EKSKLUZIVNO! POGROM JE POVEZAO PREDSEDNIKA SRBIJE I OVOG POLITIČARA! Dok su svi bežali, oni su se uputili na KiM da srpskom narodu pruže podršku!

Informer.rs ekskluzivno saznaje gde je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio 17. i 18. marta 2004. godine i koga je tada upoznao. Dok su meci leteli, a Šiptari divljali, palili kuće, rušili svetinje i vršili pogrom nad Srbima, oni su bili sa njima!

Tih dana, Aleksandar Vučić je, kao narodni poslanik i zamenik predsednika skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, ali, pre svega, kao Srbin, krenuo put Kosova i Metohije, kako bi bio sa našim narodom u strašnim trenucima pogroma. 

Vučić je jedan od hrabrih, koji je došao u Kosovsku Mitrovicu i ostao nekoliko dana, kako bi obišao i ohrabrio naš narod, ali i ponudio pomoć, kaže naš izvor.

- Da, Vučić je tada bio u Mitrovici. Dočekali su ga mnogi, došao je sa tadašnjim predsednikom Odbora za KiM. On je, međutim, ostao i sutradan. Nije mogao da ode tek tako. Želeo je da ostane sa ljudima i pruži pomoć, ako ikako može - otkriva izvor.

Za razliku od članova tadašnje Vlade i ostalih državnih organa, Aleksandar Vučić je ostao i nakon sastanaka sa predstavnicima Srba. Imao je, kaže naš izvor, moralnu odgovornost i ljudsku potrebu, da ne napusti narod u tim trenucima.

Evo koga je Vučić tada upoznao!

Mladi student i jedan od predstavnika studenata Pravnog fakulteta Tomislav Momirović, isti dan, ne mogavši da podnese da mirno sedi u Beogradu, sa prijateljem se takođe uputio na Kosovo i Metohiju, otkriva izvor. 

- U Beogradu su se pratila dešavanja kada je pogrom krenuo. Bile su to strašne scene, napadi na srpske svetinje, na ljude... Tomislav Momirović je samoinicijativno krenuo sa jednim prijateljem prema severu Kosova i Metohije isti dan, u popodnevnim časovima. Kasno uveče stigli su u Kosovsku Mitrovucu, jedva su i prešli, na prelazu je još bila baza KFOR-a i nisu tek tako puštali ljude. Tamo se sastao sa kolegama sa pravnog fakulteta iz Kosovske Mitrovice - počinje naš izvor.

On dodaje da su se još uvek golobradi studenti samoinicijativno organizovali, u želji da pomognu svom narodu.

- Mi smo se okupili u tom jednom kafiću u samom centru, koji direktno gleda na južni deo grada. Bilo je opasno biti tamo. Snajperima su pucali prema kafiću, u jedan deo lokala se nije ni ulazilo, jer je bio na liniji vatre. Tada je ušao i Aleksandar Vučić. On je sve vreme obilazio ljude i hrabrio ih. Jako se obradovao kada je video toliko mladih, obrazovanih Srba na jednom mestu u takvom trenutku. Zanimalo ga je ko smo, odakle dolazimo, kako smo se organizovali. Videlo se da se iskreno brine i da je ponosan što se omladina drži zajedno, što smo svi obrazovani, a patriote, uprkos medijskoj propagandi žutih, koji su tada bili na vlasti. Zanimalo ga je kako mi vidimo rešavanje kosovskog pitanja, molio nas je da se više uključimo u političke tokove, objašnjavao nam je, tada, koliko je važno da budemo aktivni na svim poljima u borbi za očuvanje svetinja i Srba na KiM. Tako je Momirović upoznao predsednika Srbije - otkrva Izvor. 

Pozvali smo ministra Tomislava Momirovića da prokomentariše naša saznanja. Prvo je bio začuđen kako smo saznali za to, a onda je potvrdio.

- Da bio sam na Kosovu i Metohiji za vreme martovskog pogroma. Morao sam da odem i nađem se našem narodu u tom teškom trenutku, nisam mogao tek tako da ostanem u Beogradu. Tada sam upoznao predsednika Vučića. Razgovarao je tada, sa nama studentima, veoma ozbiljno, davao nam savete i podržao naš vid borbe za pravdu i mir - kaže Momirović.

Foto: Privatna arhiva/Informer

Pogrom - Da se nikad ne zaboravi

Sedamnaesti mart 2004. godine - sumrak međunarodnog prava, dan kada su svi zaćutali u ubili ljudska prava srpskog naroda, okrenuvši glavu od strašnog terora nad Srbima na KiM.

Dok su meci svirali oko glava, a razne eksplozivne naprave dizale u vazduh sve srpsko, međunarodne mirovne snage prećutno podržale pogrom neadekvatnom reakcijom, malo je onih koji su se uputili u centar sukoba.

Ovim odlaskom na Kosovo i Metohiju oni su dali sve što su tada mogli, najviše moralnu podršku, svom stradalnom narodu, a stekli su prijateljstva, koja će čuvati dok su živi.