NAJVEĆA TAJNA JUGOSLAVIJE - U VINČI PRAVLJENA ATOMSKA BOMBA! Zbog ovog INCIDENTA je projekat PREKINUT!

Pod velom najstrože čuvane tajne jugoslovenskih bezbednosnih službi kojima je rukovodio Aleksandar Leka Ranković, gotovo sedam decenija od javnosti se krilo da je usred Srbije pravljena atomska bomba. To je rađeno u Institutu „Vinča”. Međutim, realizaciju ovog projekta tadašnjeg državnog vrha prekinuo je nuklearni akcident koji se dogodio 1958. godine.

Pretpostavlja se da je do toga doveo ljudski faktor. Grupa srpskih naučnika koja je konstruisala reaktor bila je ozračena smrtonosnim dozama radijacije.

Sa pionirom nuklearne fizike Dragoslavom Popovićem na čelu, oni su prebačeni u kliniku Kiri u Parizu, gde im je poznati stručnjak, doktor Žorž Mate, uradio prvu transplantaciju koštane srži u istoriji medicine, zahvaljujući kojoj su spaseni sigurne smrti.

Titova tajna

Decenijama skrivanu tajnu u knjigu “Slučaj Vinča” pretočio je ugledni pisac i kardiohirurg, profesor Goran Milašinović, koji kao najzanimljiviji paradoks izdvaja upravo tajnu pod kojom se ovaj događaj čuvao u Jugoslaviji, kojom je suvereno vladao Josip Broz Tito.

- Verovatno tadašnja Jugoslavija nije želela da obelodani da se tako nešto dogodilo u njenom najprestižnijem institutu, pa su događaj krili od javnosti. Došao sam do podatka da se naš veliki naučnik Pavle Savić izričito protivio pravljenju atomske bombe. Koristio sam njegovu dokumentaciju i po njegovim analizama on je okrivio one koji su vodili eksperiment da su sami napravili grešku. Uz državu kakvu smo imali, a uzevši u obzir njegovo mišljenje, normalan je zavet ćutanja koji je usledio u državnim službama - objašnjava Milašinović, koji je ceo događaj opisao u svom romanu.

Paradoks

Milašinović navodi da, iako je transplantacija koštane srži koja je tada urađena našim naučnicima prva transplantacija u istoriji medicine, ona ipak nije ostala ubeležena kao takva.

- U naučnom smislu to je bila neuspešna transplantacija i samim tim nije mogla ući u istoriju kao prva transplantacija ljudskih organa. No, iako je došlo do odbacivanja, zahvaljujući transplantatu, za dva meseca krv, kao i koštana srž naših pet mladih naučnika se oporavila i oni jesu spaseni, a o kakvom revolucionarnom događaju se radilo, govori i to što je tri decenije kasnije dobitnik prve Nobelove nagrade za transplantaciju organa u svom govoru rekao da je Žorž Mate prvi napravio pokušaj transplantacije u Parizu upravo nad atomistima tadašnje Jugoslavije - kaže pisac i kardiolog.

Francuska humanost

Za Milašinovića je primarni događaj bila humanost Francuza koji su našim mladim naučnicima dali svoju koštanu srž rizikujući svoje živote.

- Na osnovu samo jednog teksta u novinama, više od dve stotine Francuza se prijavilo da budu donori. Kao pisac sam uvek imao taj podatak na umu i vodio sam se pitanjem da li će se neko ko pročita moj roman 'Slučaj Vinča' zapitati da li bi danas bio u stanju da uradi isto što su oni uradili - navodi Milašinović.

Srbija nikad nije zaboravila doktora Žorža Matea, koji je svojom humanošću spasio pet srpskih naučnika, što govori ulica u Beogradu koja nosi njegovo ime.

Na osnovu knjige Gorana Milašinovića nastaće filmska priča “Lančana reakcija”, za koju su scenario pisali Vuk Ršumović i Dragan Bjelogrlić, koji potpisuje i režiju, a na filmu će dočarati Aleksandra Leku Rankovića.