Nebojša Bakarec: Analiza lažnih opozicionih istraživanja javnog mnjenja!

Poslanik SNS u Skupštini Srbije Nebojša Bakarec objavio je opsežnu analizu lažnih opozicionih istraživanja javnog mnjenja koju Informer prenosi u celosti.

Istina leži tu oko nas razbacana. Potrebno je samo povezati delove. U ovom tekstu ću se baviti istraživanjima javnog mnjenja koja su objavljena poslednjih meseci. Pre toga da skrenem pažnju da je tema takva da zahteva preciznost i tačnost, a zbog toga je tekst neminovno opširan i prikazuje statističke podatke, koji nekome mogu biti zamorni.

Međutim, kada pročitate ovaj tekst biće vam sasvim jasan mehanizam manipulacije kome pribegavaju istraživači javnog mnjenja naklonjeni današnjoj opoziciji. To rade od 2018. godine. Metode obmane su uvek slične, godinama. Istraživanja su uglavnom telefonska, dakle - nevalidna. To je ozbiljna metodološka greška. Dalje, oni umanje rejting SNS za oko 7-8% (npr. sa 46% na 38%), skinu SPS-u 1 do 2%, i povećaju rejting opozicionim strankama, u zavisnosti od afiniteta istraživača. Istražuju nepostojeće koalicije.

Uvode nepostojeće kategorije u istraživanje rejtinga stranaka ili koalicija, kao što to drastično radi NSPM, koji je uveo potpuno besmislenu kategoriju „opozicija, ali ne znam tačno za koga". Margina greške im je nedopustivo visoka, kod „State" je to 3%, što ukazuje na još jednu metodološku grešku u istraživanju.

Opozicioni istraživači lažiraju istraživanja i rejtinge stranaka za potrebe opozicije, a najviše za potrebe žutog tajkuna. U Srbiji, i mnogim drugim državama, niko ne kontroliše agencije za istraživanje javnog mnjenja, u pogledu tačnosti istraživanja rejtinga političkih subjekata.

Ne postoji regulatorno, kontrolno nadzorno telo, koje bi nateralo istraživače javnog mjenja da postupaju odgovorno, stručno i pošteno. Kada bi takvo kontrolno telo postojalo, sasvim sigurno bi izricalo kaznene mere agencijama poput „State" i NSPM-u.

U junu i julu 2023. objavljena su 4 istraživanja javnog mnjenja. Tri su opoziciona istraživanja. Kao neko ko godinama analizira istraživanja javnog mnjenja, konstatujem da su opoziciona istraživanja iz godine u godinu sve gora i netačnija. Verovatno u skladu sa ludilom opozicije, istraživanja koja sprovode njima bliske agencije, su sve luđa i luđa. Na početku ću navesti nedavne izjave predsednika Vučića i Dragana Đilasa o istraživanjima javnog mnjenja. Predsednik Vučić je 29.7.2023. gostovao na TV Prva, i u par rečenica je pomenuo lažna istraživanja javnog mnjenja i rekao: „Deo opozicije se uljuljkuje u lažnim istraživanjima. Ne želim opoziciju da komentarišem, ja samo razmišljam o rezultatima i na izborima sve vidite. Oni se uljuljkuju lažnim i nepostojećim informacijama. Ako želite da živite u sopstvenim lažima i tim balonima, ja nemam problem sa tim". Dragan Đilas je 26.7.2023. gostovao na TV NovaS, i izneo nekoliko neistina o padu rejtinga SNS. Mašinski mozak Dragana Đilasa godinama manipuliše istraživanjima, nestručno i uzaludno.

Baveći se tom „zaludnom mistrijom" Đilas je 17.5.2021. u autorskom tekstu za Šolakov list „Danas" rekao da lažiranje istraživanja predstavlja krivično delo trgovine uticajem. O tom krivičnom delu, Đilas je najpozvaniji da govori. Iskustvo mu je veliko. Šta Đilas ima da kaže agenciji „Stata" o njenom lažnom istraživanju iz februara 2022.? Da li se tu radi o trgovini uticajem? Ko su, u tom slučaju, dve strane koje su trgovale uticajem? I lažna i prava istraživanja demantuju Đilasove tvrdnje o rejtinzima stranaka. Pri tome su lažna (opoziciona) istraživanja međusobno suprotstavljena - nesaglasna, i pokazuju koliko je posvađana opozicija. Posle više godina, Đilas je odlučio da fantomskim istraživanjima koja je on lično objavljivao do kraja 2021., da ime i prezime, odnosno da rezultate istraživanja ne objavljuje on, već agencija „Stata" - radi veće verodostojnosti. Đilasova namera je, kao i uvek, ne da istražuje javno mnjenje, već da ga kreira neistinama. Takođe, Đilasova namera je da nametne sebe i SSP kao lidere opozicije, jer, zaboga, istraživanja „State" kažu da SSP ima 9,6% (nema - SSP ima 7%). U opozicionim istraživanjima javnog mnjenja, koje sprovode „Stata" i NSPM, nikada nećete sresti podatke o rejtingu pojedinaca. Vučić je isuviše jak i popularan (danas 60% - to su potvrdili i rezultati predsedničkih izbora - Vučić 58.6%), a Đilas, Obradović, Aleksić i ostali su isuviše nepopularni i kompromitovani. Poslednji put kada je su zajedno prikazani Vučić i Đilas, kao lideri stranaka, po istraživanju „Ipsosa" (indikator poverenja), objavljenom 31.12.2020., Vučić je imao poverenje od 40,2 odsto, drugi je bio Dačić sa 3,6 odsto, potom Ana Brnabić sa 1,7 odsto, a u Đilasa je poverenje imalo 0,6 odsto građana.

Istraživanja javnog mnjenja

Ko u Srbiji radi politička istraživanja javnog mnjenja? Antivučićevska proEU opozicija ima svoje agencije za istraživanja („Stata", „Birodi" itd.). Antivučićevska antiEU opozicija ima NSPM, koji nije agencija, ali se dugi niz godina bavi istraživanjima javnog mnjenja. Povremeno, istraživanja rade i neke druge agencije - „Demostat",„Nina media",„Sprint", ŠSM-„Šta Srbija misli", „Insajt" itd. Većina opoziciono naklonjenih agencija ili istraživača, lažira istraživanja javnog mnjenja, ako ih uopšte i sprovode. To je oblast koju niko ne kontroliše. Izgleda da je stav opoziciono nastrojenih agencija za istraživanja javnog mnjenja - zbog čega da plaćamo istraživanja rejtinga stranaka - jeftinije je da ih izmislimo. Jedine agencije koje rade tačna i profesionalna istraživanja javnog mnjenja i ne lažiraju rezultate, su „Ipsos", „Faktor plus" i „Demostat".

