Nemački portal "Nahdenkseiten": Srbija posle izbora - Vlast predsednika Vučića nije ugrožena!

Opozicioni savez "Srbija protiv nasilja" reagovala je zbog teškog poraza na parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji protestima i demonstracijama fokusiranim na Beograd, ali su protesti, organizovani uz podršku nevladinih organizacija i medija Dragana Šolaka, ostali izolovani i opozicija nije uspela da mobiliše građane u većem obimu, ocenjuje nemački portal "Nahdenkseiten".

Autor analize Bernd Dušner istakao je da je opozicija tražila poništavanje izbora zbog navodnih velikih neregularnosti, te da je bilo napada na članove Republičke izborne komisije i pokušaja huligana 24. decembra, naoružanih kamenicama, bakljama i motkama, da  nasilno upadnu u Gradsku skupštinu, što je odalo utisak da je Beograd "na ivici obojene revolucije".

Tom utisku se istog dana suprotstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je, iz Predsedništva, nedaleko od Gradske skupštine, gde se okupilo 2.500 demonstranata, poručio građanima da se ne brinu i da nikakva revolucija nije u toku, niti će tako nešto uspeti.

- Sačuvaćemo slobodu Srbije jer je ona najveća vrednost. Sačuvaćemo samopouzdanje, nezavisnost i suverenitet naše zemlje. Odbranićemo našu Srbiju. Samo vas molim da očuvate mir, ostanite mirni, zemlja je bezbedna - naglasio je on tada.

Optužbe o izbornoj prevari nisu ubedljive

Na izborima 17. decembra je lista predsednika Srbije ubedljivo pobedila sa 47 odsto glasova, dok je za prozapadnu opoziciju "Srbija protiv nasilja" osvojenih 23 procenata težak poraz.

Njihov poraz na lokalnim izborima u Beogradu posebno je razočaravajući za prozapadni savez.

Poraz prozapadne alijanse na parlamentarnim izborima nije iznenađenje. U anketama pred izbore postigla je gotovo identične rezultate.

Posle izbora, njihovi lideri govore o izbornim nepravilnostima i tvrde da im je ukradena pobeda. Međutim, njihovi navodi nisu ubedljivi - izbore je "pratilo" preko 400 međunarodnih posmatrača, uključujući 80 članova Parlamentarne skupštine Oebsa, Saveta Evrope i Evropskog parlamenta.

Foto: Informer

U svom prvom izveštaju, međunarodna posmatračka misija morala je da prizna da su izbori tehnički bili dobro organizovani, da je pravni okvir obezbedio odgovarajuću osnovu za sprovođenje demokratskih izbora, kao i da je sloboda izražavanja i okupljanja tokom predizborne kampanje uopšte poštovana i da su biračima ponuđene realne političke alternative za odlučivanje na izborima.

Republička izborna komisija je na internetu objavila registar birača razvrstan po opštinama i biračkim mestima, kako bi zainteresovani i uključeni imali priliku da ih provere. Predstavnici svih lista učesnika na izborima bili su prisutni kao članovi izbornih komisija na svim biračkim mestima. Njihove zajednički potpisane protokole svi mogu pogledati i na sajtu Republičke izborne komisije.

Od 1.177 protokola za Beograd, samo njih 37 sadrži kritičke komentare, iako ni jedan ne sadrži navode o izbornoj prevari. Optužbu za izbornu prevaru podiže samo prozapadni savez „Srbija protiv nasilja“ i nijedna od drugih partija ili lista.

Šta je sa medijima?

Nema sumnje da su državna televizija i vodeći srpski dnevni list, Politika, na strani vlade. Međutim, prozapadna opozicija, sa televizijskim kanalima N1, Nova S i časopisima poput dnevnih novina Danas koju vodi milijarder Dragan Šolak ima medije veoma širokog dometa koji konstantno oštro napadaju vlast i odlučno podržava prozapadnu opoziciju.

Nema sumnje da je predsednik Vučić odigrao važnu ulogu u ovoj izbornoj kampanji i odigrao veliku ulogu u pobedi svoje liste koja se kandidovala pod sloganom "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane". Ali da li je to ozbiljan razlog da se dovede u pitanje validnost srpskih izbora?

Predstavnici svih susednih država sa izuzetkom Hrvatske, ali i ruski predsednik Vladimir Putin i, pre svega, francuski predsednik Emanuel Makron, već su čestitali Vučiću izbornu pobedu njegove liste. 

Foto: Printscreen/TV Pink

Zanimljivo je da to nije uradila nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, čije ministarstvo je izdalo saopštenje u kojem se govori da su izborne neregularnosti neprihvatljive za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u EU.

Zašto "Srbiju protiv nasilja" podržava Zapad i samo uz njegovu pomoć može doći na vlast

Od rata u Ukrajini, Vašington, Brisel i Berlin su značajno pojačali pritisak na Srbiju da odustane od političke neutralnosti i dobrih odnosa sa Ruskom Federacijom i Kinom. Oni vide savez "Srbija protiv nasilja" kao važnu polugu za to.

Pogledom na program Stranke slobode i pravde, jedne od glavnih snaga u savezu sa njenim rukovodstvom, Draganom Đilasom i Marinikom Tepić, jasno je i zašto.

Ova stranka u svom programu svojim biračima obećava članstvo Srbije u EU do 2030. godine. Članstvo se ostvaruje posebno kroz "prilagođavanje spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, uključujući zajedničku spoljnopolitičku poziciju prema Rusiji". Poput Brisela i Berlina, kritikuje kineska ulaganja u industriju i širenje infrastrukture Srbije. Propagira vrednosti nemačkih "zelenih" (Europapride 2022 u Beogradu) i njihovo prikazivanje novije istorije na Balkanu (ključna reč: Srbi su izazvali genocid u Srebrenici).

