ALERGIJA NA SRPSKE GLASOVE, POLITIČKO TROVANJE MOZGA! Nebojša Bakarec o novoj šovinističkoj farsi u Prištini!

Farsično "trovanje" desetak albanskih službenica Centralne izborne komisije Kosova neodoljivo podseća na masovno, takođe farsično i parodično "trovanje" hiljada albanske dece na proleće 1990. na KiM , piše politički analitičar i odbornik SNS u Skupštini Beograda Nebojša Bakarec

Pre nego što nešto kažem o tome, podsetiću da je prebrojavanje glasova sa biračkih mesta, posle vanrednih parlamentarnih izbora na KiM, završeno u utorak 8. oktobra 2019. Preostalo je prebrojavanje glasova pristiglih poštom.

Oko 16.000 koverata sa jednim ili više glasova je stiglo poštom, većina njih iz dijaspore, ali i iz centralne Srbije. O tim izborima, detaljnije možete čitati u tekstu koji sam napisao pre pet dana. Na prebrojavanje glasova pristiglih poštom vratićemo se posle podsećanja na događaje iz 1990.

Šovinistička farsa 1990.

Mator sam i sve pamtim. Sećam se lažiranog masovnog trovanja albanske dece na KiM, iz marta 1990. Imao sam tada 27 godina. Kao i ostali građani Srbije, smejao sam se farsi koju su izveli Albanci u pokušaju da svale krivicu na Srbe i Srbiju. Pratio sam detaljno celu tu farsu neviđenih razmera i prikupljao izveštaje iz štampe, koje i danas posedujem. Ta farsa je bila uvertira u označavanje Srba kao zločinaca i glavnih krivaca na Balkanu. U proleće 1990. godine, hiljade albanske dece, uglavnom učenika, stiglo je pred bolnice i Medicinski fakultet u Prištini, navodno otrovano. Obimna operacija dugo je pripremana, a da se nešto neobično dešava na Kosovu i Metohiji primećeno je nekoliko dana ranije.

Foto: Tanjug

Prvo je na Infektivnu kliniku u Prištini dovedeno je devetoro albanske dece iz jedne srednje škole,
uz tvrdnje da su bila izložena toksičnim supstancama. Primljeni su i detaljno pregledani. Pratioci te dece su izjavili da su u učionici našli neki žuti prašak koji su deca navodno udisala. Sva deca su bila svesna, a svi klinički nalazi potpuno uredni. Naredni dani su mirno prošlo, a onda je sve počelo. Još od ujutru se osećalo veliko uzbuđenje u Prištini.

Odjekivale su sirene automobila, čula se pesma, galama. To je trajalo neko vreme, a onda su u
kamionima i traktorima sa prikolicama, privatnim vozilima, autobusima, kombijima, Albanci počeli da dovoze na hiljade dece sa celog Kosova i Metohije, prema klinikama i Medicinskom fakultetu u Prištini. Sve vreme su urlali, mahali zastavama, usklikivali, i tako prolazili kroz ceo grad. Na ulicama su se okupljali Albanci koji su im mahali i pozdravljali ih, dok su se kolone vozila kretale ka bolničkom centru. Sve to je bila dobro organizovana parada nacionalističkih strasti. Pripremali su ih u školama i kućama, naučili ih šta treba da rade, kako da imitiraju ponašanje bolesnika, a zatim je neko morao i da organizuje prevoz tolikog broja dece i njihov doček ispred bolnica. Još nisu ni stigli do bolnica kada su u dvorištu KBC Priština počeli da se pojavljuju reporteri i snimatelji, zatim predstavnici raznih organizacija za ljudska prava. Najviše je bilo novinarskih i TV ekipa sa zapada (Bi-Bi-Si, Asošijetid Pres, Si-En-En…).

Prvi je stigao kombi Si-En-Ena i parkirao se usred bolničkog dvorišta gde su postavili kamere. Pojavio se i tim Crvenog krsta, zatim Lekari bez granica, i drugi. Kako su iskakala iz traktora i kamiona ispred bolnica, albanska deca su tako počela da padaju po dvorištu, i da imitiraju bolesnike navodno otrovane nekim toksinima. Kreveljili su usta, plakali, glumili epileptične napade, grčili ruke i noge, ubrzavali disanje, pokušavali da povraćaju. Bilo je očigledno da glume, ali su ih lekari sve pregledali.To je bila prava invazija, bilo je ih je na hiljade, iz Prištine, Podujeva, Vučitrna, Obilića, i svi su vikali kako su „Srbi organizovali trovanje“.