U poslednja dva meseca, objavljena su četiri istraživanja javnog mnjenja. Tri su lažna tj. nameštena istraživanja (dva istraživanja agencije „Stata" i jedno NSPM). Istinito i tačno istraživanje objavila je agencija „Ipsos". Pored ova 4 istraživanja, ukazaću i na aprilsko istraživanje agencije „Faktor plus" i na rezultate beogradskih i parlamentarnih izbora 2022. Nema tačnijeg istraživanja javnog mnjenja od izbora!

Foto: printscreen

U junu je objavljeno istraživanje agencije „Ipsos“, koje je predstavio profesor i istraživač Srđan Bogosavljević. Srđan Bogosavljević je 11.6.2023. izjavio je da u slučaju maksimalne izlaznosti stranke vlasti imaju 56%, antivučićevske-proEU stranke 22%, a antivučićevske-antiEU stranke 18%. Znači, po „Ipsosu“ – vlast 56%, opozicija 40%, manjine 4%. „Postoji velika zabluda da imamo veliki rezervoar u neopredeljenima, to nemamo. Protesti koji se održavaju u Srbiji u brojevima nisu uticali značajno na rejting stranaka. Nije neko ko je bio za vlast postao simpatizer opozicije, ti blokovi su stabilni, ali su velika prelivanja u bloku proevropskih glasača, oni vrlo lako menjaju stranke“ - kazao je Bogosavljević. Srđan Bogosavljević je tada rekao da istraživanje pokazuje da narod veruje politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Agencija „Ipsos“ je najuglednija agencija za istraživanje javnog mnjenja u Srbiji, i jedna od najuglednijih u svetu.

Foto: printscreen

 

Podsetiću i na aprilsko istraživanje agencije „Faktor plus" o rejtingu stranaka - SNS-45,5%, SPS-10,7%, SSP-6,9%, Zavetnici-4,5%, NADA 4,5%, Dveri-4%, NDBG-3%, NS-2,5%, Zajedno-2,5%, Ponoš-2%, SRS-2%, SDS-2%, DS-2%, PSG-1,2%, manjine-4%, neka druga-3,2%. Ono što je „Ipsos" objavio u junu, se poklapa sa ovim istraživanjem agencije „Faktor plus".

„Stata", Đilasova dika, što Đilas poželi, „Stata" naslika!

Početkom jula (7.7.2023) agencija "Stata" je objavila rezultate junskog istraživanja javnog mnjenja u Beogradu, a 28.7.2023. ista agencija je objavila rezultate julskog istraživanja na nivou Republike Srbije. Oba istraživanja idu korist antivučićevskih proEU stranaka. Rezultate istraživanja objavili su Šolakovi mediji. Rezultate beogradskog istraživanja su 7.7.2023. objavili, npr. sajt NovaS, i novine NOVA, u tekstu pod naslovom: „Novo istraživanje: Organizatori „Srbija protiv nasilja" u širokoj koaliciji pobeđuju SNS i SPS u Beogradu", a dva dana pre toga i TVN1. Ekstremno je neobično ono što su u razgovoru za portal TV NovaS, rekli iz agencije „Stata". Oni su tvrdili da ovo beogradsko istraživanje nije naručeno, već su ga sproveli samoinicijativno!?! U tom tekstu stoji da je istraživanje „radila agencija Stata u saradnji sa audio i video produkcijom „JSP" novinarke Jovane Polić".

Krajnje je neobična ova veza „State" i „JSP", ali lako razumljiva. Jovana Polić je, između ostalog „posrednik" između Đilasa i Šolaka (i njihovih medija) sa jedne strane, i bilo koga ko radi neke „proxy" poslove za račun ove dvojice. Postavlja se logično pitanje za agenciju „Stata" - zbog čega vam je za istraživanje javnog mnjenja, koje ste radili i u januaru 2022., i u junu 2023. bila potrebna „audio i video produkcija „JSP" novinarke Jovane Polić", koja se nikada nije bavila istraživanjima, i koja nema dodira sa tom oblašću? Koja je uloga produkcije „JSP" i Jovane Polić u vašem istraživanju? Prisustvo produkcije „JSP" i Jovane Polić je najbolji dokaz da „Stata" radi za Đilasa (SSP) i Šolaka. Jovana Polić apsolutno radi za Đilasa i Šolaka, i to nikada nije ni krila.

Da podsetim na povezanost Jovane Polić, Đilasa i Šolaka. Jovana Polić je novinarka i autorka serijala „Junaci doba zlog", i više drugih hejterskih propagandnih antivučićevskih filmova koji su prikazivani na Šolakovim televizijama TVN1 i NovaS. Dugo je radila kao urednica u magazinu „Status", pokojnog opozicionara i predsednika NUNS, Slaviše Lekića - Đilasovog saradnika. Polićkina „JSP" produkcija je došla u žižu javnosti u februaru 2020. kada je na TV N1 emitovan dvodelni mrzilački propagandni film ove produkcije - „Vladalac" - o Aleksandru Vučiću. Sasvim je jasno da je Jovana Polić „proxy" igrač Đilasa i Šolaka. Đilasova i Šolakova saradnica Jovana Polić je 2020. bila glavni akter korupcionaške afere koju je otkrio opozicioni CINS - Centar za istraživačko novinarstvo Srbije. O tome je CINS 23.11.2020. objavio tekst pod naslovom: „Privatna firma platila spotove o bojkotu, tvrde da nemaju veze sa opozicijom". CINS je otkrio da Đilasove spotove sa pozivom na bojkot izbora, koji su u toku predizborne kampanje 2020., 407 puta emitovani na kanalima TV N1 i Nova S, tim televizijama nije platila nijedna opoziciona stranka, već „JSP" produkcija u vlasništvu novinarke Jovane Polić. Jovana Polić je neuverljivo tvrdila da spotovi nemaju veze sa opozicijom. Prikrivanje naručioca i finansijera, je izvedeno zbog toga da bi bojkotaška politička kampanja opozicionih stranaka, pre svega SSP, ostala van dometa Agencije za sprečavanje korupcije. REM je 2020., zabranio emitovanje ovih protivzakonitih spotova. Čiji su spotovi, postalo je jasno kada su osvanuli na „YouTube" kanalu Đilasove Stranke slobode i pravde (SSP). Direktorka Šolakove firme „CAS Media", agencije koja se u sklopu Šolakove „United Group" (Junajted grupe) bavi prodajom oglasnog prostora na N1 i Nova S, Marija Kovljenić, potvrdila je za CINS da je u sklopu ove kampanje emitovano ukupno 407 oglasnih poruka. Za njihovo emitovanje plaćeno je 1,2 miliona dinara, kako je tvrdila vlasnica „JSP" produkcije Jovana Polić. Ta cena je više nego desetostruko niža od cene koju naplaćuju KAS Medija i TV N1 i TV NovaS. Indikativno je da je Jovana Polić odbila da novinarki CINS-a dostavi ugovor sklopljen sa „CAS Media".

