" najmanje u poslednjih stotinak godina.

Nesumnjivo će uslediti - moguće i dogovorno - reuspostavljanje neposrednih interesnih sfera na Balkanu, ali verovatno bez SAD, V. Britanije, Francuske, već sa Rusijom, Nemačkom (samostalno, bez EU), Italijom/Vatikanom, Turskom..., nad kojima će „kapu" postavljati Kina sa svojom integralnom (i telurokratskom i talasokratskom) „svilenom geopolitičkom koncepcijom".

Sve ovo daje priliku za reverzibilni geopolitički proces, tj. za poništavanje onoga što, u stvari, Balkan čini "buretom baruta", a srpske zemlje najvećom žrtvom tog stanja!

To su veštački uspostavljeni odnosi (ne)moći regionalnih, balkanskih činilaca, prvenstveno unutar eks-jugoslovenskog prostora, koji proističu iz etno-inženjeringom stvorenih „dekret-nacija", neodrživih država i državoida, antietničkih granica, selektivno upotrebljenih principa grosštateraja (za Albance, Hrvate) i klajnštateraja (za Srbe, Grke).

Da li razmišljamo na geopolitički način, da li variramo opcije, da li se spremamo za to da će u novim okolnostima postojati realna mogućnost da srpski činilac više ne bude obuzdan i u balkansku unutrašnjost potisnut (bez izlaza na more!), hendikepirani balkanski demografski, političko-teritorijalni i ekonomski "patuljak" kakvim ga je napravio Zapad, već da postane balkanski "džin" i geopolitički subjekt, što bi prema izvornim etno-prostornim potencijalima logično trebalo da bude?