KAKVA BOMBA IZ ZAGREBA! HRVATI PUNI HVALE ZA VUČIĆA: On je novi lider u regionu! Posvađao je Tačija i Ramu, od njega se KOSOVARIMA DIŽE KOSA!

Najnoviji događaji pokazali su kako se strateški interesi Albanije i Kosova, kada se radi o odnosima sa Srbijom, prilično razlikuju. Albanski premijer Rama stvara uslove za dugoročnu saradnju, Kosovarima se diže kosa na glavi, a Vučić trlja ruke, piše hrvatski Jutarnji list. Njihov tekst prenosimo u celosti

- Kada su srpski predsednik Aleksandar Vučić te premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev, u septembru zajednički formulisali uvođenje “četiri slobode” na Balkanu, koje već važe u EU - slobode kretanja kapitala, robe, usluga i ljudi - niko nije očekivao da će ta inicijativa izazvati sukobe bliskih saveznika Albanije i Kosova.

Srž ove “balkanske EU”, prozvane “mini šengen” nova je osovina Beograd-Tirana, a insceniranjem “istorijskog pomirenja Srba i Albanaca” pre tri godine koristi su imali i Vučić i njegov albanski kolega Rama. U tom su razdoblju mediji u Srbiji, koji su pod apsolutnom Vučićevom kontrolom, stvarali sliku prema kojoj bi između Beograda i Tirane vladala idila kada ne bi smetali kosovski Albanci koji odbijaju da se vrate u sastav Srbije i ne pristaju na Vučićeve predloge o zameni teritorija.

KURTI RUŠI "MALI ŠENGEN" ORGANIZUJE MARŠ ZA VELIKU ALBANIJU! Hoće li SAD, EU najzad reagovati i zaustaviti ludilo Prištine?!

 

Zajedničke radne dozvole

U takvim su okolnostima Vučić, Rama i Zaev 10. novembra u Ohridu postigli sporazum koji bi trebao osigurati putovanje između tih zemalja samo sa ličnim kartama, zajedničke radne dozvole koje će omogućiti rad u sve tri zemlje bez dodatnih procedura te skraćenje vremena za kamione na granicama.

- Osnovna je karakteristika da je ovaj dokument unutrašnja želja, a ne pod spoljnim uticajima - rekao je Rama koji je najavio da će se sledeći sastanak održati 21. decembra u Draču, a na tom će sastanku biti i predstavnik EU.

No, odmah se videlo da tzv. mini šengen ima jedan veliki nedostatak, a to je Kosovo, koje je odbilo učešće. Razlozi su prilično racionalni: Srbija snažno lobira protiv kosovske nezavisnosti i dosad je desetak azijskih i afričkih država povuklo priznanje, a Beograd preko zastupnika Srpske liste u Skupštini Kosova onemogućava integraciju kosovskog severa pod vlast Prištine.

ŠIPTARI PUCAJU PO ŠAVOVIMA! Leti perje u Prištini, Kurti raskrinkao Haradinaja, SPISAK MUVAČINA JE PODUGAČAK!

 

Uz to, na nedavnim izborima pobedila je lista Samoopredjeljenje Albina Kurtija koji je, najblaže rečeno, žestoki protivnik bilo kakvog popuštanja Srbiji. Kurti je - ali i svi važniji kosovski političari - odbacio bilo kakav ulazak u asocijaciju u kojoj se nalazi Srbija, pa još govorio o ukidanju granice između Kosova i Albanije, a tako radikalno odbijanje izazvalo je reakciju, i to ne u Srbiji nego u - Albaniji.

Albanski premijer Edi Rama uzvratio je optužbom da političari u Prištini suprotstavljanjem zajedničkoj inicijativi za stvaranje balkanskog “mini šengena” “zbog svojih unutrašnjih političkih interesa” ugrožavaju spoljnu politiku Albanije. I na tome se nije zaustavio.

Nekoliko dana posle Rama je izjavio da kandidat za kosovskog premijera Albin Kurti ne može razmišljati o brisanju granice između Albanije i Kosova bez sporazuma s drugim zemljama, uz sugestivno upozorenje da se tako nešto ne može učiniti bez pristanka Srbije.

