• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer

27.03.2022

13:46

Godišnjica martovskog puča 1941. godine!

wikipedia.org

Vesti

Godišnjica martovskog puča 1941. godine!

Podeli vest

Navršava se godišnjica vojnog prevrata izvršnog 27. marta 1941. godine kojim je poništeno pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu


Državnim udarom od 27. marta određena je dalja sudbina zemlje koja se svrstala u protivnike nacističke Nemačke.

Izvršenje puča započelo je u 02.20 po ponoći, i tokom narednih sati do jutra prevrat je zaokružen. Bio je to ne samo državni udar, već je kao posledica puča Kraljevina Jugoslavija uvedena u Drugi svetski rat.

U Beogradu i drugim gradovima Srbije, a ponegde i širom Jugoslavije, poput Dalmacije, Skoplja, Sarajeva, usledile su masovne podrške građana puču.


Velike manifestacije dvadesetsedmog marta upamćene su po parolama "Bolje rat nego pakt" i "Bolje grob nego rob", mada su najčešći bili poklici kralju i slobodi, poput "Živeo kralj, živela vojska, dole izdajnici". Britanski lider Čerčil izjavio je, pošto se dogodio dvadesetsedmomartovski državni udar u Beogradu, da je "Jugoslavija pronašla svoju dušu".

Pučem je, de facto, poništeno potpisivanje Protokola o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, čija su okosnica bili Nemačka, Italija i Japan.

Posle mučnih pregovora, pošto odugovlačenje Berlin više nije tolerisao, a nakon ocene da je Kraljevina Jugoslavija strategijski u bezizlaznom položaju, i da se nikakva pomoć od saveznika ne moze dobiti, u Beču su 25. marta 1941, Protokol o pristupanju Trojnom paktu, u ime kraljevske vlade potpisali ministar predsednik Dragiša Cvetković i ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković.

Namesništvo, čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević, koje je vodilo zemlju u skladu s testamentarnom željom kralja Aleksandra, ubijenog u Marselju 1934, uklonjeno je državnim udarom, a maloletni kralj Petar II proglašen je punoletnim. Knez namesnik Pavle poslat je u progonstvo.

Planeri i izvođači puča bili su pripadnici neformalne grupe uglavnom vazduhoplovnih oficira i pojedinaca iz redova jedinica garde. A neka vrsta političke pozadine bili su intelektualci okupljeni u "Srpskom kulturnom klubu".

Foto: wikipedia.org

Demonstracije u Beogradu protiv Trojnog pakta, 27 marta 1941.

Centralna ličnost državnog udara bio je vazduhoplovni general Dušan Simović, potonji predsednik vlade, ali je sasvim izvesno da je iza njega stajao general Borivoje Mirković, pravi mozak državnog udara, a istaknutu ulogu imao je i major Živan Knežević.

Nikada nije potpuno rasvetljeno, ali je opšte prihvaćeno uverenje, i među stručnjacima, da je presudan podsticaj državnom udaru, u tako prelomnom trenutku, ima uticaj inostranstva, Londona, ali i Moskve. General Mirković nije ni krio kontakte sa Tomasom Maplbekom ili britanskim poslanikom Ronaldom Kembelom.

General Simović je uz položaj načelnika Glavnog generalštaba, preuzeo i ulogu predsednika Saveta ministara (vlade). Slobodan Jovanović, ugledni pravnik, akademik, prvi put je dobio i političku funkciju, izuzimajući ulogu koju je imao u sklopu "Srpskog kulturnog kluba".

Izgnani knez Pavle, iako potpuni anglofil, tertiran je od britanske, istina ratne vlade, izuzetno grubo. Nema nikakve dileme da su sve simpatije kneza Pavla, i uopšte srpske javnosti a posebno tadašnjih intelektualnih, kulturnih i političkih elita bile na strani saveznika, u slučaju kneza Pavla posebno na strani Londona.

Međutim, saznanje da je Kraljevina Jugoslavija u potpunom okruženju, da se Nemačke trupe nalaze u okolnim zemljama, a da se nikakva pomoć od saveznika ne može dobiti, naveli su kneza namesnika da ipak, iako sasvim nevoljno, pristane na potpisivanje Protokla o pristupanju Trojnom paktu. Sve s namerom da zemlja izbegne učešće u ratu. Sporazumom je inače Kraljevini Jugoslaviji garantovano da se od nje neće zahtevati učešsće u nemačkim ratnim naporima.

Knez Pavle je, posle puča, prvobitno zatočen u unutrašnjosti Kenije a docnije mu je dozvoljen boravak u Južnoj Africi. Posle Drugog svetskog rata nastanio se u Parizu.

Srpske opozicione stranke i patriotske grupe, kao i Srpska crkva oduševljeno su primili vest o državnom udaru.

Usledio je 6. aprila masivni brutalni napad Nemačke, Italije, Bugarske i Mađarske.

Jugoslavija je raskomadana, a nacistički okupatori i njihovi saveznici formirali su ustašku tzv. Nezavisnu državu Hrvatsku, kao i veliku Albaniju.

Sudovi u Srbiji rehabilitovali su nekolicinu učesnika događaja od 25. i 27. marta 1941. godine, poput Dragiše Cvetkovića, Slobodana Jovanovića, Živana Kneževića, kao i kneza Pavla Karađorđevića. Svi oni su osuđeni na političkim procesima po okončanju Drugog svetskog rata.

Posmrtni ostaci kneza Pavla preneti su oktobra 2012. u porodičnu grobnicu Karađorđevića u kripti hrama Svetog Georgija na Oplencu. Zemni ostaci Slobodana Jovanovića sahranjeni su u Aleji zaslušnih građana u Beogradu, decembra 2011. godine.

Na Oplencu je maja 2013. sahranjen i poslednji, nesrećni kralj Jugoslavije Petar II Karađorđević, kojeg su pučisti 27. marta 1941. proglasili punoletnim, a koji je tokom Aprilskog rata odveden iz svoje zemlje da se u nju vrati tek posthumno 2013. godine.

Vredi primetiti, u britanskoj javnosti, istoriografiji i medijima, posle njegove smrti, knez Pavle nije predstavljan kao tokom rata, grubo i netaktično, nego upravo suprotno, kao ličnost koja je u nemogućim okolnostima te 1941, sve učinila kako bi spasla svoju zemlju od rata.
 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

TV

Hronika

JOŠ Hronika VESTI

Društvo

Sport

Planeta

Svet strepi! Ovo će da urade sa Balkanom! Tramp i Kamala otkrili svoje planove u slučaju pobede na izborima!
JASNA PORUKA

Svet strepi! Ovo će da urade sa Balkanom! Tramp i Kamala otkrili svoje planove u slučaju pobede na izborima!

Potpredsednica SAD i demokratski predsednički kandidat Kamala Haris izjavila je da će, ukoliko bude izabrana za predsednicu, podržati zemlje Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije i nastavku evroatlantskih integracija, dok je bivši američki predsednik i republikanski kandidat Donald Tramp obećao ekonomsku saradnju i jačanje bezbednosti u tom regionu.

05.11.2024

09:40

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set