 

„Stata" istraživanje na nivou Srbije 2023.

U istraživanju rejtinga političkih stranaka, na nivou Srbije koje je sprovedeno od 21. do 24.7.2023., „Stata" je „istražila" i objavila sledeće podatke o rejtinzima: SNS (37.8%), SSP (9.6%), SPS (8%), stranka „Zajedno" (6%) („Zajedno za Srbiju", „Ekološki ustanak" i „Skupštinu slobodne Srbije"), Pokret SRCE (Ponoš) (4.7%), stranka„Zeleno - levi front" (3,7%) (objedinjeni „Ne davimo Beograd", „Izbor za našu opštinu Stara Pazova", „Kritičnu masu Kula", „Inicijativu za Požegu", „Inicijativu za Lajkovac" i „Lokalni front Valjevo"), slede Nova DSS (3.6%), Zavetnici (3.1%), „Dveri" (2.6%) i Narodna stranka (2.1%). Ispod 2% su Pokret „Evropski put" (Basta) (1.9%), PSG (1.8%), DS (1.8%) i SDS (1.8%), manjinske stranke (4%), ostali 2.6% (SRS, „PZP", „POKS", „Kreni - Promeni" i „Suverenisti") i neodlučni 4,9%. „Stata" je navela da su moguća odstupanja od 2 do 3%.

Foto: printscreen

Najupadljivije neistine i obmane se tiču rejtinga SNS, a potom i antivučićevske proEU opozicije. Kako je „Stata" politički opredeljena, opoziciona agencija, koja protežira antivučićevske proEU stranke, i koja radi za Đilasa i Šolaka, ona je veštački spustila sve stranke vlasti i desnice (antivučićevska antiEU opozicija), i veštački podigla sve svoje miljenike iz antivučićevskih proEU stranaka. „Stata" je SNS spustila na 37,8%, a stvarni rejting SNS je najmanje 45,5% („Faktor plus") ili 44,3% (izbori 2022.). „Stata" je veštački umanjila rejting SNS za oko 7%. Smanjila je i rejting SPS-JS za oko 1,5%. „Stata" je podigla rejting SSP sa 7% na 9,6%. „Stata" je prikazala da zelene stranke Zajedno i Zeleno levi front (NDVMBG) imaju zajedno 9,7%. Izbori 2022. su pokazali da oni imaju 4,84%, a rejting im nije porastao. Dakle „Stata" im je veštački udvostručila rejting. „Stata" je prikazala da stranka Zdravka Ponoša - „Pokret srce" ima  4,7%. Radi se o tek registrovanoj, vanparlamentarnoj stranci, koja je počela sa radom u maju 2022. kao neregistrovana stranka, pokret građana, i koja je uspela da se registruje tek posle 14 meseci mukotrpnog prikupljanja potrebnih 10.000 potpisa. Da Ponoša i SRCE podržava 4,7% građana (oko 300.000 građana) on bi potpise prikupio za mesec dana i manje. Drugo, radi se o zaista marginalnoj stranci, čije polje delovanja pokriva više drugih opozicionih parlamentarnih stranaka (SSP, NS itd.). Po prirodi stvari Ponoševa vanparlamentarna stranka je slabije prisutna u medijima. Jednostavno rečeno, SRCE nije treća po jačini stranka ili koalicija, već se radi o stranci koja je ispod cenzusa od 3% i najverovatnije ima do 2%. Najsmešnije u istraživanju „State" je što je prikazala da nepostojeći pokret „Evropski put", bivšeg ministra Baste ima 1,9%. Osim što ne postoji, taj pokret je nemoguće izmeriti, zbog toga što ima podršku u promilima (max 0,1%), a ne u procentima.

Foto: printscreen

 

Još jedna velika obmana „State" se odnosi na istraživanje nepostojećih širokih koalicija. „Stata" saopštava da „ako bi, na nekim narednim izborima bile formirane „šire" koalicije, 44% građana Srbije bi se opredelilo za onu koju bi predvodio Aleksandar Vučić (SNS, SPS, PS, SDPS, PUPS, JS) dok bi za koaliciju „Srbija protiv nasilja" glasalo 41%. Za koaliciju „državotvorne" opozicije opredelilo bi se 10%". U ovom slučaju, „Stata"je najviše oštetila vladajuću koaliciju, pa potom desnicu. Najbolji pokazatelj su rezultati najboljeg istraživanja javnog mnjenja, a to su izbori 2022. Tada su koalicije SNS i SPS, osvojile 56% glasova. „Stata" očigledno smatra da su stranke vlasti pale za 12%, pa im daje 44%, i smatra da je opozicija skočila za 12%. Da li je to istina? Ne, to je očigledna neistina. SNS i predsednik Vučić vode uspešnu politiku zaštite srpskog naroda na KiM, uspešnu ekonomsku politiku, neće da uvedu sankcije Rusiji, i izvanredno su se poneli u slučajevima dve tragedije, uvođenjem sistemskih mera. Stoga je logična obrnuta pretpostavka od one „Statine". Opozicija je u padu, a stranke vlasti su u porastu. Stranke levice (antivučićevska proEU opozicija) su u padu. Njihova zalaganja za uvođenje sankcija Rusiji, i njihova loša kosmetska politika - anisrpska i proalbanska, se loše kotira kod građana. Ove stranke su u maju pokušale da ožive svoj rad, zloupotrebom dve tragedije, ali je i to loše primljeno u narodu, tako da su se njihovi protesti, drastično istopili već u junu mesecu. Što se stranaka desnice tiče, one su najveći uspon i profit ostvarile upravo na izborima 2022. zbog početka rata u Ukrajini. Od tada su i stranke desnice (antivučićevska antiEU opozicija) u padu. Dakle, „Statina" 44% procenta za SNS i SPS (i ostale stranke vlasti) su netačna, i pre se radi o broju 56 do 58%, a „Statin" 41 procenat za (nepostojeću) koaliciju „Srbija protiv nasilja" je smešan. Ta koalicija ne postoji, i neće ni postojati. Ti protesti su propali i na njih dolazi par hiljada ljudi. Da stranke koje organizuju te proteste, imaju 41 odsto podrške, protesti im ne bi propali, već bi na njih dolazile stotine hiljada građana, umesto par hiljada.

