SRBIJA U NIKAD VEĆOJ OPASNOSTI, BREGZIT JE FARSA ZA JAVNOST - SAD, BRITANIJA I NEMAČKA KRIJU OPASNE NAMERE!

Strateško programirani i upravljani Brexit nastavak je dugoročne strategije šokiranja evropske javnosti i suptilnog potčinjavanja političkih rukovodstava zemalja članica u cilju potiskivanja nacionalnih suvereniteta država članica

Cilj je konačno pretvaranja Evropske unije u centralizovano, nadnacionalno carstvo kazino ekonomije, apsolutnog društvenog i ekonomskog liberalizma,  uz jačanje američkog i britanskog uticaja na evropske poslove

Centralizacija i federalizacija EU uz jačanje američkog i britanskog uticaja sve više se pokazuje kao pravi cilj igre sa Brexitom, jer zbog njega  liberalni vladari EU, sada kada postaje toliko očigledno da je EU gotovo nemoguće napustiti, mogu  postupno  stezati  omču oko nacionalnih suvereniteta država članica. Očigledno, od samog početka to je bio zajednički plan SAD, Velike Britanije i evropske  poslovne i političke elite.

Na kraju niko ništa ne gubi, Velika Britanija ako i napusti EU  i dalje ostvaruje svoje uticaje na evropske poslove u još većoj meri preko NATO-a i njegove političke strukture, s njom i SAD, a briselski vladari imaju izgovor za konačno pretvaranje EU u nadnacionalnu strukturu.

U slučaju nesprovođenja Brexita njegovi efekti u korist jačanja unutrašnje kohezije EU, njene transformacije u nadnacionalnu federalnu tvorevinu  i uporednog održanja i jačanja angloameričkog uticaja na evropske kontinetalne odnose i dalje deluju. Po svemu sudeći važno je samo da Ujedinjeno kraljevstvo formalno ne odustane jer bi time bila narušena postignuta vin-vin situacija.

Britanska, tradicionalno lukava politika, u dosluhu s moćnicima  oko Junkera i Merkel otvorila je, tako, svojim Brexitom, koji de fakto sam po sebi ništa ne predstavlja, put centralizacije EU i zauzvrat ojačala svoju poziciju na evropskom političkom planu.

Možda je teško priznati, ali stvarni činilac  mira i stabilnosti na evropskim prostorima nije Evropska unija, kakav se mit uporno stvara. Evropska unija nikada nije imala stvarnu  moć održanja stvorene evroatlantske, mirovne konstrukcije.

Da bi to mogla, prema mišljenju američkih i evropskih stratega, neizbežna je njena ubrzana transformacija u centralizovani državni sistem, koji će imati stvarnu geopolitičku odgovornost i biti čvrsti oslonac američkog  partnerstva  i NATO-a  na evropskim  pristorima, kako bi se američko i britansko geoekonomsko i geopolitičko delovanje moglo u većoj meri usmeriti prema Aziji i Kini. Između ostalog i kroz doktrinu „Globalne Velike britanije", odnosno  povratka Ujedinjenog kraljevsta ponovo "istočno od  Sueca", na stare pozicije nekadašnjeg kolonijalnog carstva.

Stoga Brexit  na strateškom nivou treba da svojim šokom uzdrma ustajale pozicije i omoguči jačanje američkog i britanskog uticaja na evropskim prostorima pod izgovorom očuvanja, sada eto, Brexitom ugroženog,  evroatlanskog liberalnog poretka.

Foto: fotomontaža

S  druge strane briselskim centrima moći navodna tragedija sa Brexitom napokon obezbeđuje izvrsnu platformu  za dalju centralizaciju i federalizaciju političke i ekonomske strukture EU i potpunog potiskivanja nacionalnih suvereniteta država članica. Na kraju će ta centalizacija ojačati konstrukciju Evropske unije, dati joj geopolitičku stabilnost i učiniti je čvrstim osloncem evratlantskog mostobrana i evropske bezbednosne strukture.

