SRPSKI ŠAH-MAT ZA SARAJEVO! AEORODROM U TREBINJU, AUTO-PUT I MOST PREKO SAVE... Novi projekti objedinjuju Srbiju i Srpsku kao jedinstven nacionalni prostor!
Realizacija čitavog niza projekata između Srbije i Republike Srpske, od ekonomskih preko kulturnih i prosvetnih do zajedničkog praznika, jača jedinstveni nacionalni prostor, a pritom ne ugrožava nikog i poštuje principe Dejtonskog sporazuma
Ekonomske i kulturne mera, najavljene na sastanku političkih rukovodstava Srbije i Republike Srpske, odvijaće se u okvirima dozvoljenih i prihvatljivih granica, ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka iz Banjaluke Miloš Šolaja, koji smatra da je tako nešto odavno trebalo da se dogodi.
Zajednički prazni za početak
Zajednički praznik Dan srpskog jedinstva i slobode (15. septembar - proboj Solunskog fronta 1918.), usklađivanje školskih programa, kao zajedničke mere za očuvanje jezika i pisma nalaze se na spisku kulturno - prosvetnih mera najavljenih na zajedničkom sastanku najviših zvaničnika Srbije i Srpske u sredu.
Ekonomski deo mera odnosi se na finansijsku podršku Srpskoj, kao i na realizaciju infrastrukturnih projekata - izgradnju aerodroma u Trebinju i izgradnju 17 kilometara auto-puta od mosta preko Save na granici do Bijeljine. Takođe, bilo je govora o podršci mladim poljoprivrednicima i malim preduzećima.
- Pre svega, radi se o ekonomskom jačanju i usklađivanju i, u pravnom i svakom drugom smislu, usklađivanju drugih oblasti koje su bitne za jačanje ekonomskih veza. Apsolutno se radi i o tome da se na kulturno-obrazovnom planu, u smislu razvoja i jačanja kulturnog identiteta, prostor razvija kao potpuno jedinstven nacionalni prostor, što je sasvim prirodno i normalno - kaže za Sputnjik profesor Šolaja.
Jedinstven nacionalni prostor koji ne ugrožava nikoga
Pri tome, ne ugrožava se nijedan od temeljnih principa na kojima počiva region jugoistočne Evrope, dodaje on.
- Ne ugrožava se ničija bezbednost, nema pretnje nikakvim izvorom opasnosti. Trebalo bi da shvatimo da svako jačanje saradnje u regionu doprinosi jačanju i stabilnosti, i bezbednosti, i ekonomskom razvoju regiona, a to se svakako odnosi i na najosetljivije pitanje, na Bosnu i Hercegovinu - objašnjava Šolaja.
Foto: printscreen RTV Pink
Republika Srpska, kao bosanskohercegovački entitet ima svoj međunarodnopravni i politički subjektivitet i ima mogućnost da se razvija zajedno sa Srbijom u skladu sa Sporazumom o specijalnim i paralelnim vezama, potpisanim 2006. godine. Na taj način, prema Šolajinim rečima, najava mera na ekonomskom i kulturnom planu su „dejtonski čiste", a takođe mere znače i unapređivanje pomenutog sporazuma.
Srećna okolnost - ojačana Srbija.
- Od početka jugoslovenske krize, odnosi Srbije i RS nisu bili loši. Bilo je padova i uspona, ali uglavnom su bili korektni, kvalitetni i dobri, jer bilo ko da je na vlasti u Srbiji ili u RS, sarađivali su na mnogim poljima i usklađivali su politike i razumevali su se - podseća Šolaja.
Sada je srećna okolnost da je Srbija u poslednjih nekoliko godina ekonomski ojačala, da može da ekonomski pomogne Srpskoj, a, kako ističe sagovornik Sputnjika, dobila je i na političkom ugledu, tako da se prema delovima svoje nacije u drugim državama odnosi prilično slobodno.
Radovan Kovačević, portparol vladajuće SNSD u Republici Srpskoj, izjavio je da Srbija definitivno treba da postavi pitanje kako je moguće da konstitutivni narod, koji oduvek živi na ovim prostorima i Republika Srpska, čiji je status međunarodno potvrđen u Dejtonu 1995. godine, nemaju pravo na samoopredeljenje, a jedna nacionalna manjina koja je naselila deo teritorije Srbije ima to pravo
Dok srpski narod slavi veliku pobedu, Milorad Dodik uputio je snažnu poruku podrške Aleksandru Vučiću, istakavši da stabilnost nema alternativu i da će ovaj pobednički talas doneti napredak celom sprskom narodu!
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Radovan Kovačević, portparol vladajuće SNSD u Republici Srpskoj, izjavio je da Srbija definitivno treba da postavi pitanje kako je moguće da konstitutivni narod, koji oduvek živi na ovim prostorima i Republika Srpska, čiji je status međunarodno potvrđen u Dejtonu 1995. godine, nemaju pravo na samoopredeljenje, a jedna nacionalna manjina koja je naselila deo teritorije Srbije ima to pravo
Nakon što je pevač Jakov Jozinović "zatvorio sebi vrata u Srbiji", podsećamo vas i na to koji su to još pevači svojim postupcima, spornim nastupima i izvođenjem pesama koje raspiruju mržnju prema srpskom narodu, izazvali burne reakcije javnosti.
Bivši takmičar Exatlona 2 Mensur Ajdarpašić smatra da je glavni krivac za njegovu diskvalifikaciju kapiten Crvenih Nikola Lakić, kog smatra praznim čovekom.
