NIKADA SRPSKI NAROD NEĆE BITI TOLIKO MALI I SLAB KOLIKO BI TO NEKI ŽELELI! Vučić prisustvovao obeležavanju Dana sećanja na žrtve zločina-genocida NDH!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje obeležavanju Dana sećanja na žrtve zločina-genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini

 

U spomen području Donja Gradina u Republici Srpskoj danas se obeležava Dan sećanja na žrtve zločina NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini. 

13.10 - Obraćanje Milorada Dodika

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da "bol, patnja, očaj, muka, stradanje, smrt nisu dovoljne reči da objasne ovo podneblje, ovo drveće koje nosi krike".

- Nastavićemo da se sećamo i pamtimo, ali naš narod koji je stajao najjače u tim epohama odvaja se po time što se oduvek borio za slobodu. Zato je nastala Republika Srpska, zato smo ponosni kada vidimo Srbiju koja je postala centar mira i razvoja. Jednako koliko imam gađenje prema zločinu koji su ustaše počinile - rekao je Dodik.

- Danas sam odrastao čovek i nemam strah od načina na koji su me ovde u mom Potkozarju plašili. Pobili ste nas zato što smo bili bolji ljudi od vas. Ostaje istina da je saučesnik u zločinu Titova vlast koja nije dopuštala da nam se oslobode naši ljudi, ali i nakon rata da se ovde napravi istraživanje i utvrdi ko su ubice a ko žrtve. Ovde su ubijani naši ljudi, koji su bili spremni da žrtvuju život, a ne promene uverenje. Zato je naš patriotizam reći kom tom narodu mi pripadamo, zašto ne možemo da imamo Dejtonski sporazum garantovam od moćnim zemlja, i zašto hoćete da uništite Republiku Srpsku - rekao je Dodik.

12.42 - Obraćanje predsednika Vučića

- Svaki put kada dođem ovde u ovaj grad mrtvih pokušam da nađem odgovore o zlu i njegovim uzrocima, zašto bi bilo ko nešto tako strašno uradio i nikada ne uspem. Stavljati u plitke jame 10-15 ljudi da zbijeni stoje uspravno, ubijati ih maljem, istrebljivati čitav narod zbog vere ili nacije, ništa taj čin ne može da objasni. Kad god smo ovde setimo se stvari koje su pogodile naš narod. Kad god smo ovde, jedanput ili dvaput godišnje, setimo se najstrašnijih stvari koje su pogoodile naš narod, a ostalo vreme kao da ne mislimo o tome i kao da mislimo da ima prečih stvari od ovih stravičnih zločina. Ostaje ključno pitanje – zašto?

Kako je rekao "ako je to bio pokušaj da se uništi ceo narod, onda je taj poduhvat propao jer smo svi vi i mi deca tih nevinih žrtava".

- Baš svako od nas i niko nema celo porodično stablo i po tome smo, uz našu braću Jevreje, jedinstveni. Nije slučajno što se danas o tome u Jasenovcu ćute, ostali gledaju da o Jasenovcu nikada ne govore. Nisu više samo brojevi naša prezimena, imena i lica s požutelih fotografija, dolazimo do onoga o čemu ću da govorim ne čitajući tekst.

- Nije slučajno što se o Jasenovcu danas ćuti. Tu dolazimo do onoga što nisu više samo brojevi, naša prezimena i imena, lica sa požutelih fotografija. Posle 10 godina koje sam proveo na vlasti u našoj Srbiji imam pravo da na ovakav način govorim. U Jasenovcu je stradalo više Srba, Jevreja i Roma nego svih nas od 1941. na ovamo u svim ratovima. A ko je spreman da o tome govori? Govori li se o tome na Zapadu? Naravno da se ne govori. 

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Govoreći o činu italijanskog ambasadora u Hrvatskoj, Vučić kaže: 

- Pokušavaju da nas promene da budemo baš kakvi su i oni. Da priznamo da smo krivi za šta nismo, a oni se izviniti neće. Žrtve su bili Srbi, Jevreji i Romi, a neki od zapadnih izaslanika su napisali na svom vencu kako će uvek biti posvećeni hrvatskim žrtvama, zamislite da je to neko uradio u Aušvicu, odavao počast nemačkim žrtvama, dželatima. Jeste li čuli ijedno malo “izvinite, Srbi, što smo ovo uradili”? Nismo. Mislite li da su ljudi u Banjaluci dobili to "izvinite". Niko nije rekao “izvinite”. Kada govorite protiv Srba, onda je sve dozvoljeno. Čeka nas ne laka budućnost, jer sve što je drugima dozvoljeno, Srbima je zabranjeno. Pogledajte kako poslednjih dana i nedelja, kad pričaju o poštovanju međunarodnog javnog prava, govore o tome kako mora da se čuva teritorijalni integritet država, osim kada je ta država Srbija. Kada svi koji se za to zalažu, kada je reč o Srbiji, su ljudi iz prošlosti. 

