Mama je ponela samo album sa slikama! Ispovest novinarke Informera koja je preživela "Oluju": Ovo je zločinačka akcija! (VIDEO)

Stravičan ustaški zločin nad Srbima započeo je u ranim jutarnjim časovima 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatske vojske i paravojnih formacija na Republiku Srpsku Krajinu. Cilj im je bio zauzimanje srpske teritorije i proterivanje Srba koji su tamo vekovima živeli.

Nepregledna kolona od oko 280.000 Srba na traktorima, u automobilima i u kombijima krenula je put Srbije, a hrvatska avijacija je tu tužnu kolonu, u kojoj je bilo najviše dece, žena i starih, surovo bombardovala čak i na teritoriji Bosne i Hercegovine. Ustaška agresija završena je 8. avgusta potpunim krahom Krajine i osvajanjem cele njene teritorije.

Ovaj jeziv zločin je na svojoj koži osetila kao trogodišnjakinja naša novinarka Dejana Kljajić, izbegla iz Knina, koja je svoju perspektivu iznela i u specijalnom programu na Informer TV. 

Dok se približavao ovaj tužan datum za srpski živalj, Dejana je nama ispričala kako je izgledao taj 4. avgust u njenom domu. 

- Tata je vojno lice i malo pre pada Knina rekao je mami da krene sa mnom u Srbiju. Međutim, ona nikako nije htela da ode bez njega. Tog 4. avusta kad su se najjače i najstrašnije čule sirene, granate i kada su ljudi bukvalno uzimali samo jednu torbu i odlazili, tada je mama morala da se pokupi sa mnom i da krene. Ponela je torbu i albume sa našim slikama. Da li možete da shvatite u tom momentu koliko je bila trezvena da je ponela jedinu stvar koja može da nas vrati u period življenja u Republici Srpskoj Krajini - rekla je Dejana i dodala:

Foto: Informer

 

- Krenuli smo kolima naših prijatelja koji su takođe imali dvoje male dece. Na granicu sa Srbijom smo stigli 5. avgusta i tada su hteli da nas pošalju na Kosovo i Metohiju, kako su slali druge izbeglice iz Krajine. Čak su rekli da je previše prognanih ušlo u Srbiju. Zamislite taj beobrazluk tadašnje vlasti? Hvala Bogu, tu se našao Milan Babić, tadašnji predsednik vlade RSK koji je rekao da nas puste, jer je automobil bio pun dece - priseća se Dejana. 

Kada su stigli u Beograd, imali su sreće da odsednu kod rođaka. 

- Kada smo došli u Beograd, bili smo kod strica. I doživotno smo mu zahvalni što nas je primio i pomogao nam. O tati i dedi nismo znali ništa mesec dana. Mesec dana, ni da li su živi ni da li su mrtvi. Tata se posle mesec dana pojavio i tu smo još malo ostali u Beogradu, a zatim je dobio prekomandu u Sombor i počinjemo da živimo u Apatinu - rekla je ona. 

Dejana je opisala atmosferu koja je vladala kada su stigli u Srbiju. 

- Strašno je kako su nas tada dočekali građani. Nije bilo stoprocentno, ali su nas svi gledali i ponašali se prema nama kao da smo niža rasa. Bilo je teško. Međutim, sa svim smo se izborili. I sa nemanjem i sa podcenjivanjem, možda čak i omalovažavanjem. Hvala roditeljima što su uspeli da mene, a kasnije i mog brata, usmere na pravi put - podvukla je Kljajić. 

Dejana se prisetila da je njena mama tada mislila da će se vratiti u Knin. 

Foto: Privatna arhiva

- Oluja je definitivno zločinačka ustaška akcija koja je za cilj imala da protera sve Srbe, da ugasi RSK i da posle godinama pokuša da zatre da su tu Srbi imali svoju teritoriju. Kako bi rekao jedan moj prijatelj, Hrvati su ovom akcijom izgubili sve, a Srbija je dobila radne i neuništive Krajiške Srbe. I to je definitivno tako - ističe ona i dodaje:

Foto: Privatna arhiva

- Ponekad kad razmišljam o tom periodu i periodu posle prognanstva, shvatam da me je to izgradilo. Nisu mogli da nas sravne sa zemljom, nisu mogli da unište srećno detinjstvo i sigurno je da nisu uspeli da nam upropaste život - završava Dejana.