Floskule, koje se provlače  kroz vodeće evropske medije  o navodnoj ravnopravnosti i zajedničkom životu ravnopravnih državnih subjekata unutar EU, na nivou su onih, plasiranih tokom trajanja  mnogih neprirodnih i suštinski prisilnih državnopravnih  tvorevina  u istoriji. Uz taktove „Ode radosti" i hvalospeve evropejstvu ubrzano će se graditi nadnacionalna državna struktura  Evropske unije.

U osnovi je reč o čistoj farsi, jer Velika Britanija ne ide nikuda. Ona će, možda,  istupiti iz strukture EU, u koju nikada  nije bila stvarno uklopljena, ali će ostati i dalje u NATO-u i kao svetska sila sa stalnim pravom veta u Savetu bezbednosti UN-a  nastaviti da podržava  ključnu američku  poziciju u NATO-u i celom evroatlantskom poretku.

Pri tom će i dalje zadržati status specijalnih  odnosa sa SAD-om,  kao vodećom  silom evropske geopolitičke arhitekture. Velika Britanija i dalje će zadržati značajno  mesto u strukturi NATO-a na  evropskim prostorima, pored vodećeg SAD-a i narastajućeg uticaja Nemačke, ali sada oslobođena obaveza u  EU i s većim manevarskim prostorom promovisanja svojih i američkih interesa.

Takvu britansku poziciju jezgrovito opisuje Timoti Garton Aš, britanski istoričar, politički analitičar i predavač Evropskih studija na Oksfordu: "Izlazak iz članstva EU nije izolacionizam. Jaka i nezavisna Velika Britanija ostaje aktivna na svetskoj sceni i ostaje snažna članica NATO-a. Pozicija izvan članstva EU obezbeđuje joj bolje mogućnosti zaštite njenih dugoročnih interesa na kontinentu, nego u situaciji kada bi bila dužna da učini sve što joj evropski kreatori politike kažu".

Sve u svemu, Brexit  će samo ojačati položaj Velike Britanije  u Evropi. Očigledno se olako zaboravlja da NATO - čiji je Velika Britanija ključni član s posebnim odnosima prema SAD-u - nije samo vojni savez nego i politička organizacija koja obezbeđuje stabilnost evroatlanskog liberalnog mirovnog poretka u čitavoj Evropi, a nije vezana isključivo za Evropsku uniju.

Uticaj NATO-a u Evropi i Evropskoj uniji je nemerljiv i on čini fizičku osnovicu opstanka ovakve Evrope i EU. Stoga će, američki i britanski uticaj u sklopu specijalnih međusobnih odnosa nakon Brexita, u potpunoj saglasnosti s vodećom elitom strukture EU, predvođene političkim krugom oko nemačke kancelarke Angele Merkel, samo ojačati.

Inače, Brexitov programirani efekat bi bio isti kako god se završilo referendumsko glasanje i biće isti bude li Brexit realizovan ili ne.

To i jeste, čini se, njegova stvarna svrha. Kako se god okončao, on omogućava evropskoj eliti pritisak na  snage nacionalnih suverenosti u EU ili  tkzv. populiste, kako ih oni u katalogu svojih neprijatelja klasifikuju, pred odlučujuće izbore za Evropski  parlament.

PATRIJARH RUSKI KIRIL: DIVIMO SE HRABROSTI SRBA NA KOSOVU: Žrtva ste cinične agresije i ucene, jer volite i cenite slobodu!

Brexit svima jasno  poručuje  kako je iz EU praktički nemoguće izaći, kako je suverenistički otpor besmislen i široko otvara vrata  daljnoj  centralizaciji  i izgradnji nadnacionalne države EU. Samo postojanje neispunjenog, ali uvek mogućeg Brexita,  evropskoj i američkoj eliti savršeno odgovara, jer mogu  širenjem panike osetno lakše da izvrše centralizaciju i uz to osiguraju priliv američkih vojnih snaga na prostore EU, ojačaju odbrambene snage i učvrste pozicije pred neprijateljskom Rusijom.