- Budućnost našeg naroda će biti mnogo teža od sadašnjice i živimo mnogo bolje nego što želimo da priznamo. Čeka nas ne laka budućnost jer sve što je drugima dozvoljeno Srbima je zabranjeno i sve što je Srbima dozvoljeno drugima je zabranjeno. Kako govore o teritorijalnom integritetu država, kako je strašno kada gazite teritorijalni integritet osim ako je ta država Srbija. Kada ste ubijali srpsku decu, njih 82, oni nisu bili deca, oni su bili greška, kolateralna šteta. Kada se negde nešto tako dešava to je strašno, a kada su to srpska deca onda je to bogougodno.

Istakao je da moramo sačuvati naš narod od daljih sukoba, mir, decu, da se više nikada ne ponovi to da u Dubici nema godinama ni jednog vojnika jer su nam seme zatrli.

- To nisu bila deca, oni su bili greška, ta naša deca, mala Milica, Bojana, Sanja, i još 79 njih, oni su bili kolateralna šteta. Kada se to negde drugde dešava, to je strašno, a u Srbiji kada se dešava? U današnjem nakaradnom svetu, ovo govorim ne da bih kukao, sve ovo svi znate i osećate, moramo sem naše duše, a sebi damo ponekad oduška pa kažemo kako stvari stvarno stoje, moramo da sačuvamo naš narod od daljih sukoba, da sačuvamo mir, našu decu, da nam se nikada više ne ponovi to da u Dubici od 1945. do 1955. nemamo ni jednog vojnika, jer su nam seme zatrli. Samo deo ste čuli od toga šta znam o nepravdi, šta nam rade svakog dana. Nemamo nikog drugog, imamo jedni druge. Vi ovde u Srpskoj imate samo svoju Srbiju i svoj srpski narod. Mi imamo samo vas u Srpskoj i naše ljude koji žive u drugim državama. 

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

- Moramo da sačuvamo život Srbije i Srpske. Naš najveći interes je da sačuvamo mir i da imamo dece, koji će da znaju da mi nemamo nikog drugog. Imamo jedni druge. Vi u Srpskoj nemate nikog, samo Srbiju i srpski narod. Mi u Srbiji imamo samo naš narod, vas u Srpskoj, ljude koji žive u drugim državama i naše je da, ne ugrožavajući bilo čije teritorijalne integritete, čuvamo svoj rod. Da nikome ne dozvolimo da nam zabrani da se dičimo svojim prezimenima, od onih ličkih i hercegovakih, do onih iz Istočne Srbije. Ista, a različita. Da ne dozvolimo nikom da nam otme našu crkvu, da sačuvamo našu ćirilicu.

 

 

- Oni koji su ovde ubijani, ubijani su samo zato što su Srbi, Romi i Jevreji. Nisu birali društvo, odvajali su decu od majki, braću od sestara...sada biraju društvo da polože cvet. Ovde je smrt bila lakša od života. Zašto su ubijali hiljade dece i zašto i danas o tome ne može da se govori. Zato što su ubijali srpsku decu, i ma koliko se mi trudili da pokažemo dobru volju, nikada srpski narod neće biti mali i slab koliko bi to drugi želeli. Nikada Srbija nije dovoljno slaba, da nije preterano naoružana i suviše militarizovana.

Kako kaže, ovo je jedinstven logor, a najteži zločin genocida koji je ovde izvršen je nešto što nikada ne smemo da zaboravimo i nešto o čemu naša deca moraju da uče.

- Ovaj logor je jedinstven po tome jer su od ljudi pravili sapun. Genocid koji se ovde dogodio ne smemo da zaboravimo. Moramo da govorimo o Jasenovcu, jer će drugi o tome da ćute. U Jasenovcu su stradali najvše Srbi, a oni i nisu neki narod za kojim treba žaliti - dodao je predsednik Srbije.

Predsednik je naglasio da nikada srpski narod neće biti mali i slab koliko bi oni želeli da bude slab.

