NEBOJŠA BAKAREC: KOSOVO I METOHIJA - ŠTA I KAKO? (PRVI DEO)

Nebojša Bakarec, odbornik SNS u Skupštini Beograda i politički analitičar u autorskom tekstu za "Vidovdan.org", koji prenosimo u celosti, objašnjava zašto je neophodno što pre rešiti problem Kosova i Metohije...

"Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.“
Borislav Pekić

Kosovo i Metohija su za srpski narod kolevka duhovnosti, državnosti i istorijskog pamćenja.

Razmišljanje o problemu Kosova i Metohije, najčešće zalazi svega dve decenije u prošlost. Sve pre toga se smatra podrazumevajućom istorijom bez uticaja. Stvar je upravo obrnuta – gotovo svi najvažniji događaji u vezi sa Kosovom i Metohijom su se dogodili davno pre 2000. godine (samo jedan se dogodio 1999. godine – sve ostalo vekovima unazad). Većina to nehotice previđa, što je rezultat neposredne istoriocentričnosti. Oni koji to namerno previđaju, najčešće to čine da bi očuvali mitove i iluzije, u skladu sa svojim političkim ili verskim ciljevima. Ova grupa jeste sklona da govori o „istoriji“ Kosova i Metohije, ali gotovo uvek u funkciji širenja mitova i iluzija. Nikako racionalno, logično, uz prožimanje istorijskih činjenica sa argumentima iz ostalih naučnih oblasti (demografija, statistika, ekonomija itd.). Postoji više aktuelnih naučnih studija koje razmatraju problem KiM do 2060.godine (vidi odrednice od 1. do 3.). Te studije razmatraju demografske, ekonomske i socijalne scenarije- scenario u kome se rešava pitanje KiM, i scenario zamrznutog konflikta. Iz svih studija se jasno, naučno dokazano vidi da je scenario rešavanja pitanja KiM, mnogo povoljniji u demografskom, ekonomskom i socijalnom pogledu, nego scenario zamrznutog konflikta. Scenario zamrznutog konflikta doneo bi dugoročne negativne efekte . Demografski izgledi Srbije bi bili krajnje pesimistični i neperspektivni. Ukupan broj stanovnika Srbije bio bi smanjen za 44% do 2060. godine, uz ogromno smanjenje stanovništva radnog uzrasta i uz prosečno veoma staro stanovništvo. Danas procenat starijih od 65 iznosi oko 19 odsto. Ako ostane zamrznut konflikt na KiM, procenat starijih od 65 godina u Srbiji, 2060. godine iznosiće čak 30 odsto. Prosečna starost stanovništva sada u Srbiji je 43 godine. Prosečna starost stanovnika Srbije 2060. godine, uz zamrznuti konflikt na KiM, će iznositi čak 50 godina.

Ključne činjenice i presudni događaji po KiM

Poslednji veoma važan, a negativan niz istorijskih događaja ili istorijski događaj su izazivanje raspada SFRJ od strane SAD i EU, i pre svega rat koji su SAD i EU (NATO) vodili protiv Srbije 1999. godine.Taj rat je doveo do gubitka faktičkog poseda Srbije nad teritorijom KiM. Vekovi pre toga su doveli do demografskog gubitka Kosova i Metohije. Demografski gubitak je neminovno vodio gubitku poseda i kontrole države Srbije nad KiM. Stoga je sve što se događalo od 2000. godine, od drugorazrednog značaja. Niko nije mogao da uradi ništa bitno, a prvorazredno u poslednjih 18 godina. To je van moći bilo koga u Srbiji. A šta je to prvorazredno? Već smo naveli tri stvari. Od prvorazrednog značaja su demografski i fizički gubitak KiM, i kao treće, raspad SFRJ, ratovi devedesetih, i poraz u ratu protiv NATO 1999. godine. Međutim, postoje neke nesporno loše stvari koje su učinjene u periodu od 1945. do 2012. godine. Kasnije ćemo se baviti i time.