Ovde dolazimo do toga da su navodni otrovni gas i žuti prašak, delovali potpuno etnički selektivno, samo na Albance, zbog toga što su u iste škole išla i srpska deca, a na njih izmišljeni toksini naravno nisu delovali. Kako je to izgledalo 1990. možete pogledati na donjem veoma glupom i primitivnom albanskom propagandnom snimku.

Albanci su onda u velikom broju počeli da ulaze na klinike namerno izazivajući haos. Albanci su namerno blokirali sistem, ogromnim brojem ljudi koji se tako iznanada pojavio u svim prištinskim bolnicama. U opštem metežu koji je nastao, više niko nije mogao da kontroliše situaciju. Albanci i njihovi nalogodavci su postigli cilj – izazvali su haos u zdravstvenim ustanovama i školama, jer su jedino tu još ostali integrisani zajedno sa Srbima. Okupirali su te ustanove, iako su dve trećine zaposlenih u njima bili Albanci. U prištinskim bolnicama i na fakultetu su tada, od 2.500 zaposlenih lekara, medicinskih sestara, tehničara, njih oko 1.800 bili Albanci. Albanci su samovoljno ulazili u bolesničke sobe i izbacivali prave bolesnike, čak i trudnice, koji su se lečili u bolnicama, iz
bolesničkih kreveta na hodnike. U to su se uključile i albanske medicinske sestre, tehničari i lekari, koji su vikali po hodnicima „Evo šta rade Srbi deci“.

Foto: A. Grbović

Albansko bolničko osoblje je onda počelo da ih „leči“. Smeštali su ih u krevete, stavljali im maske sa kiseonikom,  trljali im ruke krpama, davali im infuzije. Tu je bilo i komičnih scena, jer ta deca nisu znala da će im uključivati i infuzije, pa su mnoga stvarno počela da plaču i govore „Pa nismo se tako dogovorili u školi, nećemo infuzije“. Nekima su medicinske sestre tako ubadale infuzije u dušeke na kojima su ta deca ležala. Pojedine su i vezivali za krevete, dok su kamere sve snimale.

Međutim, i među Albancima je bilo mnogih koji nisu znali šta se sprema. Očigledno je bilo nemoguće da svi budu uključeni u akciju. Većina pacijenata, mahom Albanaca, se bunila jer su
ih izbacivali iz soba, a pojedini albanski lekari su psovali jer im ne daju da rade. U bolnicama je sve stalo. Tog dana su prestale su da se rade i operacije. Upravnici bolnica i Medicinskog fakulteta su tog dana organizovali komisije, u kojima su bili i albanski lekari, i sve komisije su ustanovile da ni kod jednog deteta nema simptoma trovanja!

Albanskoj deci koja su organizovana da glume trovanje, ubrzo je dosadilo da sede u sobama. Oko podne su njihovi sponzori počeli da donose tovare sa hranom. Ogromne količine banana, sokova, keksa, mleka. Sve to je bilo pripremljeno znatno pre „trovanja“ i dopremano je kamionima. Dan nakon prvog talasa u KBC Priština je stigao profesor Dolenc iz Ljubljane, i toksikolog, takođe Slovenka. Toksikološkinja je pregledala mnogu decu. Vratila se posle sat vremana i Dolencu rekla „profesore, tu nema ničega“. On se samo zacrveneo u licu i ljutito rekao „Jeste, ali vi Srbi ste krivi za ovo“ i otišao. Već oko podne drugog dana, deca su izašla na hodnike iz soba, smejala se, pričala. To su bila najnormalnija, zdrava, deca, kojima je bilo dosadno u sobama. Ubrzo im je i to dosadilo, pa su počeli da beže, što kroz vrata, što kroz prozore. Do sutra ujutru gotovo da nije bilo ni jednog „otrovanog“ deteta u KBC Priština.

Iz Beograda je u Prištinu hitno poslat specijalni tim da vidi šta se dešava. Timovi iz Beograda (Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu, VMA…). Međutim, vrlo brzo su videli kakva je situacija i da nema govora o bilo kakvom trovanju, i posle nekoliko sati i oni su otišli.