Foto: Tanjug

Ramina javna razmišljanja

- Ako Kurti želi da otvori granice, onda se mora složiti sa svim državama - izjavio je Rama. Albanski premijer je rekao da ga rukovodstvo u Prištini nije pitalo za mišljenje kada je odlučilo da uvede carine na robu iz Srbije, ali je on tu odluku iskreno podržao, pre svega kao akciju koja bi trebalo da ima politički, a ne ekonomski rezultat. S Kosova nisu odgovorili, ali Ramina javna razmišljanja izazvala su priličnu konsternaciju te potvrdila kako odnosi između dve zemlje, u kojima su Albanci apsolutna većina, nisu preterano bliski.

Iz Srbije skoro svakodnevno stižu propagandna antialbanska upozorenja o planovima za stvaranje Velike Albanije, ali najnoviji događaji pokazali su kako se strateški interesi Albanije i Kosova prilično razlikuju. Barem kada se radi o odnosima sa Srbijom, s kojom Rama pokušava da stvori uslove za dugoročnu saradnju, od čega se Kosovarima diže kosa na glavi.

Prema mišljenju nekad najpoznatijeg kosovskog političara Azema Vllasija, očito je da Srbija nastoji, pa i uspeva, izazvati razdor između Tirane i Prištine.

- Srbija je itekako zainteresovana za takav razdor. Srbija bi htela jedino Albaniju priznati kao državu albanskog naroda, a Kosovo kao neku nedefinisanu teritoriju. Zato Vučić stalno govori o dijalogu s kosovskim Albancima o nekakvom kompromisu, ali ne dijalogu s predstavnicima Kosova kao države. Hteo bi neko “rešenje” bez državnog statusa Kosova, a uz to da se ništa ne menja u Ustavu Srbije u kojem se Kosovo tretira kao i Vojvodina, baš onako kako su u vreme Miloševićevog režima tu na silu strpane.

Vllasi je uveren kako Vučić pokušava biti lider u regiji i dodaje kako bi srpski predsednik, da je imao iskrene namere s idejom da se olakša komunikacija između zemalja regije, na prvi sastanak u Novi Sad pozvao i kolegu s Kosova Hašima Tačija jer se zna da se iz Srbije u Albaniju putuje preko Kosova.

- Međutim, Vučić je to namerno izbegao kako se ne bi shvatilo da time priznaje Kosovo. Edi Rama je morao ukazati da bez Kosova ta ideja o liberalnijem graničnom prometu, posebno između Srbije i Albanije, ne može funkcionisati. Ali Vučiću je pre svega stalo da pokaže nekakvo liderstvo u regionalnim inicijativama. Time želi da s dodvori Zapadu i prikrije svoju naklonost Rusiji, a usput, ako može, zemlje regije malo više okrenuti Moskvi jer im je predaleka perspektiva članstva u EU. Za žaljenje je što je zbog ovoga nastao izvestan raskol između Rame i kosovskog rukovodstva pa Vučić i to može smatrati svojim uspehom - kaže Vlasi.

Beogradski politolog Boban Stojanović ne deli njegovo mišljenje. Stojanović smatra da je “mini šengen” svojevrsna integracija regiona i više ide naruku EU, nego Rusiji. To nije zamena za integracije regiona, ali je ipak nada za zemlje koje žele biti članice da ceo taj proces pridruživanja ne ide u sumornom i bezizlaznom smeru. Ovim je tim zemljama data nada da nisu sasvim zaboravljene i odbačene.

- Vučić i Rama imaju iznenađujuće dobre odnose, ali kao naučna fantastika zvuče mi neke najave ili prognoze da bi Albanija mogla povući priznanje Kosova.  Osim toga, zna se da Vučić ima jako dobre odnose i s Tačijem. ‘Mali šengen’, uprkos svemu, pa i tim prenaglašenim odnosima s Ramom, nije projekat protiv Kosova ili da se unese neki razdor u odnosima Kosova i Albanije - kaže Stojanović.

No, na Kosovu nije s oduševljenjem dočekana Ramina optužba da političari u Prištini, suprotstavljanjem balkanskom “mini šengenu” zbog svojih unutrašnjih političkih interesa, ugrožavaju spoljnu politiku Albanije. Vlasi je decidirano utvrdio da je Ramina izjava neutemeljena jer je Kosovo zainteresovano da uključivanje u regionalne inicijative i saradnju, ali kao ravnopravna država.