Bivši učesnik Exatlona Veljko Milićević govorio je u emisiji "Srbija zove Dominikanu - Exatlon Srbija" o rivalstvu između Nikole Lakića i Mensura Ajdarpašića, ali i svom sukobu sa Mensurom.
Diskvalifikovani učensik Exatlona Mensur Ajdarpašić smatra da nikada nije imao podršku Plavog tima, ali ističe da mu ne smeta što ga nisu birali za kapitena.
Mensur Ajdarpašić negirao je da je pretio Veljku Milićeviću i priznao da se kaje zbog postupka koji ga je koštao učešća u sportskom rijalitiju Exatlon.
U Srbiji će sutra, 12. oktobra, biti promenljivo oblačno vreme sa sunčanim intervalima, dok se na istoku i jugoistoku zemlje posle podne i uveče mestimično očekuje kiša. Jutarnja temperatura kretaće se od 6 do 14 stepeni.
Penzionerka iz Zagreba tvrdi da je za pet minuta vožnje taksijem u Zadru platila 70 evra, umesto ranijih 10, te je pozvala nadležne da reaguju na njen slučaj.
Više hiljada vernika iz svih krajeva Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i drugih zemalja regiona od 3. oktobra sve do danas pohodilo je crkvu Svetog Pantelejmona u Lučini kod Kruševca i celivalo čestice mošti Svetog Nektarija Eginskog.
Nakon nestanka Petra Ilića (73) iz Svilajnca u španskoj Esteponi, njegov blizak prijatelj Slaviša Marković otkrio je detalje događaja i potrage koja i dalje traje, dok je porodica angažovala privatnu detektivsku agenciju.
Šest osoba bliskih jednoj organizovanoj kriminalnoj grupi uhapšeno je nakon tuče ispred noćnog kluba u Nikšiću, u kojoj su povređena dvojica muškaraca.
Dvojica muškaraca M. Š. (41) i Lj. O. (53) uhapšena su nakon porodične svađe u jednom selu na području Žabljaka, a policija je tokom intervencije u automobilu M.Š. pronašla revolver "magnum 357" sa šest metaka.
Američki predsednik Donald Tramp ponovo se zahvalio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu zbog isporuka nafte po niskim cenama, istovremeno navodeći da ruski lider želi da se rat u Ukrajini okonča.
Najmanje 12 ljudi je poginulo, a više od 300 je povređeno u napadu na međunarodni aerodrom u Rijadu u subotu, a sada se pojavljuju i prvi snimci sa mesta udara.
Njujorška policija (NYPD) u Americi objavila je snimak sa kamera na uniformama policajaca koji prikazuje trenutak kada je službeni pištolj jedne policajke slučajno opalio u metro stanici u Bruklinu.
U okviru najveće vežbe britanskih komandosa u poslednjih 15 godina pripadnici britanskih specijalnih snaga izveli su iskrcavanje iz podmornice u blizini obale Škotske, koristeći nemačku podmornicu tipa 212A.
Glumac Tom Veling našao se u centru pažnje nakon što je na svom Instagram profilu objavio fotografiju koja je izazvala brojne reakcije na društvenim mrežama.
Glumica Demi Mur umalo je ostala bez jedne od svojih najvažnijih uloga u kultnom ostvarenju "Vatra Svetog Elma" iz 1985. godine, nakon što se na probama pojavljivala potpuno pijana i pod dejstvom teških opijata.
Ovogodišnja dobitnica prestižne Nobelove nagrade za književnost, čuvena kanadsko-islandski pesnikinja i autorka En Karson, prokomentarisala je u svom prepoznatljivom stilu odluku Švedske akademije.
Prema saznanjima Marka Gurmana iz Blumberga, Epl krajem oktobra planira dva talasa predstavljanja novih uređaja u hibridnom formatu, uz onlajn prezentaciju i okupljanje novinara uživo, dok sama kompanija zasad nije zvanično potvrdila datume, cene, ni konačan dizajn.
Ako tražite sobnu biljku koja se izdvaja iz mase, menja izgled tokom dana i oprašta vam i poneku grešku u nezi, vreme je da kupite oksalis - lažnu detelinu koja osvaja na prvi pogled.
Jesen je godišnje doba u znaku udobnosti, zemljanih tonova i bundeve. Ne čudi zato što je jedan od najnovijih i najpopularnijih trendova na TikToku upravo "pumpkin spice latte" boja kose.
Blistavi ekrani u salonima tehnike mame nas živim bojama i savršenom oštrinom, ali kada taj isti televizor unesemo u dnevnu sobu – magija često nestaje. Evo zašto nas radnje svesno dovode u zabludu i kako da povratite vrhunski kvalitet slike.
Pevačica Zorica Brunclik i muzičar Miroljub Aranđelović Kemiš otvoreno su govorili o odnosu, ljubavi i ljubomori, a tom prilikom dotakli su se i pop dive Jelene Karleuše.
Urednica rubrike Džet-set na našem portalu Milica Stanimirović govorila je u "Nacionalnom dnevniku" na televiziji Pink o slučaju pevača Jakova Jozinovića, koji se našao na meti kritika nakon što se na društvenim mrežama pojavio snimak na kom peva pesmu Marka Perkovića Tompsona.
Pevačica Zorica Brunclik iskreno je govorila o svom zdravstvenom stanju i otkrila da su joj najbliži mesecima krili da boluje od kancera, kako bi je poštedeli dodatnog stresa tokom lečenja.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.