Prema rečima srpskih lekara, novinarske ekipe koje su se okupile ispred bolnica bile su veoma zainteresovane za dešavanja. Snimali su i uzimali izjave isključivo od Albanaca koji su tvrdili da su ih Srbi otrovali, ulazili u bonice i pokušavali da snime "otrovanu decu" koja su stenjala u krevetima. Međutim, mnogi snimci koji su tada nastali nisu pušteni u javnost. Lekari su poveli jednu ekipu francuske televizije do bolesničke sobe, i otkrili pokrivač sa kreveta u kome je ležalo jedno „otrovano“ dete, i pokazali im iglu od infuzije zabodenu u dušek, a ne u ruku. Kamera je to snimila, ali to nikada nigde nije objavljeno.

Prištinski lekari su odmah organizovali uzimanje uzoraka krvi od dece koja su navodno otrovana. Uzorci krvi uzeli od te „otrovane“ dece poslati su u brojne laboratorije, kako naše, tako i po svetu (Švajcarska, Francuska, Nemačka, Austrija). Zvanični izveštaji su svi do jednog pokazali da nema toksina. Kako je to izgledalo 1990. možete pogledati na donjem komičnom snimku, gde se vidi da osobe ili glume, ili da su obolele od epilepsije.

Radilo se o manipulaciji ogromnih razmera, koju Albanci nisu bili u stanju da organizuju sami. Nakon farse sa lažnim trovanjem, Albanci su masovno počeli da napuštaju državne institucije, ne samo bolnice, već i druge ustanove u kojima su radili zajedno sa Srbima.

Obaveštajna služba bivše Jugoslavije pratila je delovanje albanskih organizacija koje su uz pomoć zapadne inostrane pomoći organizovale lažno trovanje na Kosovu i Metohiji. Novac za celu operaciju lažnog trovanja obezbedio je Bujar Bukoši, lekar, tadašnji albanski samozvani „premijer vlade u egzilu“, koji je sredstva prikupljao od albanske emigracije u Nemačkoj. Svi su morali da izdvajaju određeni procenat, i skupili su negde oko 150.000 do 200.000 maraka. Jugoslovenske služba su znale za tu operaciju, i znale su da je sve fingirano.

Na terenu su akciju organizovali Džafer Šatri, tadašnji potpredsednik skupštine takozvanog Kosova, i Džavid Haljiti, koji je i danas politički aktivan. Akciju je u delo sprovodila i albanska tajna služba. U vreme tog lažnog trovanjana na Kosovo i Metohiju su došla dvojica američkih senatora, Džozef Diogardi i Bob Dol (obojica albanskog porekla), i time pokazali ko je glavni nalogodavac. Bob Dol dobio je 2017. godine najviše priznanje Albanije od strane predsednika Bujara Nišanija. To priznanje su dobili i Hilari Klinton (2012.) i Džordž Buš (2007.).

Alergija na srpske poštanske glasove (Šovinistička farsa 2019.)

Kod Albanaca i pobednika izbora na KiM, pre svega kod Albina Kurtija, prisutno je ogromno nezadovoljstvo zbog činjenice da je Srpska lista osvojila sva srpska mesta u parlamentu Kosova. Stoga su odlučili da nešto preduzmu. Jedina preostala stvar je oko 20.000 glasova, koliko se procenjuje da je stiglo poštom. Od toga je 3782 priznatih glasova stiglo iz centralne Srbije (stiglo je još oko 1300, ali ih su ih Albanci odbacili kao nepravilne!). Albanci su odlučili da ponove farsu sa trovanjem iz 1990., da bi pokušali da ili odbace poštanske srpske glasove, ili da ih falsifikuju - preinače u korist samo jedne od tri propale srpske liste, najverovatnije u korist liste Rašić – Trajković. Nisu isključeni ni drugi pokušaji manipulacije i izborne krađe, a samo bolesna mašta Albina Kurtija zna na šta je sve spreman, samozvani premijer Kosova.