Foto: fotomontaža

Pritom se nimalo  ne treba obazirati na sučeljavanje vodećih država EU s Vašingtonom  oko trgovinskih odnosa i pitanja zajedničke odbrane i finansiranja NATO-a. Sve je to svađa unutar iste porodice, koja na globalnom nivou ima zajedničke i komplementarne ciljeve.

Naznake  mogućnosti  da je čitava priča oko Brexita planirana, s opisanim ciljevima, izranjaju iz  studija analitičkih organizacija povezanih s američkom i evropskom politikom.

Tako, Brent Skovkraft Centar  za međunarodnu bezbednost (Brent Scowcroft Center on International Security) pri tink-tenku Atlantskog saveta, finansirarnog od strane institucija Evropske unije, još 24. juna 2016. godine otvoreno objavljuje agendu iskorišćavanja Brexita u cilju  jačanje američke vojne prisutnosti  na evropskom kontinentu.

Prema njihovoj analizi, „pre Brexita postojao  je izvanredan stupanj  jedinstva u NATO-u, ali glas za Brexit promenio je ton odnosa. Poverenje i solidarnost, najveća snaga NATO-a, već počinju da se raspadaju. S obzirom na te okolnosti strateški izazov za Veliku Britaniju na skorom NATO samitu u Varšavi je isticanje njene predanosti NATO-u u kritičnoj prekretnici evropske politike.

Velika Britanija mora pokazati vodstvo i predanost evropskoj odbrani i povući natrag SAD prema Evropi radi zaštite kroz širu prisutnost američke vojske na kontinentu."  Zaključak  je izrekla Natali Nugajred, nekadašnja glavna urednica „Le Monda", sada kolumnistkinja britanskog „Guardiana": „SAD treba da razmotre svoj pristup Evropi. Nije dovoljno reći da je Evropa u haosu.

LAZANSKI: Dobra muzika i suptilne poruke iz vazduha - KAKO AMERIČKI SPECIJALCI VODE TAJNI RAT PROTIV SRBIJE

SAD trebaju da shvate britanski referendum kao signal za  obnovu  i povratak svog  aktivnog učestvovanja u evropskim pitanjima. Treba pronaći  novi put delovanja američke politike jer tradicionalni način nije dovoljan. Treba nam novi plan za ono što SAD mogu učiniti za  evropski projekat i stanje evropskog kontinenta."  Nugajred upozorava da SAD pri tome moraju biti oprezne kako ne bi pogoršale stanje jer „protivamerički osećaji u Evropi rastu".

Kako će rasti američki uticaj tako će uporedno jačati i britanska uloga u evropskim poslovima. Ali nije reč o angloameričkoj zaveri, nego su svi koraci projekta Brexit u zajedničkom interesu dogovoreni s briselskom elitom i političkim rukovodstvom najmoćnijih evropskih država.

Slična metodologija kao i s Brexitom ranije je primljena na finasijskom planu instaliranjem nemačkoj i briselskoj finansijskoj i političkoj oligarhiji bliske Ciprasove vlade u Grčkoj, koja je, tobože, pokušala da slomi moć zajmodavca i osigura svoju verziju rešenja grčke dužničke krize.

Kada im to nije uspelo, njihov ministar finansija Janis Varufakis odleteo je tamo odakle je i  došao, u centre liberalne finansijske i političke moći i sada ga možemo pronaći kako piše komentare u Sorošovom glasilu "Project Syndicate". Boris Johanson, jedan od predvodnika Brexita, sada  se,  kao nekada Janis Varufakis pravi blesav i sleže ramenima.

"The Guardian" u januaru bivšeg premijera Dejvida Kamerona zatiče u bezbrižnom džogiranju londonskim ulicama uz oružanu pratnju. Preplanulog lica, nakon odmora u rezortu na Kostariki, u kom cena noćenja po osobi iznosi gotovo 1800 funti, izavljuje: "Ne žalim što sam raspisao referendum", nakon čega je poželeo sreću Terezi Mej u parlamentu.