- Sve što sam želeo da ostvarim u profesionalnom smislu, gotovo da jesam ostvario, ostaje mi samo da vas zamolim, da za sve ove nepravde o kojima pričam, dobro znate o čemu govorim, da znate da smo veliki narod brojčano i da moramo da ga sačuvamo. Da ne zaboravite sa čim se sprski narod već 77 godina suočava. U toj budućnosti moramo da uradimo sve da ostanemo živi i nevini. I da ne dozvolimo ničiju krv na svojim rukama. Da poštujemo elementarnu pravdu i moral. Da ostanemo normalni uprkos ludilu, da osudimo upotrebu sile, da tražimo mir za sebe i za sve oko nas. Mi želimo da dobra volja i ono što je najvažnije, mir, prevladaju na ovim prostorima, ali ne verujem da oni, koji su rušili srpski narod, to isto žele. Zato sam zahvalan što po ko zna koji put zajedno obeležavamo i naše praznike i naša stradanja i duhovne blagdane, i što zajednički gledamo kako da pronađemo način kako da opstanemo i da sačuvamo srpski narod, ma gde živi, a da gledamo da nikoga ne ugrozimo.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

– Podsetiću vas na jednu priču: Kad je oslobođen Jasenovac, Skender se obraća pa kaže: "Radili smo dan i noć. Rekli su da moraju da napišu šta se sve zbivalo u Jasenovcu. tako su i krenuli dvojica pisaca da skupljaju sve. Radili smo dan i noć ali knjigu nam opet ozgo zabraniše. Jasenovac i njegove jame najveći su srpski grad posle Beograda, i zato je naša obaveza da u njemu znamo sve i da o njemu objavimo sve. Naše pravo i naše moranje, ako zaboravimo naše žrtve… Nema čojstva bez pamćenja" -  citirao je Vučić i time zaključio govor.

12.35 - Obraćanje Željke Cvijanović

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović rekla je danas u Donjoj Gradini, na obeležavanju Dana sećanja na žrtve NDH u jasenovačkim logorima, da RS nije formirana iz inata, već iz nužne samoodbrane srpskog naroda koji, kako je rekla, nije dozvolio da mu se ponovi genocid u Jasenovcu, Prebilovcima i brojnim drugim stratištima.

Cvijanović je u Donjoj Gradini, najvećem stratištu u sistemu logora Jasenovac, rekla da je to mesto na kojem je najteže govoriti i da u bližoj i daljoj istoriji srpskog naroda, ali i ljudskog roda, ništa nije uporedivo sa mračnim periodom NDH i dešavanjima na tom prostoru.

- Ubijanje nije bilo industrijsko, kao u nacističkim logorima smrti, već sadističko i divljačko. Svaka žrtva bila je suočena sa ličnom, patološkom mržnjom svog krvnika - rekla je Cvijanović.

Navela je da su jedino u NDH postojali logori za decu i da to dovoljno govori o, kako kaže, izopačenosti tog sistema i svireposti ideologije koja je iza njega stajala.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Naglasila je da jasenovačke žrtve nikada ne smeju postati broj, niti "hladna statistika" jer su, kako je rekla, svi oni bili nečija deca, braća i sestre, očevi i majke..."Nisu ubijali brojeve, već ljudska bića, čija je verska i nacionalna pripadnost za zločince bila neoprostiva krivica", rekla je predsednica Srpske.

Ona je ukazala da se o paklu u jasenovačkim logorima smrti najviše saznalo zahvaljujući hrabrosti onih koji su, kaže, pre 77 godina krenuli u proboj, a tek svaki deseti, od oko 1.100 učesnika proboja, uspeo je da pobegne.

Dodala je da su poslednji logoraši sa sobom nosili i svedočanstva o besprizornim užasima kroz koje su prošli oni i njihovi sapatnici, kao i da su budućim generacijama u nasleđe ostavili istinu o Jasenovcu.

- I zato ne postoji izgovor kojima bi se opravdao zaborav, kao što ne postoji ni svetija dužnost od pamćenja - naglasila je Cvijanović.

Poručila je da budućnost ne sme da, kako je rekla, počiva na neznanju i preskakanju važnih tragičnih istorijskih lekcija istučući da je Jasenovac jedna od njih.

Cvijanović je kazala da je u Potkozarju,i gradovima i selima duž Save na tom prostoru gotovo nemoguće pronaći porodicu koja nije izgubila bližeg srodnika u Jasenovcu.

- Ovo mesto, kao i genocid u Drugom svetskom ratu duboko su urezani u ličnu i kolektivnu svest našeg naroda - kazala je Cvijanović.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Istakla je da su Republika Srpska i njene instutucije danas jedini garant opstanka srpskog naroda i da to, kaže, nije floskula niti politička fraza već "istorijski utemeljena i preskupo plaćena lekcija".