Foto: printscreen

 

„Stata" je „istražila" da proteste „Srbija protiv nasilja" podržava 47% građana Srbije, 40% ne podržava i 13% o tome nema stav. Ovo pominjem, zbog toga što se radi o očiglednoj neistini. Već najmanje mesec dana, poseta pomenutim protestima, pre svega u Beogradu iznosi par hiljada ljudi. U unutrašnjosti na protestima učestvuje od desetak do stotinak ljudi, kako u kom mestu. U maju, najbrojnija poseta protestu u Beogradu je iznosila oko 30.000 građana (po analitičaru Gubašu i TVN1- to je bilo 60.000).

 

Dakle, protestu u Beogradu, kao tada jedinom, prisustvovao je veoma mali procenat Beograđana, a bilo ih je iz cele Srbije i iz inostranstva, što još više umanjuje procente prisutnih Beograđana. Hoću da kažem, protest opozicije je vidno propao još u junu. Stoga je procenat građana koji podržavaju proteste opozicije na nivou Srbije, koji prikazuje „Stata", ogromna obmana. Da je procenat podrške stvarno 47%, poseta tim protestima bi bila u julu, kada je sprovedeno istraživanje, mnogostruko veća od par hiljada ljudi u Beogradu. „Stata" tvrdi da u julu proteste podržava oko 3 miliona građana, a na proteste ukupno u svim gradovima ne dođe više od 3000 građana!). Protesti su propali od početka (najveći broj demonstranata je bio u maju do 30.000- Beograd+Srbija+inostranstvo), a sasvim izrazito u junu i julu.

Ovakve rezultate (47%) nije moglo da pokaže bilo kakvo istraživanje, već samo „istraživanje", dakle čista izmišljotina. Što je babi milo, to joj se i snilo. Radi se o drastičnoj neistini - navodno 3.000.000 građana podržava proteste, a na proteste dolazi 3000 građana, tj. 1000 puta manje!?!

Takođe, margina greške, tzv. statistička greška kod agencije „Stata" je tri puta veća od normalne, umesto 1%, ona iznosi 3%, što je neprihvatljivo i pokazuje da su loši i metodologija, i sam postupak istraživanja (telefon, internet (online), teren). Ovde vidimo i šta je je problem u postupku. Da skratim, samo terensko istraživanje je pouzdano. Naravno i najskuplje, zbog toga što je potrebno angažovati anketare, obučiti ih i platiti ih. Terensko istraživanje je jedini tip istraživanja koji pruža anonimnost ispitaniku. Da bi ispitanici što iskrenije odgovorili, potrebno je pružiti im anonimnost. Anketiranje, ispitivanje ispitanika putem telefona (fiksni, mobilni) i online, su potpuno invalidna, i ispitanici znaju da nisu anonimna. To uzrokuje smanjenu iskrenost ispitanika. Zbog toga te dve vrste prikupljanja podataka imaju nedopustivo veliku marginu greške, tj. stepen nepouzdanosti. Ova primedba se odnosi na sva istraživanja agencije „Stata" i NSPM.

„Stata" istraživanje na nivou Beograda 2023.

Do sada malo poznata agencija „Stata" je 7.7.2023. u Šolakovim medijima, prezentovala junsko istraživanje javnog mnjenja u Beogradu. Po tom „istraživanju" pojedinačne stranke stoje ovako: SNS-31,5%, SSP-16,2% Ne davimo Beograd-10,1%, SPS-6,3%, SRCE Ponoš-5,8% Ekološki ustanak-Aleksandar Jovanović Ćuta-4,8%, Dveri-4,4% Zavetnici-4,1%, PSG: 4,1%, Narodna stranka-2,9%, DS-1,3%, Zajedno (Zelenović)-1%, SDS-1%, SRS-0,7% i POKS-0,5%.

Najupadljivije neistine i obmane se tiču rejtinga SNS i antivučićevske proEU opozicije. Kako je „Stata" politički opredeljena, opoziciona agencija, koja protežira antivučićevske proEU stranke, i koja radi za Đilasa i Šolaka, ona je veštački spustila sve stranke vlasti i desnice (antivučićevska antiEU opozicija), i veštački podigla sve svoje miljenike iz antivučićevskih proEU stranaka. „Stata" je veštački smanjila rejting SNS u Beogradu, sa stvarnih 38% (izbori 2022.) na lažnih 31,5%. „Stata" podigla rejting SSP u Beogradu, sa 11% na 16,2%. „Stata" je prikazala da zelene stranke „Ne davimo Beograd", „Ekološki ustanak" i „Zajedno"  imaju 15,9%. Izbori 2022. u Beogradu su pokazali da oni imaju 10,8%, a rejting im nije porastao. „Stata" je prikazala da stranka Zdravka Ponoša - „Pokret Srbija centar" (SRCE) ima  5,8%. Radi se o tek registrovanoj, vanparlamentarnoj stranci, koja je počela sa radom u maju 2022. kao neregistrovana stranka, pokret građana, i koja je uspela da se registruje tek posle 14 meseci mukotrpnog prikupljanja potrebnog broja potpisa (min.10.000). Da Ponoša i SRCE, u Beogradu podržava 5,,8% građana, on bi potpise prikupio za mesec dana i manje. Radi se o prilično marginalnoj stranci, čije polje delovanja pokriva više drugih opozicionih parlamentarnih stranaka (SSP, NS itd.). SRCE je slabije prisutno u medijima. „Srbija centar" u Beogradu ima oko 3%. Najsmešnije u istraživanju „State" je što je prikazala da usahla stranka PSG u Beogradu ima 4,1%. Gledajući i program i nastupe ljudi iz PSG i SSP, oni se u očima birača sasvim poklapaju, tako da PSG u Beogradu ima oko 1%. Jednostavno rečeno, SSP jede PSG. Nema prostora i za jak SSP i za jak PSG.