- Ko god bio na vlasti u Albaniji, mora se zauzeti da se Kosovo tako tretira. Utoliko pre što Kosovo ima normalne i uređene odnose s drugim susedima, Makedonijom, Crnom Gorom te, dakako, Albanijom. Za svoje nesmotrenosti Edi Rama ne može kriviti Kosovo jer mi ni na koji način ne želimo naškoditi interesima Albanije. Naprotiv - objasnio je Vllasi.

Foto: Tanjug

Preterano autoritaran

Škelzen Malići, jedan od vodećih kosovskih intelektualaca, Ramu je upoznao još tokom 90-ih godina. Kada je Rama 2013. postao albanski premijer, imenovao je Malićija za savetnika za veze sa susednim državama. Iako više ne sarađuju, o najvažnijem političaru u Albaniji ima visoko mišljenje.

 - Edi Rama je vizionar. Ponekad možda preterano autoritaran, ali takav morate biti u Albaniji - rezimirao je Malići. No, i on smatra da je “mini šengen” inicijativa od koje najveću korist može izvući Srbija.

- Vučić je to predložio Ediju Rami i Zoranu Zaevu kada se još činilo da će EU otvoriti pregovore s Albanijom i S. Makedonijom. Na Kosovu su ‘mini šengen’ doživeli kao nešto preuranjeno, iako niko nije, u načelu, protiv otvaranja granica i ekonomske saradnje. No, to treba biti saradnja na jasnim temeljima, a ne inicijativa koja pretvara Beograd u nekakav centar regiona. Srpska ekonomija je ekspanzionistička i pokušava iskoristiti da se na ovaj način proširi - upozorio je Malići.

A šta je s političkim implikacijama?

Ako se pita Boban Stojanović, može se pretpostaviti kako će iz EU i SAD-a i dalje dolaziti pritisci da se postigne nekakav sporazum između Srbije i Kosova, ali i da ono čemu se Vučić nadao - razgraničenje ili razmena teritorija - nije realna opcija. Isto tako, ni Vučić neće potpisati priznanje jer bi to bio kraj njegove političke karijere.

- Ako bi došao u situaciju koja bi nalagala konačno priznanje, odnosno kada bi pritisak na njega bio neizdrživ, ne isključujem mogućnost njegovog okretanja Rusiji. No, u tom bi slučaju njegova pozicija postala još složenija i ne verujem da bi ga to spasilo jer bi ga izostanak podrške sa Zapada mogao koštati - procenjuje beogradski politolog.

S druge strane, prema istraživanju na koje se nedavno pozvao albanski novinar Sebastijan Zonia, čak 74,8 posto Albanaca zalaže se za ideju nacionalnog ujedinjenja Kosova i Albanije. Spomenuta studija bavi se istraživanjima mnogih drugih tema koje dokazuju da su Albanci protiv ideje razmene teritorija sa Srbijom i protiv balkanskog “mini šengena” jer teže integraciji i nacionalnom jedinstvu, a ne ujedinjenju sa Srbijom.

Uprkos takvim istraživanjima, pogoršali su se odnosi na relaciji Priština - Tirana. Škelzen Malići to objašnjava time da između Kosova i Albanije postoje interesne razlike, pogotovo u ekonomskim pitanjima. Zbog toga je potpisano nekoliko međudržavnih sporazuma, ali se njihovo sprovođenje odvija sporo. Najčešće je reč o trgovinskim monopolima, npr. Albanija uvozi krompir iz Grčke i paprike iz Turske, zbog čega je otežan izvoz tih proizvoda s Kosova.

Ali, dodao je, postoji i jedan politički problem, koji se svodi na termin - prvenstvo u međusobnim odnosima.

- Pritom se misli na pitanje ko je važniji: Albanija ili Kosovo? Kada se govori o ujedinjenju - iako ono nije na dnevnom redu - u Albaniji smatraju da se Kosovo jednostavno treba priključiti, a to Kosovarima ne pada na pamet jer smo dve ravnopravne države. Drugim rečima, čak i kada bi došlo do ujedinjenja Albanije i Kosova, ta bi država morala biti federacija ili konfederacija, a ne nekakva proširena Albanija, kako zamišljaju neki u Tirani. Napokon, između nas postoje brojne razlike, na primer iako je albanski jezik kodifikovan, dijalekt kojim se govori u južnoj Albaniji ljudima na Kosovu je teško razumljiv. Dakle, postoje razlike između Kosova i Albanije, a Srbija ih zbog vlastitih interesa obično preuveličava - zaključuje Škelzen Malići.