KARLA DEL PONTE: Niti Haradinaj zaslužuje da bude premijer Kosova, NITI KOSOVO DA BUDE DRŽAVA!

Del Ponte smatra da je Kosovo imalo "privilegiju" da bude priznato kao država, što je po njenom mišljenju, "bilo prilično preuranjeno" i zbog čega je za nju "Kosovo još uvek pod znakom pitanja"

Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je u Tirani da predsednik vlade Kosova Ramuš Haradinaj ne zaslužuje da obavlja tu funkciju, jer je u prvostepenom postupku osuđen u Haškom tribunalu za ratne zločine i ocenila da Kosovo ne ispunjava uslove da bude država.

U izjavi za albansku TV Ora news, Del Ponte je na marginama predstavlja njene knjige o ratu u Siriji izjavila da još uvek ima mnogo posla da se uradi u pogledu kažnjavanja ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji.

Ona je dovela pod znak pitanja i postojanje Kosova kao države i kazala da nije pravedno to što je kosovski premijer Ramuš Haradinaj na tom položaju. 

- Mislim, Haradinaj ne zaslužuje funkciju na kojoj se nalazi danas. Osuđen je od strane Haškog tribunala, ali ga je na žalost Apelacioni sud oslobodio. Ali ja više nisam bila glavni tužilac. Teško je videti to da on prvostepeno bude kažnjen, a da je Kosovo sada jedna vanredna stvar - kazala je on.

Haški tribunal nije osudio, već je dva puta oslobodio Haradinaja. Posle prvog suđenja Haradinaj je oslobođen optužbi za zločine na Kosovu tokom 2008. godine, posle čega je Apelaciono veće takvu presudu poništilo i naložilo novo suđenje, ali je on i u ponovljenom procesu oslobođen.

Foto: printscreen

Del Ponte smatra da je Kosovo imalo "privilegiju" da bude priznato kao država, što je po njenom mišljenju, "bilo prilično preuranjeno" i zbog čega je za nju "Kosovo još uvek pod znakom pitanja".

Ona je govorila i o Žutoj kući o kojoj je pisala u svojoj knjizi "Lov, ja i ratni zločinci" i ukazala da je tužilaštvo "pokušalo da vodi istragu, ali da to nisu mogli da urade".

Na osnovu navoda u njenoj knjizi i istrage na terenu, bivši švajcarski senator u Savetu Evrope Dik Marti je sačinio izveštaj koji je predstavljen Savetu Evrope i prihvaćen kao zvaničan dokument Saveta.

Taj izveštaj poslužio je kao osnova za istragu koju je vodio američki tužilac Klin Vilijamson, koji je u julu 2014. saopštio da je došao do neospornih dokaza za podizanje optužnice za zločine protiv pojedinih bivših rukovodilaca OVK, ali da nije bilo dokaza o trgovini organima.

Kosovo je tokom 2016. godine izmenama i dopunama Ustava uspostavilo Specijalni sud za ratne zločine bivših visokih pripadnika OVK o kojima se govori u izveštaju Dika Martija.

Sud je nadležan za "zločine započete ili počinjene na Kosovu" od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000.