Posle odluke EU o vizama: Žitelji Kosova sa srpskim pasošem najdiskriminisanija grupa u Evropi

Posle odluke Evropskog parlamenta da se građanima Kosova odobri bezvizni režim, stanovnici Kosova sa pasošem Srbije ostaju bez mogućnosti da slobodno putuju i na taj način mogli bi da postanu građani drugog reda i jedinstven slučaj diskriminacije u Evropi. Na to upozoravaju sagovornici Kosovo onlajna i ukazuju da ovo pitanje treba hitno da se reši.

Od 2009. godine, kada je Srbiji odobren bezvizni režim sa EU, izdavanje pasoša Srbima i Albancima sa prebivalištem na Kosovu, preuzela je Koordinaciona uprava MUP u Beogradu. Kosovo te pasoše smatra nevažećim, ostale zemlje ih priznaju, ali je za putovanje sa njima u EU potrebna viza.

To je bio rezultat dogovora između Srbije i EU, kako bi se, nakon što je doneta odluka da se ukinu vize za građane Srbije, pasoši za one sa prebivalištem na Kosovu izuzeli iz bezviznog režima, zbog straha od ilegalnih migracija.

Posle odluke EU da za Kosovo ukine vize ostaje nejasno da li će pasoši koje za građane sa prebivalištem na Kosovu izdaje Koordinaciona uprava ući u proces vizne liberalizacije koji je odobrila EU.

Ukoliko se to ne desi, nosioci tih pasoša, a to nisu samo Srbi, već i pripadnici drugih etničkih manjina na Kosovu, kao i pojedini Albanci, mogli bi da ostanu najdiskriminisanija podgrupa na teritoriji Evrope. 

Dušan Radaković, direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture - ACDC, kaže za Kosovo onlajn da je situacija još od 2009. godine vrlo komplikovana, kada je reč o pasošima koje izdaje Koordinaciona uprava.

Foto: Kosovoonline

- Ovom odlukom se diskriminiše jedan narod samo zato što živi na jednom delu teritorije države. 'De fakto' i 'de jure' to su građani drugog reda. Odlukom Evropskog parlamenta da se ratifikuje vizna liberalizacija za kosovske pasoše i građane Kosova nadam se da će po automatizmu svi građani koji imaju pasoše Koordinacione uprave biti uključeni u viznu liberalizaciju, jer je ceo proces i ceo problem u "čipu" na dokumentima koji izdaje Koordinaciona uprava. Nema nikakve druge razlike sa pasošima Srbije. U suprotnom, ako se nastavi sa istom problematikom, građani, a najviše srpska zajednica na Kosovu, biće jedini narod u Evropi koji neće moći da putuje u zemlje Evropske unije bez viza. Nastaviće se diskriminacija i enklavizacija Srba - upozorava Radaković.

Milica Rakić Andrić ispred NVO "Nova društvena inicijativa", inače autorka istraživanja "Zona posebnih pasoša", kaže za Kosovo onlajn da ovo pitanje "najviše zavisi od Srbije i u kojoj meri će Srbija insistirati na reviziji EU direktive kojom su pasoši koje izdaje Koordinaciona uprava isključeni iz bezviznog režima njenim formiranjem avgusta 2009. godine".

Foto: Kosovoonline

- Jedan od razloga za formiranje Koordinacione uprave tada je bio strah EU od 'ilegalne migracije', što je sada očigledno prevaziđeno. Ovo je i dobra prilika za kompletno ukidanje tog odeljenja Koordinacione uprave pri MUP-u i ponovno otvaranje isturenih odeljenja u Raški, Kuršumliji i drugim mestima, kako bi građanima usluga izdavanja pasoša bila što bliža i dostupnija. U zavisnosti od toga gde su rođeni, građani Srbije sa prebivalištem na Kosovu moraju da putuje ponekada i u tri različita grada da bi dobili izvode, ličnu kartu i pasoš što je nepotrebna komplikacija već dovoljno komplikovanih života - objašnjava naša sagovornica.

Rakić Andrić ukazuje i da će, ukoliko do toga ne dođe, oni građani koji nemaju kosovska dokumenta i ne mogu da izvade kosovski pasoš ostati izolovani kao i do sada. 

- Biće to jako mala grupa ljudi od nekoliko hiljada i imaće vrlo malo mogućnosti da ikoga nateraju da razmišlja o njima - kaže Rakić Andrić.

Ona očekuje da ukoliko se ovo pitanje ne reši, Srbi s Kosova počnu masovno da uzimaju kosovske pasoše.

- Prema poslednjim podacima koje sam videla u Bisljimijevom izveštaju, od decembra 2017. do maja 2021. u deset srpskih opština je bilo izdato nešto više od 21.000 pasoša. Iz izveštaja, doduše, nije jasno da li se radi o toliko osoba ili toliko putnih isprava, gde se jednoj osobi obnavljala putna isprava. Broj izdatih ličnih karata u istom ovom periodu bio je 127.000. Dakle, pasoša je bilo šest puta manje i očekujem da se ta razlika bar prepolovi - navodi Rakić Andrić.

Na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije navodi se da je "15. avgusta 2009. godine Vlada donela Uredbu o postupku utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova za izdavanje pasoša za lica sa područja AP Kosovo i Metohija, koja je objavlјena u 'Službenom glasniku' i stupila na snagu dva dana kasnije, 17. avgusta 2009. godine".

Ova Uredba odnosi se na državljane Srbije koji imaju prijavlјeno prebivalište na području Kosova i u njoj se navodi da će oni "zahtev za izdavanje pasoša podnositi isklјučivo u Beogradu, u Ministarstvu unutrašnjih poslova - u Koordinacionoj upravi".