Krivicu, ili ako vam više odgovara – odgovornost za gubitak teritorije Kosova i Metohije ne snosi ni jedan pojedinac (pojedinci iz različitih vlasti od 1945 do 2012., snose krivicu za to što su gubitak KiM, činili sve nepopravljivijim). Uz to jasno je da ni sadašnja vlast neće nikada formalno priznati Kosovo, i time dovesti do trajnog gubitka KiM. Možemo postaviti pitanje – Da li odgovornost snosi srpski narod? Na primer, zbog demografskog gubitka? I tu je, bez podilaženja, odgovor negativan. Srpski narod, kao celina, kao nacija, nije kriv. Pa ko je kriv, zapitaće neko? Prvo, ne mora niko da bude kriv. Drugo, u konkretnom slučaju KiM odgovornost leži u istorijskim okolnostima tokom pet vekova unazad.

Ovde je potrebno da malo podrobnije objasnimo sve te prvorazredne negativne procese ili događaje. Postoje važne istorijske i demografske činjenice koje često gubimo iz vida. Prva činjenica je demografski gubitak KiM. Prvi uzrok demografskog gubitka je 500 godina ropstva pod Turcima. Drugi uzrok su gubici Srbije u dva svetska rata (procene- od 1,7 do 2,1 miliona mrtvih Srba).

Prvo, i nezaobilazno, ishod bitke na Kosovu, 1389. godine, je bio nepovoljan, i po dalekosežnim posledicama predstavlja otomansku pobedu. Kosovska bitka je uspela da samo privremeno zaustavi osmansko širenje, i odloži ga za nekih pola veka. Turci će do 1459. konačno zauzeti celu tadašnju Srbiju, uključujući i Kosovo i Metohiju. Srpski narod je od kraja 14. veka, oko 500 godina kopnio i opadao u ropstvu pod Turcima. Ti nesrećni vekovi su bili još gori po Srbe na KiM. Tamo su Turci imali i saradnike u pogromima nad Srbima – Albance. Naučnici se slažu da su u 18.i 19. veku turski pogromi nad Srbima poprimili karakter genocida. Srpski narod je sredinom 15. veka, od ubedljive većine od 98 odsto, za 550 godina, danas sveden na ubedljivu manjinu stanovništva KiM (manje od 10 odsto).

Drugo,tragični su gubici Srbije u dva svetska rata – 1.100.000 stanovnika u prvom, i između 600.000 i milion u drugom. Srpski narod je bio žrtva genocida u ustaškoj NDH. To su bili ogromni udarci demografskoj vitalnosti, od kojih se srpski narod nije oporavio. Dodatni udarac su bili ratovi devedesetih godina, ljudski gubici i egzodusi, i posebno NATO zločini 1999. godine. Demografskom opadanju doprineo je i višedecenijski pad nataliteta uzrokovan ogromnim brojem namernih prekida trudnoće (130.000 – 200.000 godišnje), iseljavanjem, siromaštvom, telesnim bolestima i i socijalno-psihološkim „bolestima“ „vrlog novog sveta“.

Treće. Kad nabrajamo značajne negativne događaje ili procese, ne treba zaboraviti ono što smo već pomenuli – uključivanje SAD i EU u zbivanja u Jugoslaviji 1990. godine. To je bilo pogubno po narode u bivšoj SFRJ. SAD su radi ostvarivanja svojih interesa u ovom regionu, odlučile, uz asistiranje EU, da otvore proces rastakanja SFRJ, podstičući šovinizme u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, ali i u Srbiji (i na KiM). Uz to SAD i pojedine zemlje EU, su naoružale Hrvate, muslimane u BiH, a kasnije i Albance, i pružile im medijsku i političku podršku u svetu. Bilo je prilično jasno kakve će biti posledice ovog mešanja SAD. To se dešavalo više puta u celom svetu, do danas. Ratovi na području bivše Jugoslavije su više decenija ekonomski unazadili bivše republike SFRJ. Najviše Srbiju, dodatno zbog rata i zločina NATO. Da nije bilo ratova devedesetih, i NATO zločina, Srbija bi danas bila ekonomski dobrostojeća, poput recimo Mađarske ili Češke. Za sve to krivicu snose SAD i EU (žalosno je što je EU po pitanju SFRJ i Srbije, mimo svojih interesa, samo slepo sledila politiku SAD, od 1990. do danas).