Kada je počelo otvaranje koverata sa srpskim glasovima, stiglim iz centralne Srbije, devet službenica je kao po komandi počelo da se žali na simptome alergije i trovanja (alergija na Srbe! op.aut.), kao i na „čudan miris“ tih koverti (mirišu na Srbe! op.aut.). Potom je pozvana kosovska policija, i iz prostorije sa glasovima koji su pristigli poštom su izbačeni predstavnici Srpske liste i srpski članovi Centralne izborne komisije, od kojih se niko nije žalio na bilo kakve tegobe (opet etnički gas ili žuti prašak, koji deluju samo na Albance!). Srbima više nije dozvoljen ulaz u prostorije gde su se glasovi brojali, a proces je prekinut i nije poznato kada će biti nastavljen.

Foto: Beta

Član kosovske Centralne izborne komisije Stevan Veselinović potvrdio je za RTS da su članovi Srpske liste izbačeni iz prostorije gde se brojanje glasova obavlja. Veselinović je potvrdio za RTS ovaj događaj i rekao da je 3.700 listića iz Srbije sada nezaštićeno i da postoji mogućnost manipulacije tim glasovima. Veselinović, koji je bio prisutan tokom brojanja tih glasova, je objasnio da su jednog trenutka „kao po komandi” radnice u nadležnom sekretarijatu koje su te koverte i brojale, se požalile na njihov miris, te da izazivaju alregiju i svrab. Šef tog tima, Besnik Bužala, je prekinuo brojanje i krenuo da obaveštava policiju i neke druge organe da je moguće da su “koverte zatrovane” kaže Veselinović. „Bio sam u prostoriji, takođe sam koverte držao u rukama i nisam osetio ni miris, ni svrab, niti dobio alergiju i nisam imao nikakvu reakciju”, precizirao je Veselinović.

Srpska lista je sopštila: „Uz izgovor da koverte sa srpskim glasovima iz centralne Srbije imaju „čudan miris“ albanski članovi komisije su naprasno počeli da se prenemažu kako su otrovani. U istoj prostoriji su se nalazili i srpski posmatrači koji nisu osetili nikakav miris niti imali bilo kakav zdravstveni problem“. Ističe se da su uz primenu sile, i pored zahteva člana Srpske liste Stevana Veselinovića da ostane uz materijal, on i svi naši posmatrači isterani, ne samo iz prostorije u kojoj se nalaze glasovi, već iz čitave zgrade. Iz Srpske liste je saopšteno i da su albanske političke partije, uz asistenticiju kosovske policije, CIK-a i ostalih kosovskih institucija započele krađu srpskih glasova „u korist Rašića, Petrovića, Rade Trajković, Jablanovića i ostalih poslušnih Srba“. Srpska lista navodi da se krađa glasova srpskog naroda obavlja „pred očima hiljada međunarodnih
predstavnika, posmatrača izbornog procesa iz SAD, EU, Nemačke, Britanije i ostalih“.

Portparol kosovske policije Daut Hodža rekao je da su dobili poziv od članova Centralne izborne komisije iz Prištine i ocenio da je policija reagovala u skladu sa zakonom. Portparol Centralne izborne komisije Valjmir Eljezi izjavio je da ne može ništa da kaže o slučaju navodnog trovanja kovertama sa glasačkim listićima iz Srbije jer se taj događaj nije dogodio u prostorijama CIK-a, već Ministarstva infrastrukture.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju upozorila je domaću i međunarodnu javnost da se priprema
manipulacija srpskim glasovima, sa namerom da se pošto-poto u prištinski parlament „ugura neki Kurtijev Srbin“. „Bizarno je kakvim se trikovima Priština služi kako bi u ovoj šovinističkoj farsi srušila izborni rezulatat Srpske liste, i poručujemo svima koji misle da prekrajanje izborne volje srpskog naroda može ostati bez posledica da još jednom promisle, jer ovo fingiranje trovanja, koje podseća na događaj iz 1990. godine, jeste brutalni primer izrugivanja demokratiji i ljudskim pravima“, poručuje Kancelarija za KiM. Navodi se i da je Priština učinila prvi korak ka potpunom ukidanju prava Srba na slobodnu političku volju.“Ne ulazeći u to da li su albanski članovi prištinske
Centralne izborne komisije odglumili alergiju, ili su dobili "šovinijazu" usled psihosomatske reakcije na prisustvo predstavnika Srpske liste, upozoravamo političke aktere u Prištini i njihove savetnike da se ne igraju sa stabilnošću regiona“, saopšteno je iz Kancelarije. „O ovoj sramoti će biti informisan čitav svet, i ako iko misli da ovo političko razbojništvo i mangupiranje može da prođe, grdno se vara“, zaključuje se u saopštenju.

