JEDINO OKO ČEGA SU TAKOZVANI LIDERI OPOZICIJE SAGLASNI JE - MRZIMO VUČIĆA! Đorđević: GRAĐANI SRBIJE ZNAJU KAKO IH JE ĐILAS PLJAČKAO!

Posvađani, podeljeni, neodgovorni i sujetni do beskonačnosti, tzv. "lideri" nečega što sebe naziva nekakvom opozicijom, posle subotnje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i konferencije za štampu – na kojoj je javnost Srbije mogla da vidi svu monstruoznost zločina počinjenih od strane kriminalne grupe kojoj se država odlučno i beskompromisno suprotstavila – uspeli su, ipak, da se ponovo u nečemu ujedine, iako je to, zapravo, i jedino oko čega su saglasni i što im predstavlja celokupan politički i svaki drugi program: Mrzimo Vučića, saopštio je Zoran Đorđević, član Predsedništva Srpske napredne stranke

​Odmah po završetku konferencije za štampu predsednika Aleksandra Vučića, tajkunski, nazovi "objektivni, nezavisni i profesionalni", mediji su pohitali da po najrazličitijim osnovama ospore sve ono što je građanima Srbije predsednik predočio i sa čime je upoznao najširu, ne samo domaću, javnost.

​Javili su se svi Vučićevi patološki mrzitelji, svi tobožnji eksperti i stručnjaci, svi "veliki i dokazani borci za demokratiju, ljudska prava i slobode, legalisti i branitelji Ustava i zakona, sve pravničke i moralne gromade", svi "borci" i "heroji" kojima je premlaćivanje novinarki vrhunac hrabrosti, a laži, izmišljotine, vulgarnosti, ogavnosti i psovke koje svakodnevno izgovaraju – krajnji domet političkog delovanja.

Dragan Đilas je pokušao da svojoj neskrivenoj, bolesničkoj mržnji prema Aleksandru Vučiću pridoda čak i nekakav "duhovit" prizvuk, želeći valjda da pokaže kako, eto, on ume da bude i drugačiji, a ne samo lažno rasplakan, ne odričući toga da mu ta "duhovitost", kao usput, zaliči i na nekakav stav, iako je po svojoj suštini samo jalova i lažna pretnja, jer građani Srbije vrlo dobro znaju kako ih je Đilas, kao visoki funkcioner bivšeg režima, pljačkao dok je bio na vlasti i kako bi ponovo to radio, samo ako mu ikako uspe da se vlasti dokopa, naravno bez izbora i protivno volji većine, kao što znaju i da je upravo njemu mesto iza rešetaka, a ne predsedniku.

Tako se, po ko zna koji put, njihovo štetočinsko i po Srbiju i njene građane pogubno delovanje, još jednom pokazalo u pravom svetlu – mada bi, u ovom slučaju, zaista trebalo da bude drugačije – jer valjda nam je svima, svim građanima Srbije, bez obzira na partijsku i ikoju drugu pripadnost, podjednako stalo da Srbija bude bezbedna zemlja, da ubice budu iza rešetaka i da je lična bezbednost garantovana svakom građaninu.

Foto: Tanjug

Različitost političkih stavova je legitimna, kao što je i legitimno da se određena politika zastupa na načine koji mogu biti različiti, ali moraju biti u okviru uslova predviđenih i omeđenih zakonima. Izborna utakmica (koju, doduše, ova grupa neradnika i lezilebovića, političara u pokušaju, secikesa i profesionalnih mrzitelja Aleksandra Vučića uporno izbegava, pravdajući svoj kukavičluk tobožnjim "nepostojanjem fer i poštenih izbornih uslova") i njeni rezultati razrešavaju sve dileme – birači odlučuju o tome ko je i kako, i koliko, radio i ko zaista i iskreno vodi računa pre svega o interesima građana Srbije. Ko se brine za njihove plate i penzije, ko zida i gradi, ko se stara za javne finansije i javno zdravlje, ko nabavlja medicinsku opremu i vakcine i ko se, na kraju, po cenu lične ugroženosti i ugroženosti članova svoje porodice, hrabro i bez uzmaka, suprotstavlja i organizovanom kriminalu.

Ali, izgleda da nije tako, da neki, koji sebe zovu "borcima za demokratiju i ljudska prava" misle da se organizovanom kriminalu ne bi trebalo suprotstavljati tako odlučno, tako hrabro i sveobuhvatno, ili, možda, da zakoni ne bi trebalo da podjednako važe za sve, bez obzira o kome se radi, koju funkciju obavlja i da li je pripadnik neke političke partije. Otprilike onako kako je to bilo u vreme dok su pripadnici bivšeg režima vršili vlast.

Verujem da građani Srbije vide razliku, i da će to i potvrditi na izborima koji nas uskoro očekuju.