- Zato su očuvanje Republike Srpske, njenih institucija, imovine i ustavnih nadležnosti vitalni interesi od kojih ni po koju cenu ne možemo i nećemo odustati - poručila je Cvijanović.

Dodala je da Republiku Srpsku ništa ne može naterati da odustane od onoga što joj po Dejtonskom sporazumu pripada.

Ni od koga unutar i van BiH ne očekujemo niti tražimo da se odrekne svoje slobode i zagarantovanih prava, istakla je Cvijanović.

- Ništa drugo ne želimo i ne tražimo ni za Republiku Srpsku, želimo da živimo u miru sa svima bez obzira na veru i naciju i da probleme rešavamo razgovorom a ne svađom i konfliktima. Suviše dibro znamo kolika je njihova cena da bismo imali pravo da dovodimo u pitanje mir i stabilnost - rekla je Cvijanović.

Zahvalila je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću što prisustvuje komemorativnom skupu u Donjoj Gradini i što je sa Miloradom Dodikom ustanovio praksu zajedničkog obeležavanja značajnih istorijskih datuma.

12.00 - Služen parastos

Parastos srpskim žrtvama služili su episkop banjalučki Jefrem i sveštenici Srpske pravoslavne crkve.

Pomen jevrejskim žrtvama služio je glavni rabin jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asijel.

U sećanje na romske žrtve ustaškog zločina, obratio se predsednik Svetskog parlamenta Roma Dragoslav Acković, koji je rekao da se danas molimo za sve stradale, uz posebnu zahvalnost što je Donja Gradina jedino mesto gde Romi gde mogu da se mole za svoje žrtve, na svom, romskom jeziku.

Pročitano je i pismo predsednika Izraela Isaka Hercoga povodom obekežavanja Dana sećanja.

Predsednik Izraela Isak Hercog naveo je u pismu da su nacisti i njihovi saradnici počinili stravične zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima u logoru Jasenovac.

On je naveo da mu je dužnost kao predsednika dužnost da osveži pamćenje na one koji su ubijani tokom Holokausta, te istakao važnost da se sačuva sećanje na ubijene.

On je zahvalio što se ulaže da se ovaj zločin ne zaboravi, kao i prilici koja nam se pruža da uspostavimo partnerstvo u obrazovanju.

Duboko sam vam zahvalan na podršci i solidarnosti, naveo je Hercog.

Foto: printscreen

11.15 - Počela komemorativna ceremonija, Vučić odao poštu

Komemorativna ceremonija počela je polaganjem venaca na grobno polje "Topole" gde su poštu stradalima - Srbima, Romima i Jevrejima, odali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, ministar odbrane Aleksandar Vulin i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić.

 

 

Venac i cveće su položili i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica RS Željka Cvijanović, premijer Republike Srpske Radovan Višković i predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija.

Poštu stradalima odaju i predstavnici udruženja preživelih logoraša i njihovi potomci, predstavnici romske i jevrejske zajednice, kao i ambasada Srbije, Rusije i Mađarske u BiH.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Na komenorativnom skupu biće pročitano pismo predsednika Izraela Isaka Hercoga povodom obekežavanja Dana sećanja.

Donja Gradina

Logor Donja Gradina oformljen je 1942. godine u sistemu ustaškog logora Jasenovac, a bio je aktivan sve do završetka Drugog svetskog rata 1945. godine.

Prostirao se na 116 hektara, sa skoro 65.000 kvadratnih metara masovnih grobnica, a prema procenama, na tom stratištu ubijeno je 360.000 ljudi, uglavnom Srba.

Međunarodna komisija za istinu o jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora zaključila je da su Hrvati u Jasenovcu i Donjoj Gradini ubili više od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja.

Foto: printscreen

Među stradalima za 1.337 dana postojanja logora Jasenovac bilo je skoro 20.000 dece.

Rukovodstvo Srbije i Republike Srpske prošle godine je postiglo dogovor o izgradnji Memorijalnog centra u Donjoj Gradini koji bi, prema rečima predsednika Vučića trebalo da bude "svesrpsko svetilište", ali i podsetnik na sve zločine počinjene nad srpskim narodom na teritorijama koje danas nisu pod kontrolom srpskog naroda.

Kako je najavljeno, taj zajednički projekat sa 80 odsto sredstava finansirala bi Srbija, a 20 odsto Republika Srpska.