Žiofre poručio: Litijum je prilika za Srbiju da razvije celokupan lanac vrednosti!

Šef delegacije EU u Beogradu Emanuele Žiofre izjavio je danas da mogući rudnik litijuma predstavlja priliku za Srbiju da potencijalno razvije celokupan lanac vrednosti, uzevši u obzir da naša zemlja već proizvodi električne automobile u Kragujevcu i poručio da je ovu temu potrebno rešavati kroz dijalog zasnovan na informacijama i činjenicama.

Žiofre ističe da svet prolazi kroz revoluciju u kojoj je potrebno smanjiti emisije ugljen dioksida.

- Naše ekonomije se menjaju, a deo te revolucije jeste čitav niz kritičnih sirovina. U različitim zemljama EU se realizuju projekti oko litijuma i oni su u različitim fazama realizacije. Vađenje litijuma je važno unutar naših granica, ali smo i sa drugim zemljama, kao što su Kanada, Čile, Norveška, Grenland, pa i Srbija, potpisali strateška partnerstva koja se tiču održivih sirovina, razvijanja vrednosnog lanca za baterije i razvoj električnih vozila - rekao je Žiofre za "Euronjuz".

Žiofre navodi da razume zabrinutost građana po pitanju mogućih ekoloških posledica koje sa sobom nosi iskopavanje litijuma, podsetivši da EU ima najviše ekološke standarde i najkvalitetniju vodu i vazduh.

- Srbija već usklađuje svoje propise sa EU u okviru klastera četiri koji je otvoren 2021. godine. To će pomoći da se ubrza približavanje, a usput imamo i podizanje kapaciteta. Potpuno razumem zabrinutost građana, i potpuno je normalno da oni žele da znaju, ali dijalog mora da se zasniva na činjenicama, na potpunom razumevanju i analizi kakve će postojati implikacije, kako se može ići napred, kakvi su preduslovi za zaštitu životne sredine. Potrebne su nam institucije i dovoljno kapaciteta koji će moći to da garantuju - rekao je Žiofre.

Na pitanje da li EU može garantovati najviše ekološke standarde po pitanju iskopavanja litijuma s obzirom da Srbija nije njena članica, Žiofre kaže da Evropska unija nije superdržava.

- Spremni smo da, s jedne strane, obezbedimo podizanje kapaciteta i resurse za postizanje određenih standarda, a s druge, da pratimo postoji li usaglašenost sa pravne strane. Mnogo toga može da se uradi kada je reč o podizanju kapaciteta i pravnih znanja, ali na kraju krajeva to mora da bude odluka Srbije. Srbija će sprovesti tu inicijativu, a način na koji će je sprovoditi mora da donosi korist građanima - poručio je šef delegacije EU u Beogradu.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Žiofre ističe da se EU zalaže da se realizuju svi sporazumi i obaveze koje su obe strane preuzele, podrazumevajući i osnivanje zajednice srpskih opština.

- Problem je taj što smo videli čitav niz unilateralnih i nekoordinisanih akcija u prethodnim mesecima, pa i godinama. Poslednja je, recimo, otvaranje mosta na Ibru. I ne samo to. Imamo zatvaranje pošte na severu. Možemo reći da ovakva vrsta unilarealnih i nekoordinisanih akcija nikako ne pomaže postizanju normalizacije odnosa. Ako zatvorite određene službe koje služe kosovskim Srbima bez alternativnih rešenja i bez konsultacija za zajednicom, onda je život tih građana u lošijem stanju i zahteva posebnu pažnju - rekao je on.

Dodaje da specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak naporno radi da pažnju preusmeri na sprovođenje sporazuma, te da se EU nada da će uskoro u Briselu videti glavne pregovarače. Žiofre je podsetio da je Evropska unija u proteklih 10 godina uložila oko 400 miliona evra u donacijama Srbiji. Osvrćući se na plan rasta za Zapadni Balkan, šef delegacije EU u Beogradu kaže da je to važan korak koji je EU zajedno sa zemljama tog regiona preduzela zarad ubrzanja reformskih procesa.

- Za par nedelja ćemo moći da realizujemo prve isplate. Pored IPA fondova, dostupno je šest milijardi evra, od toga će nekih 1,5 biti za Srbiju. Sve će biti u skladu sa rasporedom i sve će morati da se realizuje i biće transparentno. To očekujemo u narednim danima - rekao je Žiofre.

Prema njegovim rečima, ideja plana rasta jeste da građani Zapadnog Balkana osete koristi članstva i pre samog članstva.

- Zato ćemo imati integraciju sa jedinstvenim tržištem, kao što je jedinstveno područje plaćanja u evrima, što znači da za transfer novca iz Beograda ili Novog Sada nećete morati da plaćate takse. Srbija je već iskazala zainteresovanost za pristup ovom tržištu. Takođe ćemo smanjiti redove za kamione na zelenim koridorima, a kada govorimo o sredstvima, želimo zaista da pospešimo ekonomski razvoj na Zapadnom Balkanu, da imamo veću stopu rasta. Za to su nam potrebne reforme kada govorimo o energetskoj ili zelenoj tranziciji, poslovnom ambijentu, veštinama i naravno temeljnim elementima, kao što je borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i slično - rekao je Žiofre.

Kada je reč o evropskim integracijama, Žiofre navodi da je ruska agresija na Ukrajinu je fundamentalno promenila način na koji se EU bavi pitanjem proširenja.

- Postoji zaista pravi zamah i nova prilika ne samo za Ukrajinu i Moldaviju, već i za šestorku sa Zapadnog Balkana da ubrzaju svoj proces pristupanja. Ključno pitanje je kako će se iskoristiti ova prilika. Uskoro ćemo imati novu Komisiju koja će biti predstavljena za koji dan pred parlamentom. Ursula fon der Lajen, koja je buduća predsednica, imaće komesara koji će se baviti isključivo procesom proširenja. što je dodatni signal naše želje da se proces ubrza - rekao je on.

Dodaje da EU želi da vidi da sve zemlje kandidati što više približe spoljnu politiku politici EU.