Foto: printscreen

 

Još jedna velika obmana „State" se odnosi na istraživanje nepostojećih širokih koalicija u Beogradu. „Stata" saopštava da „ukoliko bi u ovom trenutku bili održani izbori u Beogradu i ako bi stranke koje su u organizaciji protesta "Srbija protiv nasilja" izašle u okviru jedne široke koalicije, mogle bi da osvoje 44,6 odsto glasova. Koalicija SNS, SPS i ostalih stranaka koje čine deo vladajuće koalicije osvojille bi 38,4 odsto glasova. Državotvorna opozicija (Dveri, POKS, Novi DSS, Zavetnici) - 10,2 odsto". Prvo, koalicija „Srbija protiv nasilja" ne postoji ni na nivou Beograda, ni na nivou Srbije, a neće ni postojati. Najbolji pokazatelj su rezultati najboljeg istraživanja javnog mnjenja, a to su izbori 2022. Tada su koalicije SNS i SPS, u Beogradu osvojile 45% glasova. „Stata" očigledno smatra da su stranke vlasti u Beogradu pale za 7%, pa im daje 38%, i smatra da je opozicija skočila za 7%. Da li je to istina? Ne, to je očigledna neistina. Pored onoga što sam naveo o istraživanju na nivou Srbije, najbolji pokazatelj da opozicija nije porasla u Beogradu, su njihovi propali protesti, na koje već mesec dana dolazi par hiljada ljudi u Beogradu. Da stranke organizatori protesta imaju 44,6% podrške u Beogradu, umesto par hiljada ljudi, na proteste bi im dolazilo sto hiljada ljudi. Što se stranaka desnice tiče, netačno je i nemoguće ono što je ustanovila „Stata", a to je stranke desnice, imaju isti rejting i u Beogradu (10,2%) i na nivou Srbije (10%). Kao što vidite, po „Stati" desnica u Beogradu malo veći rejting, nego u Srbiji. To je besmislica. Opšte je poznato, a i izbori 2022. su to pokazali, da stranke desnice, zajedno, imaju viši rejting na nivou Srbije, nego u Beogradu.

Foto: printscreen

 

„Stata" je „istražila" da proteste „Srbija protiv nasilja" u Beogradu podržava 55% građana Beograda, 17% ne podržava i 28% o tome nema stav. Ovo pominjem, zbog toga što se radi o očiglednoj neistini. Već najmanje mesec dana, poseta pomenutim protestima, pre svega u Beogradu iznosi par hiljada ljudi. Stoga je procenat Beograđana koji podržavaju proteste opozicije, koji prikazuje „Stata%, ogromna obmana. Da je procenat podrške stvarno 55%, poseta tim protestima, bi bila, u julu, kada je sprovedeno istraživanje, mnogostruko veća od samo par hiljada u Beogradu. Stata tvrdi da u julu proteste podržava oko 880.000 Beograđana (55%), a u julu na te proteste dolazi samo par hiljada Beograđana.

Da podsetim na rezultate  izbora u Beogradu 2022. (oni koji su prešli cenzus): SNS 38,02%, „Ujedinjeni za pobedu Beograda" 21,32%, koalicija Moramo (Zajedno) 10,81%, SPS-JS 6,99%), koalicija NADA 6,3%, Zavetnici 3,5% i Dveri 3,37%.

Foto: printscreen

 

„Statini" sramotni promašaji u istraživanjima u januaru 2022.

Agencija „Stata" je pokazala svoju neprofesionalnost i pristrasnost 11.2.2022. kada je prikazala januarsko istraživanje javnog mnjenja u Beogradu, pred izbore 2022. Na primer, to istraživanje „State" je objavio Đilasov portal „Direktno" 11.2.2022. pod naslovom: „Istraživanje u januaru: Opozicija pobeđuje u Beogradu!". Istraživanje su objavili i svi Šolakovi mediji. „Stata" je totalno promašila u predviđanju rezultata izbora za Skupštinu grada Beograda, i pokazala da se radi o nameštenom istraživanju. Tada je „Stata" predvidela da će SNS, SPS, PS, SDPS imati 29,3%, Đilas Ujedinjeni 28,2%, Koalicija Zelenih (NDBG, Ekološki ustanak, ZZS I Akcija),7,1%, Zavetnici 4,6%, NADA 3,6%, da Dveri-POKS neće preći cenzus (2,8%), DJB-2,8%, SDS-0,8%. „Stata" je predvidela da opozicija pobeđuje u Beogradu i preuzima vlast.

Foto: printscreen

 

Rezultati izbora za odbornike Skupštine grada Beograda su pokazali koliko je bilo lažno tj. namešteno istraživanje agencije „Stata". Koalicija koju predvodi SNS je imala 38%, što joj je donelo 48 odborničkih madata. Koalicija SPS-JS je imala 7% i 8 mandata. Ukupno to je 45% i 56 od 110 mandata. „Stata" je u slučaju stranaka vlasti, promašila za neverovatnih 16%!?! Đilasova lista „Ujedinjeni" je imala 21,3%. „Stata" je promašila za 8% u ovom slučaju. Zelena koalicija „Moramo" je osvojila 11%. U ovom slučaju „Stata" je promašila za 4%. Koalicija NADA je imala 6,3%. Ovde je Stata promašila za 2,7%. Zavetnici su imali 3,5%. Ovde je „Stata" promašila za jedan procenat. Suprotno predviđanjima „State", „Dveri" i POKS su prešlI cenzus i imalI 3,4%. Kao što vidite ne postoji ni jedan parametar koji je „Stata" pogodila. Sve je promašila. „Stata" je 2022. radila po Đilasovom nalogu, i umesto da istražuje javno mnjenje, ona je pokušala da kreira javno mnjenje. To se pokazuje i u ova dva julska istraživanja koja je „Stata" objavila. Tada, u februaru 2022. „Stata" je objavila i niz drugih besmislica.

 

„Stata" je 2022. ustanovila da Đilasov kandidat za gradonačelnika, Vladeta Janković može da računa na 49.4 odsto glasova u odnosu na Šapićevih 44.5 procenata. Prvo, izbori za gradonačelnika ne postoje - glasa se za stranačke liste kandidata za odbornike. Rezultati gradskih izbora su pokazali da je odbornička lista SNS (Šapić) osvojila 38% glasova, a Đilasova lista „Ujedinjeni" je osvojila 21,3%. „Stata" je u slučaju „Ujedinjenih" (Vladeta Janković) promašila za 28,1%! „Stata" je dvostruko povećala rejting Vladete Jankovića. U svakom slučaju gradonačelnik Beograda je postao Aleksandar Šapić.