Na sreću, već sada možemo reći da postoje Albanci koji opovrgavaju priču o trovanju. Posmatrač albanske NVO „Germin“, koji je bio u prostoriji sa poštanskim glasovima, i posmatrao brojanje, Špetim Sjakaku kaže: „Nisam imao problema sa kovertama iz Srbije, neki drugi kažu da jesu“ (Odrednica 7). Precizirao je da je pored 26 službenika bilo prisutno još oko 10 osoba, dakle ukupno oko 36. Od 26 članova tima za brojanje, devetoro je prebačeno u klinički centar, sa prijavama mučnine, svraba na rukama i sa crvenilom oko očiju. Dežurni lekari u Kliničkom centru u Prištini su saopštili da kod primljenih nema znakova trovanja, ali da su zabrinuti i u strahu. Lekari su konstatovali da je njihovo stanje stabilno, ali da ispituju šta se zapravo dogodilo. Šta se dogodilo? Farsa se dogodila! Kako da medicina, makar i albanska, dijagnostifikuje farsu? Nikako!

Srpskog člana Centralne izborne komisije Stevana Veselinovića, koji je ukazao na mogućnost manipulacije glasovima iz centralne Srbije, posle toga policija je zadržala nekoliko sati. Veselinović je pušten, ali nije poznato da li će prema njemu biti pokrenut dalji postupak. Takođe, albanska policija mu je protivzakonito oduzela telefon. Posle zadržavanja, Veselinović je izjavio:„Ti glasovi su od 11 (pre podne op.aut) apsolutno bez mog nadzora kao člana CIK-a i naših posmatrača. Celokupan taj materijal smatram da je apsolutno kompromitovan“. Navodi da je više od tri sata zadržan u kafiću.„Pod izgovorom da mi se uzme izjava. Čekali su policajca koji govori srpski da mi uzme izjavu i zaplenjeni su mi telefoni. Oni na to nisu imali prava“, naveo je Veselinović.

Prekid brojanja glasova i sumnje u mogućnost manipulacije moćemo staviti isključivo u kontekst najave Aljbina Kurtija, vođe pokreta Samoopredeljenje i kandidata za premijera, da neće predstavnike Srpske liste u svom kabinetu, već nekog od predstavnika Srba koji priznaju nezavisnost Kosova. U tom pogledu simptomatično je da se Kurti danas (13. 10.2019.) pre podne u Prištini sastao da predsednikom koalicije Sloboda, Nenadom Rašićem, koga želi za ministra, mimo Ustava i zakona Kosova. Rašićeva koalicija nije osvojila dovoljno glasova da bi imala nekog poslanika u budućem sazivu kosovske vlade. Koalicija Sloboda (Rašić, Trajković) je dobila svega719 glasova - 0,09 odsto ukupnih, odnosno 1,28 odsto srpskih glasova. Deset mesta zagarantovanih za Srbe, prema preliminarnim podacima, osvojila je Srpska lista. Srpska lista je osvojila 52.620 glasova (6,61 odsto od ukupnih glasova), odnosno 93,9 odsto srpskih glasova. Kurtijevo Samoopredeljenje je zatražilo da budu odbijeni glasovi dopremljeni na Kosovo iz centralne Srbije, posle vesti o trovanju zaposlenih u službi za glasanje putem pošte. Samoopredeljenje kao sporno navodi i to što su glasovi iz centralne Srbije na Kosovo prevezeni uz logističku podršku Kancelarije za vezu.

Kancelarija za vezu, na čelu sa oficirom za vezu, Dejanom Pavićevićem prevezla je glasove iz Kosovske Mitrovice u Prištinu, po tvrdnjama Albanaca. Međutim, Kancelarije za vezu i oficiri za vezu (u Prištini i u Beogradu , ustanovljeni u Tadićevo doba), upravo tome i služe, i radi se o službenim licima.

Kako će se ovaj ogroman skandal i farsa završiti, teško je predvideti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.