Lomljenjem grčkog otpora poslata je poruka svim ostalim zaduženim južnim državama, Španiji, Portugalu, pa i Italiji, kako će proći ako se usude da se usprotive ekonomskoj agendi EU elite i najmoćnijih članica,  predvođenih Nemačkom.

Brexit šalje mnogo širu i snažniju poruku. Ona, za razliku od one poslate uspešnom grčkom operacijom, ima ne samo finansijski i ekonomski aspekt nego i politički, i zapravo zahvata ukupnost geoekonomskih i geopolitičkih opcija država članica Evropske unije.

Brexit poručuje, da ako tako moćna država kao što je Ujedinjeno kraljevstvo, koja je nuklearna sila, stalna članica Saveta bezbednosti, strateški američki saveznik i jedna od ključnih članica NATO-a ne može tako lako da napusti EU,  onda bi ostali, ukoliko bi se to usudili da pokušaju, jednostavno bili oglodani do kostiju. Izlaz je formalno moguć, ali u praksi nemoguć.

I zaista, kao da se ciljevi Brexita već ostvaruju. Ostalih svih 27 članica iskazuju  potpunu saglasnost u pregovorima s Ujedinjenim kraljevstvom. Nikada do sada Evropska unija nije bila toliko jedinstvena, a i soliranja nestašnih članica kao da su utihnula.

I TAČI JE UKAPIRAO, SRBIJA SE NE MOŽE PRISILITI DA PRIZNA LAŽNU DRŽAVU! Priština u Berlinu neće dobiti ništa, možda ukidanje viza!

Tako Brexit,  najverovatnije, unapred isplanirano odrađuje posao za interese evropske političke, finansijske i ekonomske elite iz najmoćnijih država. Ona pak, kako bi održala svoju nadmoć nad svima ostalima u Evropskoj uniji, mora da centralizuje integraciju  i osigura joj unutrašnju koheziju koja je preduslov za njen globalni geostrateški  nastup.

A to pak, zahteva  liberalni poredak kome elite služe, kao  preduslov svoga opstanka. Ekstremni društveni i socijalni liberalizam, koji u osnovi nema blage veze s načelima slobodnog tržišta i kapitalizmom, ne može preživeti bez državne centralizacije, stvaranja jedinstvene poluge ekonomske i političke moći i bez dalje ekspanzije prema spolja. On  ne može opstati bez gutanja novih prostora i ljudi jer inače bi došao u stanje ekonomske implozije.

Građani koji žive u takvom poretku s radnim ugovorima na mesec ili dva dana, deljenjem radnih mesta na 3 izvršitelja i neverovatnim novim formama rada, u osnovi najsličnijim  onima koji su primenjeni nad tek oslobođenim robovima u SAD-u, kada više nisu smeli da budu robovi ali im se nije smelo ni dozvoliti da svojom zaradom išta vredno steknu.

Sasvim logično, zbog nedostatka bilo kakve kreditne sposobnosti - a ona je za svakog pojedinca jednako važna kao i bonitet države - ne mogu biti nikakvi potrošači i ne mogu obezbediti razvoj ekonomije, jer  nema potrošnje. Stoga je takvom sistemu,  u kom se gubi tkzv. srednja klasa, neizbežno osvajanje novih područja, svakako finasijski i ekonomski uz umerenu i doziranu upotrebu vojne sile, kako bi sebi obezbedio nova tržišta i novu -  još jeftiniju radnu snagu.

Foto: AP Foto

U velikoj farsi Brexita, do kog možda nikada neće istinski ni doći, rađa se nova centralizovana nadnacionalna federalna Evropska unija  s odlučnim uticajem organizatora predstave SAD, Ujedinjenog kraljevstva  i Nemačke.

London se, zadržavajući efektivni  uticaj na evropske poslove, kao eto  povlači u evropsku senku i gradi nekakvu repliku bivšeg carstva u liku tkzv."Globalne Velike Britanije" , a dominantnu poziciju u  stvaranju  buduće federalne i centralizovane Evropske unije i obezbeđivanje njene strateške veze sa SAD-om preuzima sve moćnija Nemačka.