Sledeći „biser" agencije „Stata" u januaru 2022. je bilo to da su „ustanovili" da je potpredsednica SSP Marinika Tepić, u Beogradu popularnija od Aleksandra Vučića. Vrhunac komedije je bio onda kada je „Stata" častila Mariniku sa 34%, a Vučića srezala na 31 odsto. Podsetiću da je Aleksandar Vučić, na predsedničkim izborima na teritoriji Beograda 2022. osvojio 46 procenata glasova, što je bio njegov tadašnji rejting u Beogradu. „Stata" je Vučićev rejting u Beogradu „slučajno" promašila za „samo" 15%. Marinika Tepić jeste popularnija od Đilasa, koji ima rejting ispod 1 odsto. Marinika Tepić u Beogradu ima rejting do 10% (verovatno i manje), a „Stata" joj je dala čitavih 34%. Inače, Marinika Tepić živi u Novom Sadu, pre toga je živela u Temerinu i Pančevu. U Beogradu nikada nije živela. Da je „Stata" istraživala rejting Tepićeve u Novom Sadu, to bi bilo razumljivo. Istraživati rejting Marinike Tepić, u gradu u kome ne živi, i gde nije kandidat za gradonačelnika, je besmisleno.

Istraživanje NSPM jun 2023. (objavljeno 23.7.2023.)

Kao neko ko zastupa desnicu, NSPM, je primenio drugačiji metod manipulacije od agencije „Stata". Sličnost se vidi u lažiranju, friziranju rezultata, a razlika se sastoji u tome što NSPM primarno, veštački spušta rejting SNS i SSP, a sasvim blago podiže rejting desnice. Osobenost u obmani NSPM je nepostojeća kategorija, parametar u rejtingu stranaka nazvan - „opozicija, ali ne znam tačno za koga" kojoj je NSPM dao neverovatnih 15%. Radi se o ekstremnoj budalaštini, koju agencija „Stata" naravno nema.

Foto: printscreen

 

NSPM u poslednje dve godine, prilikom istraživanja javnog mnjenja protežira antivučićevsku antiEU opoziciju - Dveri, Zavetnike, POKS i DSS. Ranije je NSPM sarađivao sa Đilasom, ali su se posvađali i razišli. Danas Đilas kritikuje NSPM i Vukadinovića kao nekoga ko loše radi istraživanja javnog mnjenja. NSPM i Đorđe Vukadinović su najnovije istraživanje javnog mnjenja objavili 23. jula 2023., a u uvodu stoji da su istraživanje obavili u junu, mesec dana ranije. Zbog čega su čekali ceo mesec da objave istraživanje? U slučaju NSPM, metodologija je još više sporna nego kod agencije „Stata". NSPM radi isključivo telefonska istraživanja, koja su najnepouzdanija. Da ponovim, samo terensko istraživanje je pouzdano. Anketiranje, ispitivanje ispitanika putem telefona (fiksni, mobilni) je potpuno invalidno, i ispitanici znaju da nema anonimnosti. To uzrokuje smanjenu iskrenost ispitanika. Zbog toga telefonsko istraživanje ima nedopustivo veliku marginu greške, tj. stepen nepouzdanosti. NSPM nije objavio, niti obavio istraživanje na nivou Beograda, zbog toga što desnica u Beogradu, stoji dosta lošije, nego na nivou Srbije.

NSPM kaže da su njihovi rezultati istraživanja na nivou Srbije (parlamentarni izbori) sledeći: SNS -37.2%, opozicija, ali ne znam tačno za koga 15.0%, SPS/JS - 9.4%, Novi DSS -4.2%, SSP - 4.0%, Dveri -3.9%, Zavetnici -3.6%, SRCE(Ponoš)-3.5%, Narodna stranka- 3.4%, Ekološki ustanak (Ćuta)-3.4%, Ne davimo Beograd -2.3%, DS -2.1%, SDS -1.6%, SRS -1.5%, Zajedno! -Zelenović/Stojković-1.3%, ostali 3.6%.

NSPM je spustio SNS na 37,2%, a stvarni rejting SNS je 45,5% („Faktor plus") ili 44,3 (izbori 2022.). NSPM je veštački spustio SNS za oko 8%. Rejting SPS-JS je realno prikazan. Najveća besmislica NSPM je nepostojeća kategorija, grupa koju je NSPM nazvao „opozicija, ali ne znam tačno za koga". Vukadinović je ovu besmislicu uveo pre par godina, da bi mogao bolje da manipuliše istraživanjem. Sada mu ta besmislena kategorija ima rejting 15%. Sledeća besmislica u istraživanju NSPM je tvrdnja da je DSS najjača opoziciona stranka. Rejting desnice i svih stranaka pojedinačno je bio najviši upravo pred izbore 2022. zbog faktora početak rata u Ukrajini (sa naglaskom na reči „početak"). Taj faktor je nestao. Stranke desnice su u blagom padu. Uz to lider DSS je imao aferu „francusko državljanstvo" koja je dovela do toga, da je on od februara, nestao iz javnosti i i iz Skupštine Srbije. Dakle DSS (bez POKS) ima rejting oko 3,5%. Najjača opoziciona stranka je svakako SSP. Dveri nemaju 3,9% koliko im daje NSPM, već su Dveri na ivici cenzusa od 3%. Zavetnici su takođe tu negde malo iznad cenzusa. Njihova liderka je zbog rođenja blizanaca opravdano nestala iz javnosti od februara meseca, što se svakako odrazilo na rejting Zavetnika, koji počiva na njihovoj liderki. Narodna stranka se svađa, cepa, i opet se podelila na dva dela, te svakako nije na 3,4%, već ispod cenzusa, najverovatnije na oko 2%. Takođe, Ćuta nema 3,4%, već oko 2%. SDS je verovatno na 1% a ne na 1,6%. Dakle, u nepostojeću i besmislenu kategoriju „opozicija, ali ne znam tačno za koga", NSPM je sabrao 7% koji pripadaju SNS, 4% koji pripadaju SSP (i još kusur 4%). Da laž ne bi bila baš toliko očigledna NSPM je samo blago povećao rejting strankama desnice.

Uporedna analiza rezultata istraživanja na nivou Srbije, i rezultata izbora 2022.

Da bi lakše pratili uporednu analizu, prokazaću rezultate svih skorijih istraživanja i rezultate parlamentarnih izbora 2022.

Istraživanje „State" kaže sledeće na nivou Srbije: SNS (37.8%), SSP (9.6%), SPS (8%), stranka „Zajedno" (6%) („Zajedno za Srbiju", „Ekološki ustanak" i „Skupštinu slobodne Srbije"), Pokret SRCE (Ponoš) (4.7%), stranka„Zeleno - levi front" (3,7%) (objedinjeni „Ne davimo Beograd", „Izbor za našu opštinu Stara Pazova", „Kritičnu masu Kula", „Inicijativu za Požegu", „Inicijativu za Lajkovac" i „Lokalni front Valjevo"), slede Novi DSS (3.6%), Zavetnici (3.1%), „Dveri" (2.6%) i Narodna stranka (2.1%). Ispod 2% su Pokret „Evropski put" (Basta) (1.9%), PSG (1.8%), DS (1.8%) i SDS (1.8%), manjinske stranke (4%), ostali 2.6% (SRS, „PZP", „POKS", „Kreni - Promeni" i „Suverenisti") i neodlučni 4,9%. „Stata" je navela da su moguća odstupanja od 2 do 3%.

