PROČITAJTE KOMLETAN GOVOR ALEKSANDRA VUČIĆA NA KOMEMORACIJI POVODOM 24. GODIŠNJICE 'OLUJE': Nećete nas nikada ućutkati, čuće se za sve srpske žrtve!

Ne svetimo se, niti ćemo se svetiti bilo kome. Umesto toga, uzimamo na sebe pravo da obeležavamo svoju nesreću da bismo mogli da nastavimo dalje * Niko ne može da nas ponižava - znaćemo da sačuvamo svoj narod i budemo svoji na svom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je sinoć da niko nikada neće uspeti da ućutka srpski narod i zabrani nam da se dostojanstveno prisećamo naših nevinih žrtava! U svom govoru u porti manastira Krušedol na centralnoj državnoj komemoraciji povodom 24. godišnjice genocidne akcije 'Oluja' Vučić je poručio da su se i Franjo Tuđman i svi njegovi sledbenici prevarili kada su pomislili da će Srbi posle ovog etničkog čišćenja nestati kao narod u Hrvatskoj.

Vučićev govor prenosimo vam u integralnoj verziji, uz manja skraćivanja:
"Kao što znate 4. avgust je težak, užasan dan za svakog Srbina na planeti. Ima među nama razlika i ne mislimo uvek isto, ali danas su Srbi apsolutno ujedinjeni i znaju šta im je činiti u budućnosti. Pre nekoliko godina pokrenuli smo nešto što je promenilo našu politiku sećanja. Do tada, stideli smo se svojih žrtava, o njima smo tiho, šapatom govorili... Kada nam ubijaju i proteruju stotine hiljada ljudi, nismo smeli ništa da kažemo da ne bismo nikoga naljutili.

Ubila nas nesloga

I večeras neki sladostrasno i slavodobitno slave uz pesme uz koje pristojni ljudi ne bi mogli ni da sede. Uz pesme koje veličaju ustaške pozdrave prete da će nas stići njihova ruka preko Drine, u Srbiji. Naš odgovor njima i Franji Tuđmanu je jasan. Da, otišli su Srbi. Je li Hrvatska srećnija, uspešnija zbog toga? Recite nam to vi, koji se radujete srpskim suzama, plaču nemoćne dece iz traktorskih kolona. E pa čujte onda da Srbi nisu nestali! Vidite ovde ponosan narod, vidite narod koji se krsti u istoj crkvi u kojoj se krstio, koji voli svoju zemlju i diči se time. I nemojte da mislite da ne umemo da odgovorimo snažnije, ali nećemo, jer smo postali pametniji. Naučili smo šta smo sve grešili. A ja, kao što vidite, imam na 20 strana napisan govor i po prvi put govorim iz glave, jer sam sit svih lekcija koje nam drže svi - o tome kako ne treba da se bavimo ovim, kako treba da zaboravimo krajišku sudbinu, kako ne treba da brinemo o srpskom narodu. Pogledajte šta nam se dešavalo kad nismo imali slogu između Srbije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Naše je zato da vodimo računa da nam se to nikada više ne dogodi, da se zlokobne istorijske činjenice nikad više ne ponove.

Ujedinićemo naš narod

Mi smo sami doprineli tome da budemo mnogo slabiji, baš kako su oni koji su hteli da se raduju suzama naše dece upravo i želeli. Zbog toga, naša je obaveza da ujedinimo narod, da ubuduće znamo šta nam je to vitalni nacionalni interes, da podižemo naše ekonomije i radimo na jačanju svog identiteta, da čitamo ćirilične knjige u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Sloveniji i u čitavom regionu.
Kažu nam: "Nećemo ćirilicu u Vukovaru jer to je mesto posebnog pijeteta." Znate li šta se u Glini dogodilo 1942. godine? Najstrašniji zločin koji čovek može da zamisli. Prvo su ustaše pobile sve muško, a onda u crkvi spalile žene i decu. I to njima nije mesto posebnog pijeteta?! Nema nijednog jedinog znaka da se tu nekad dogodilo tako nešto monstruozno. Zato ćemo da pričamo o svakom mestu stradanja Srba, poštujući sve žrtve. Ali nećete nas ućutkati, čuće se za sve srpske stradalnike! Niko ne može da nas ponižava, znaćemo da sačuvamo svoj narod i budemo svoji na svom.

Foto: Tanjug

Dunav i Sava mali za suze

Setio sam se tih jezivih dana kada je najviše srpskih suza proliveno. Nedovoljno su široki i Dunav i Sava da prime sve srpske suze od tada. I kad dođe 4. avgust, treba više mi da pričamo koji nismo morali da idemo u kolonama. Naša je obaveza da govorimo u ime onih koji su stradali - da to nikada ne bude zaboravljeno.