Sa ovim pozicijama prozapadna opozicija nema šanse kod ogromne većine stanovništva. Srpsko stanovništvo veoma dobro zna da svoj nacionalni integritet "Kosovo" može da brani samo uz pomoć Rusije i da bi odricanje od ruskih snabdevanja energentima ozbiljno narušilo njihovu ekonomiju. Stanovništvo spoznaje veliki značaj kineskih investicija u modernizaciji infrastrukture i industrije i vidi očigledan neuspeh sankcija EU protiv Rusije.

Prozapadna opozicija zna da predsednika Srbije i njegovu vladu mogu da sruše samo uz pomoć stranih sila, uz pomoć SAD i EU. Pri tome se posebno oslanja na aktuelnu nemačku vladu.

Foto: Tanjug/N. Jovanović

Vodeći predstavnici "Srbija protiv nasilja" su 30. novembra u Bundestagu učestvovali su u diskusiji poslaničke grupe Zelene stranke pod nazivom "Srbija pred izbore – između autokratije i demokratskog buđenja". Razgovaralo se o pitanju: "Kako Nemačka i EU mogu da podrže demokratske snage i povrate kredibilitet procesa pristupanja EU?".

Dojče vele je u drugoj polovini novembra u Beogradu organizovao seminar za 150 učesnika - kako možete efikasno širiti sopstveni sadržaj i poruke na društvenim mrežama. U ranijim "obojenim revolucijama", takvi "novinari" su se pokazali kao važna pomoć u mobilizaciji protesta i organizovanju demonstracija.

Zapadne ambasade, Rokfeler fondacija i američka "Nacionalna zadužbina za demokratiju" takođe finansiraju brojne nevladine organizacije koje su već pre izbora masivno podržavali opoziciju, a sada izveštavaju o navodnim nepravilnostima na izborima i protestima protiv vlade sa ciljem mobilizacije građana.

U međuvremenu, lideri koalicije "Srbija protiv nasilja" uputili su otvoreno pismo institucijama EU u kojem se izjašnjavaju da neće priznati rezultate izbora ukoliko ne bude sprovedena "sveobuhvatna međunarodna istraga o izbornim nepravilnostima pod okriljem Oebsa, Saveta Evrope i Evropske komisije".

Evropska unija treba odmah da prekine svoju politiku smirivanja prema Vladi Srbije i upotrebi sredstva koja joj stoje na raspolaganju protiv članova vladajuće stranke umešanih u "izbornu prevaru".

Na ovaj način bi trebalo da pomogne građanima Srbije da obnove vladavinu prava i demokratiju.

Destabilizacija nije uspela, bar za sada

Protesti koje organizuje koalicija "Srbija protiv nasilja" uz podršku nevladinih organizacija i medija Dragana Šolaka ostali su izolovani u zemlji. Prozapadna opozicija nije uspela da mobiliše građane u značajnoj meri. Predsednik Vučić veoma dobro zna kako se prave "obojene revolucije". Bio je od 1998. do 2000. ministar u Vladi Srbije.

Vlada Srbije je obaveštena da će posle izbora prozapadna opozicija iskoristiti navodnu "izbornu prevaru" kao izgovor za nerede i pozive u pomoć svojih zapadnih sponzora. Veoma je pazila da ne otvori prilike za napad.

U međuvremenu, mediji poput "Noje Ciriher cajtung", takođe, priznaju da poraz prozapadne opozicije nije posledica "prevara režima", već njenih sopstvenih slabosti:

"Likovi poput bivših vodećih političara Dragana Đilasa ili Borisa Tadića su danas neverodostojni. Imali su svoju šansu i propustili su je. Oni više nikoga ne mobilišu i ne mogu da uvere ni u šta. Što je još gore, oni su meta režima, koju može da ih iskoristiti da diskredituje opoziciju kao korumpiranu. Ovi ljudi bi trebalo da prepuste prostor novim talentima koji se u narednim godinama mogu razviti u harizmatične političare".

Dušner u analizi citira i beogradskog profesora sociologije Ognjena Radonjića za opozicioni list Danas da su "ukoliko Zapad ne odluči drugačije, izbori završeni".

Foto: Informer/Aleksandar Jovanović

Čestitke francuskog predsednika Makrona Vučiću i osudu nasilnih nereda posle izbora američkog ambasadora Kristofera Hila jasno su stavile do znanja da pobedu vladajućeg saveza Zapad bar za sada mora prihvatiti.

Međutim, predsednik Srbije ne želi da dozvoli mešanje u izbore jedne vrlo specifične zemlje - mediji govore o Nemačkoj.

On je već 22. decembra najavio da njegova vlada sastavlja "važno pismo o veoma brutalnom obliku uticaja i mešanja važne zemlje u srpske izbore".

Istovremeno, Vlada Srbije je jasno stavila do znanja da ne namerava da odustane od saradnje sa Ruskom Federacijom - premijerka Ana Barnabić zahvalila je ruskim obaveštajnim službama na informacijama koje su pomogle da se spreči "pokušaj Majdana" u Beogradu.

Predsednik Vučić se sastao sa ruskim ambasadorom 25. decembra 2023. radi razmene informacija, na kojima je bilo reči i o daljoj saradnji.

Treba da budemo srećni ako je sprečen još jedan požar na Balkanu. Treba da se radujemo neutralnoj Srbiji koja može da posluži kao most između Istoka i Zapada, za novu, hitno potrebnu politiku detanta, zaključuje se u analizi.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.