Istraživanje NSPM kaže da su njihovi rezultati istraživanja na nivou Srbije (parlamentarni izbori) sledeći: SNS -37.2%, opozicija, ali ne znam tačno za koga 15.0%, SPS/JS - 9.4%, Novi DSS -4.2%, SSP - 4.0%, Dveri -3.9%, Zavetnici -3.6%, SRCE(Ponoš)-3.5%, Narodna stranka- 3.4%, Ekološki ustanak (Ćuta)-3.4%, Ne davimo Beograd -2.3%, DS -2.1%, SDS -1.6%, SRS -1.5%, Zajedno! -Zelenović/Stojković-1.3%, ostali 3.6%.

Istraživanje agencije „Faktor plus" o rejtingu stranaka- april 2023. - SNS-45,5%, SPS-10,7%, SSP-6,9%, Zavetnici-4,5%, NADA 4,5%, Dveri-4%, NDBG-3%, NS-2,5%, Zajedno-2,5%, Ponoš-2%, SRS-2%, SDS-2%, DS-2%, PSG-1,2%, manjine-4%, neka druga-3,2%. Ono što je „Ipsos" objavio u junu, se poklapa sa ovim istraživanjem agencije „Faktor plus".

Istraživane agencije „Ipsos" (samo odnos vlast: opozicija) - stranke vlasti imaju 56%, antivučićevske-proEU stranke 22%, antivučićevske-antiEU stranke 18%, manjine 4%. Dakle, po „Ipsosu" - vlast 56%, opozicija 40%, manjine 4%.

Foto: printscreen

 

Izbori Srbija 2022. - SNS-44,27%, Ujedinjeni 14,09%, SPS-JS-11,79%, NADA-5,54%, Moramo Zajedno-4,84%, Dveri POKS-3,92%, Zavetnici-3,82%,       

Prikazaću po strankama, uporedne rezultate agencije „Stata", NSPM, agencije „Faktor plus" i rezultate parlamentarnih izbora 2022.,

SNS - „Stata" je spustila SNS za 7%, NSPM je spustio SNS za 8%. Rezultat SNS, agencije „Faktor plus" 45,5% (april 2023.) i rezultat izbora 44,3% (april 2022.) se poklapaju, i tačni su, uz napomenu da ih deli godinu dana razlike. Rejting SNS je porastao od aprilskih izbora 2022. do danas, iz niza razloga. Prvi razlog je da je ispario faktor „početak rata u Ukrajini". Drugo, SNS vodi uspešnu ekonomsku i nacionalnu poliitiku. Treće, opozicija je slaba, bezidejna, posvađana i u raspadu.

SPS-JS - „Stata" je spustila SPS-JS sa 9-10% na 8%. NSPM je realno prikazao rejting SPS-JS kao 9,4%. , Rezultat SPS-JS, agencije „Faktor plus" 10,7% (april 2023.) i rezultat izbora 11,8% (april 2022.) su približni i tačni su, uz napomenu da ih deli godinu dana razlike. I tačno je da rejting SPS-JS, blago pada od izbora 2022. kada su imali 11,8%, na sadašnjih 9,5%. Glavni razlog za pad SPS-JS je to što je i SPS profitirao na izborima, zbog početka rata u Ukrajini (vodeći demagošku prorusku kampanju), a taj faktor je nestao. Drugo, jedan ministar koalicije SPS-JS je podneo ostavku, a drugi je smenjen, uz njegovu ličnu blamažu (Basta).

SSP - „Stata" je shodo svojoj naklonosti SSP-u, podigla SSP sa realnih 7% na 9,6%. NSPM je shodno naklonosti strankama desnice, drastično spustio SSP sa realnih 7% na 4%. Agencija „Faktor plus" je u aprilu, tačno prikazala SSP - 6,9%.

DSS - „Stata" je realno prikazala DSS sa 3,6%, i to se poklapa sa rezultatima izbora, kada je DSS bio u koaliciji NADA sa POKS Monarhistima (5,5%) i poklapa se sa istraživanjem agencije „Faktor plus"(NADA-4,5%). NSPM je lažno prikazao DSS kao 4,2%. NSPM nije mnogo podigao DSS - za 0,6%, ali je veštački spustio SSP sa 7% na 4%, pa je ispalo da je DSS najjača opoziciona stranka, što je evidentna laž. DSS je u padu od izbora 2022., prvo zbog nestanka faktora „početak rata u Ukrajini", i zbog afere „francusko državljanstvo" lidera DSS, koji je od februara nestao sa radara. Uz to koalicioni partner DSS, POKS se definitivno raspao na tri dela.

Zavetnici - „Stata" je realno prikaza Zavetnike sa 3,1%, i to se poklapa sa rezultatima izbora 2022. - 3,8%. Mislim da je aprilsko istraživanje agencije „Faktor plus" jednostavno pogrešilo, u pogledu Zavetnika, prikazavši ih kao 4,5%, što je oko 1% više nego što oni stvarno imaju - do 3,5% - to je u okviru margine greške (+ - 1%). NSPM je blago podigao Zavetnike na 3,6%. Zavetnici su u padu iz istih razloga kao i cela desnica, uz to njihova liderka, koja je jedina prepoznatljiva u javnosti, je morala da se povuče iz javnosti, zbog trudnoće i porođaja. Uz to Zavetnici su imali dve negativne afere u koje su umešani njihovi poslanici Nikolić, Zečević i Sanja Marić, koja je bila primorana da podnese ostavku na mesto poslanice.

Dveri - „Stata" je blago spustila Dveri na 2,6%, i to se poklapa sa rezultatima izbora, kada su Dveri  bile u koaliciji sa POKS-om (3,9%). Mislim da je istraživanje agencije „Faktor plus" iz aprila 2023. jednostavno pogrešilo, u pogledu Dveri, prikazavši ih sa 4%, što je oko 1% više nego što oni stvarno imaju - do 3% - to je u okviru margine greške (+ - 1%). NSPM je podigao Dveri za 1% i prikazao ih kao 3,9%. Očigledna je laž da su Dveri po rejtingu gotovo izjednačene sa SSP. Dveri imaju do 3%, a SSP ima 7%. Dveri su u padu iz istog razloga kao i ostatak desnice.