Većina kritičara sadašnje vlasti i Aleksandra Vučića namerno previđa važne demografske činjenice od uticaja na rešenje problema Kosova i Metohije. Na Balkanu trenutno živi oko 7,5 miliona Srba i oko 4 miliona Albanaca. Srbi imaju negativan priraštaj, Albanci pozitivan. Po procenama UN iz 2015. Srbija će 2050. imati svega 5,5 miliona stanovnika, a 2100. svega 3,5 miliona stanovnika (to predviđanje se zasniva samo postojećim stopama nataliteta i ne obuhvata migracije i ostalo). Ako izračunamo broj stanovnika do 2050. i 2100. godine, po postojećim stopama priraštaja Albanaca i Srba, dolazimo do sledećih podataka za Balkan. Godine 2050. Albanaca će biti gotovo 2 miliona više nego sada. Ukupno, biće ih oko 6 miliona. Srba će biti 1,2 miliona manje nego sada. Ukupno, biće nas oko 6,2 miliona. Dakle, 2050. broj Srba i Albanaca na Balkanu će biti izjednačen! Godine 2100.,Albanaca će biti 5 miliona više nego sada. Ukupno, biće ih oko 9 miliona. Srba će biti 3 miliona manje nego sada. Ukupno, biće nas oko 4,3 miliona. Dakle, 2100.godine, na Balkanu će biti dvostriko više Albanaca nego Srba! Dodajmo tome i nepredvidive, ali izvesne velike migracije iz Azije i Afrike, ka prostorima Evrope i Balkana, koji se pokazao kao jedna od glavnih ruta migranata. Većina migranata jesu i biće, muslimani. Sve to će Srbe staviti u još nepovoljniji položaj. Da bi ostvarili pozitivan priraštaj Srba u narednih 30 godina, neophodno je da žene rađaju troje do četvoro dece. Ako ne sprovedemo natalitetne mere, ne samo da nećemo moći da povratimo KiM, nego ćemo postati manjina u Srbiji.

Da zaključim, što se Kosova i Metohije tiče, glave su nam došli 500 godina ropstva i milionske žrtve u dva svetska rata i rat 1999. godine.

U aprilu ove godine, napisao sam podužu Studiju o problemu Kosova i Metohije. Studiju je u šest nastavaka objavio „Vidovdan“ (vidi odrednice od 4.- 9.). Do tada sam se igrom slučaja, malo upuštao u analiziranje teme KiM. S obzirom na političko iskustvo dugo tri decenije i na značaj teme, odlučio sam da na taj način dam svoj doprinos rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Uz to u listu „Politika“ su mi objavljeni tekstovi „Činjenice u vezi s KiM“ (vidi odrednicu 10.) i „ Zamrznuti um zamrznutog konflikta“ (vidi odrednicu 11.). Svi tekstovi koji su činili Studiju o KiM su bili veoma analitični i bavili su se politikom, istorijom, kulturom (srpsko duhovno nasleđe na KiM), demografijom, imovinskim pitanjima, i predlozima za rešenje problema. Nažalost, u toj sveobuhvatnosti, ključne stvari nisu mogle da budu dovoljno naglašene. To je bilo neminovno, zbog toga što je razumevanje celog problema zahtevalo da se prikažu svi navedeni aspekti problema i time je Studija dobila na obimu. Ovaj tekst i njegovi nastavci će se baviti sintezom , i naravno politikom, i počivaće na naučnim i istorijskim argumentima.