Neki tvrde da su oslobađali svoju zemlju, da su oslobađali onu na kojoj ste vekovima živeli i obrađivali je, živeli i rađali se. Zato i ostaju urezane u pamćenju one strašne reči iz te preduge, tužne kolone: "Gde ostadoše one naše kosti?" Znali ste šta ostavljate - grobove svojih otaca, uspomene na njih i mogućnost da im se upale sveće i izgovori molitva. Tamo leži teška istorija, dokaz o naraštajima koje je neko mrzeo. Te kuće krajiške nije napravila obest, već ljudi koji su tamo živeli, koji su se branili jer su to morali, jer su osećali strah posle najstrašnijeg pokolja, koji su doživeli samo nekoliko decenija ranije.

Lako je danas pričati o svim greškama, ali ono što moramo da kažemo je da je Srbija u svoj toj nesreći dobila nove Desnice, Matavulje, Tesle... Dobro došli, Krajišnici, u svoju Srbiju. Odavde nikada nećete morati da idete. Hvala vam što ste marljivi, što ste vredni, što se borite za Srbiju onako kako ste se borili za svoje kuće. Hvala vam što doprinosite tome da budemo bogatiji.

Čuvamo svoje blago

Samo pogledajte kako nam izgleda reprezentacija u odbojci, pa ćete videti da su to naši ljudi iz RSK, iz RS, i svi smo uvek zajedno i ne pravimo razliku, jer svi igramo za Srbiju. Ne trebaju nam granice, već da čuvamo srpski narod, njegovo pismo i identitet, da čuvamo Srbiju i Republiku Srpsku.
Mi ćemo na 25. godišnjicu tog pogroma održati najveći skup do sada. Nama je potrebno da ljudi pokažu svoj ponos i dostojanstvo. Pozvaćemo na Trg republike naše Krajišnike iz celog sveta da pokažemo da nikada nećemo zaboraviti šta se tog dana dogodilo.

Mi moramo da budemo drugačiji, da priznamo svoje greške, ali mi ćemo isto tako morati - jer niko neće imati suze za srpsku nejač - da govorimo i podsećamo buduće generacije odakle smo potekli. Jer kao što kaže ona poznata krajiška pesma - nema ništa bez zavičaja i rodnog kraja. Posebno sam zato srećan što ima ovde mnogo mladih Krajišnika, koji se diče time što su i odakle su, što znaju gde su im se rodili i otac i majka, i odakle im je đed, i koji vole Srbiju i rade za nju svim srcem kao i mi koji smo ovde rođeni.

Mnogi pokušavaju da grade svoj identitet na tome koliko će da se razlikuju od Srba. Mi imamo svoju crkvu osam vekova i svoje ćirilično pismo i ne treba nam ništa veštačko, ali ni drugima ne treba da smeta to što ta svoja blaga želimo da sačuvamo, jer to je bogatstvo koje smo uvek delili sa svima.

Ništa nismo otimali

Nikad ništa nismo osvajali i otimali i u Hrvatskoj i BiH. Ni danas to ne želimo, samo želimo da čuvamo naš istorijski trag, da ono što je živelo vekovima i dalje traje. Hoćemo da pamtimo svaku jamu - i Prebilovce i Pag i Jasenovac. Da ne zaboravljamo tuđe zločine, bar koliko pamtimo i naše. Ne svetimo se, niti ćemo se svetiti bilo kome. Umesto toga, uzimamo na sebe pravo da obeležavamo svoju nesreću da bismo mogli da nastavimo dalje. Zato je svaki 4. avgust i kraj i početak. Dragi naši Krajišnici, hoćemo da postanemo vaš novi koren, onaj koji niko nikada neće moći da iščupa!

Hvala narodu Srbije, koji se podigao, koji pokazuje svoj ponos i svoje dostojanstvo i koji je usred ove divne svetine došao na pomen krajiškim žrtvama. Odavde svi zajedno poručujemo: umećemo sebe da zaštitimo ne ugrožavajući nikoga. Svakome mora da bude jasno da niko više nikada Srbiju neće moći da ponižava!

Srbiji i Republici Srpskoj želim još veću snagu. Neka je večna slava svim žrtvama 'Oluje'. Živeli Krajišnici! Dobro došli u svoju Srbiju! Živela Srbija!"

(FOTO/VIDEO) "OLUJA" - ZLOČIN KOJI NE SMEMO ZABORAVITI! Vučić: Niko ne sme da nipodaštava naše žrtve! Srbija je danas JAKA, PONOSNA i čuva svoj NAROD, PISMO I REPUBLIKU SRPSKU!