POKS - Sva istraživanja tačno prikazuju POKS na nivou od 1%. POKS se još u doba izbora podelio na dva dela, a danas je podeljen na tri dela (Mihailović, Gojković, Parandilović- NLS). Zvanički POKS (Mihailović) je stranka bez budućnosti i formalno će preživeti jedino zahvaljujući koaliciji sa DSS-om.

Srbija centar (SRCE) Ponoš - „Stata" je podigla rejting SRCA sa stvarnih 2% u Srbiji na neverovatnih 4,7%, što čini tek osnovano, vanparlamentarno SRCE drugom najjačom opozicionom strankom (stranka „Zajedno" je koalicija tri stranke), što SRCE evidentno nije. NSPM je podigao rejting SRCA sa 2% na 3,5%. Agencija „Faktor plus" je tačno prikazala rejting stranke SRCE -2%.

„Zajedno" - „Stata" prikazuje „Zajedno" kao jednu celinu, i veštački im je podigla rejting više nego dvostruko 6%, što je obmana. NSPM prikazuje „Zajedno", kao dve gupacije (Ćuta-3,4% i „Zajedno Zelenović Stojković"-1,3%) što je takođe previše. Agencija „Faktor plus" je u aprilu tačno prikazala Zajedno kao 2,5%. Različiti načini na koji dve opozicione agencije prikazuju stranku „Zajedno" (čas kao jednu grupaciju, čas kao dve) govori o tome da nešto ne funkcioniše u toj navodno, ekološkoj stranci. Da ponovim, ta stranka, je u stvari koalicija koja se sastoji iz tri stranke -„Zajedno za Srbiju" (Zelenović), „Ekološki ustanak" (Ćuta Jovanović) i „Skupštine slobodne Srbije" (Biljana Stojković). Te tri stranke često vode različitu politiku, i imaju različite stavove po pitanju KiM, po pitanju vojske, i po pitanju izbora.

„Ne davimo Beograd" (Zeleno levi front) - „Stata" je očigledno naklonjenija grupaciji „Zajedno", kojoj je dala čak 6%, nego stranci „Ne davimo Beograd" (preimenovana u „Zeleno levi front") kojoj je dala 3,7%. U stvarnosti „Zeleno levi front" ima 3% koliko je ustanovilo istraživanje agencije „Faktor plus". Ali je „Stata" i njima podigla rejting, doduše samo za 0,7%. „Zeleno levi front" (ZLF) ima veći rejting od „Zajedno", iz više razloga. ZLF je jedinstvena, bolje organizovana stranka od „Zajedno". ZLF nema tri politike, nego jednu, i lideri ZLF ne daju međusobno neusklađene izjave, kao što to rade tri lidera „Zajedno".

Narodna stranka (NS) - „Stata" je ovoj stranci dala 2,1%. NSPM - 3,4%. „Stata" je malo spustila NS, a NSPM je malo podigao NS. Agencija „Faktor plus" u aprilu kaže da NS ima 2,5% što je najbliže stvarnosti. Rejting NS je vrlo fluidan, i teško uhvatljiv, zbog stalnih sukoba i podela u toj stranci. U poslednjih godinu dana ta stranka se podelila na tri stranke - postojeću NS, Ponoševu „Srbija centar" i Aleksićevu NPS. Na političkoj sceni cenzusu se može približiti samo jedna od te tri slične stranke.

Ostale stranke su na nivou statističke greške, pa ih neću komentarisati.

Foto: printscreen

 

Zaključak

O tome kako opoziciji od izbora 2022. ne ide baš najbolje, govorio sam u komentarima prikazanih istraživanja. Ukratko ću ponoviti najvažnije - Narodna stranka se raspala na tri dela, POKS se raspao na tri dela, nestao je faktor „početak rata u Ukrajini" povoljan po desnicu (antivučićevska antiEU opozicija), propali su protesti antivučićevske proEU opozicije, stranka „Zajedno" ima tri politike, i tri lidera itd. O podelama u opoziciji, je slikovito govorio vatreni opozicionar, predsednik NUNS-a Željko Bodrožić. On je na TV N1, 8.8.2023. rekao: „Cepanjem Narodne stranke šalje se poruka koja je loša - da ne mogu ni u jednoj stranci da se dogovore, a kamoli u celoj opoziciji. Narodna stranka nije samostalno učestvovala na izborima, i teško je proceniti njen rejting, ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je on iznad statističke greške. Tako da se sad statistička greška podelila na dva dela. Kako opozicija može da se ujedini, ako samo u Narodnoj stranci imate tri čoveka - Vuka Jeremića, Miroslava Aleksića i Zdravka Ponoša - koji su se razišli u prethodnih godinu dana, i toliko loših stvari jedni o drugima rekli". Da podsetim da statistička greška iznosi + - 1%.

Primetno je da Đilas uništava druge opozicione stranke, da bi očistio prostor SSP-u, i da bi podigao rejting SSP. Đilasov neostvarivi cilj je da u Srbiji stvori bipartijski sistem - SNS vs. SSP, kao u SAD (Dem. vs. Rep.). Đilas to radi od 2018. godine. O tome šta radi Đilas, svedoči Zdravko Ponoš na TV NovaS, 7.8.2023. kada je slikovito rekao: „Vidim da postaje sve aktuelnija tema ko će sa kim na listu, da li možemo na jednu listu, šta je jedna lista...iskren da budem, ni meni nije jasno kod nekih kolega iz opozicije! Recimo, kad Đilas kaže "jedna lista", ja kažem "okej", a onda vidim on govori o listi koja obuhvata parlamentarnu opoziciju i to samo onu koja organizuje proteste, a oni su se dogovorili da samo oni koji su u parlamentu, i to samo proevropski, organizuju proteste! I onda se pitate, čekajte, je li to neki Đilasov doprinos teoriji političkih stranaka po kojoj postoji levica, desnica, zeleni, liberali...i organizatori protesta?".

Za kraj, ponoviću komentar predsednika Vučića o istraživanjima javnog mnjenja, kada je gostovao na TV Prva: „Deo opozicije se uljuljkuje u lažnim istraživanjima. Ne želim opoziciju da komentarišem, ja samo razmišljam o rezultatima i na izborima sve vidite. Oni se uljuljkuju lažnim i nepostojećim informacijama. Ako želite da živite u sopstvenim lažima i tim balonima, ja nemam problem sa tim". Tri nedavna lažna opoziciona istraživanja, zaista pokazuju da se opozicija uljuljkuje u lažnim istraživanjima. Iduće godine, kada budu opšti izbori, buđenje iz snova biće veoma bolno za celu opoziciju.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.