GDE JE ZAPELO SA PRIMENOM VAŠINGTONSKOG SPORAZUMA I ZAŠTO AMERIČKA VOJSKA TREBA DA SE POVUČE SA KiM?! Grenel do tančina objasnio: Bajden je to predao Evropskoj uniji, a onda je sve otišlo...

Vašingtonski sporazum, potpisan 2020. godine se ne primenjuje , jer je administracija Džozefa Bajdena sudbinu tog sporazuma predala Evropskoj uniji, kao i u Aljbinu Kurtiju, koji odbija taj dokument, poručio je izaslanik bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel

Grenel je na predavanju na temu "Amerika, Balkan i Evropa", na beogradskom Fakultetu političkih nauka kazao da se nadao da će uspeti da ubedi Evropljane da se fokus stavi na ekonomsku saradnju, ali je, kako kaže, kao Amerikanac bio je frustriran evropskim procesima koji su obeleženi "sa mnogo reči, a sa malo akcije".

- Evropa želi da ima političku industriju koja podrazumeva mnogo sastanaka i dokumenata. Ja sam prisustvovao nekim od tih sastanaka, nakon kojih sam sebe pitao - a, šta smo uradili. Mislim da su ti sastanci samo gubljenje vremena - primetio je Grenel.

On je predavanje započeo konstatacijom da mu je najdraža “titula” upravo to što je bio izaslanik američkog predsednika Trampa za dijalog Beograda i Prištine.

- Meni je to bila velika čast, jer u SAD ima toliko Srba i Albanaca, koji potiču iz ovog regiona, a i zbog toga što smatram da Amerikanci treba više da saznaju o ovom delu Evrope - rekao je Grenel, dodajući da upravo zbog toga i nakon odlaska sa dužnosti izaslanika pokušava da dovede privatne investitore na Zapadni Balkan.

Kaže da sada želi da implementira upravo ono o čemu je govorio dok je bio deo Trampove administracije.

- Mnogo je zvaničnika koji govore o idejama, ali ih ne primenjuju. Mi smo govorili o političkom rešenju problema na Balkanu i da je vreme da se taj proces premesti sa politike na privredu - rekao je Grenel.

Foto: printscreen instagram

S tim u vezi, Grenel je pohvalio ideju “Otvorenog Balkana”, jer je njen cilj da zemlje regiona sarađuju, zbog čega su SAD i podržale tu inicijativu.

On ponovio stav da svi postignuti sporazumi u Vašingtonu ne bi trebalo da budu u rukama Brisela.

Grenel je rekao da ne vidi nikakve aktivnosti, ni iz Bajdenove administracije ni iz regiona, i da je posebno frustriran što još nije uspostavljen direktan let Beograd - Priština.

Smatra i da je nakon kovida Bajdenova administracija trebalo da preuzme upravo primenu tog dela Vašingtonskog sporazuma.

Istakao je da je američko liderstvo ključno, ali da ga ne vidi po pitanja odnosa Beograda i Prištine, već samo prebacivanje na EU.

Odbacio je navode da su Tramp i on bili bilo kada bili uključeni u raspravu o razmeni teritorija između Beograda i Prištine, i da je to jedno retko pitanje oko kojeg su Evropa i SAD bile jedinstvene.

Ko ga plaća i zašto Amerikanci treba da se povuku iz KFOR?

Na pitanje da prokomentariše tvrdnje da ga plaća srpska vlada za lobiranje, Grenel je odgovorio da se i u Srbiji mnogo priča o slobodi medija i da ona podrazumeva da mediji mogu da izveštavaju šta žele, kao i da šire lažne vesti, a da za to ne postoje kazne.

On je, međutim, istakao da mora da postoji jedna tačka od koje, ličnost čija se reputacija ruši, može da se brani.

- Ne radim za Vladu Srbije. Radim na primeni četiri ekonomska sporazuma, postignuta između Beograda i Prištine, sa idejom da privatni sektor bude više uključen. Ja sam bivši diplomata, koji želi da pomogne ovom regionu - rekao je Grenel.

Grenel je rekao da bi želeo da vidi snažnije odnose SAD i Srbije, jače nego što su odnosi Rusije i Kine sa Srbijom, ali su, kaže, američki investitori bili uzdržani.

Objasnio je da je problem u tome što se Balkan prepoznaje kao teritorija konflikata, a njegov zadatak je, kaže, bio da evropskim vladama i SAD, ukaže da to nije baš tako.

- Zato smatram da bi američki vojnici trebalo da se povuku iz KFOR-a, da ne bi trebalo da imamo svoje vojnike na Kosovu, decenijama nakon završetka konflikta - rekao je Grenel.

On je rekao da NATO snage na Kosovu i Metohiji ukazuju kompanijama da postoji konflikt i da ne treba da ulažu, što nije dobro za region i njegov ekonomski razvoj.

Grenel se osvrnuo na aktuelnu globalnu situaciju i izrazio uverenje da ne bi bilo rata u Ukrajini da je Tramp još na vlasti u SAD, da ne bi bile tako visoke cene gasa, kao i da se ne bi otvorila mnoga druga pitanja.

- Kada sam bio ambasador u Nemačkoj, ekonomija SAD je bila dobra. Nismo započinjali ratove, već smo vraćali vojnike kući - ukazao je Grenel.

Na pitanje šta bi posavetovao Srbiju, po pitanju sankcija Rusiji, Grenel je rekao da je svaka država i vlada u drugačijoj situaciji, te da ne želi da daje savete, već da samo može da govori šta smatra da SAD treba da urade.

Na pitanje da li će on možda kandidovati za neku političku funkciju, Grenel je odgovorio da on neće, ali da je uveren da će se Donald Tramp ponovo kandidovati na idućim predsedničkim izborima u SAD, i da će mu, ukoliko Tramp to učini, on pružiti svu moguću podršku.