(FOTO) ŽIVA LEGENDA DVORCA FANTAST: Simbol je aristokratske moći Bogdana Dunđerskog, SVEDOK SLAVNE I NEDOKUČIVE PROŠLOSTI

U srcu bačke ravnice, nadomak Bečeja, okružen stoletnim drvećem nalazi se dvorac „Fantast“, poznatiji po svom slavnom graditelju. Uz njega se i danas, pored luksuza, vežu intrige plemićke klase i običaji nekada skrivani od običnog puka iza visokih i neprobojnih kamenih zidina

Tako smo romantiziranjem ideje ovog zamka dobili mesto koje nas svojim ambijentom automatski prenosi u „bajku“. Bajku Bogdana Dunđerskog, potomka najbogatije vojvođanske porodice, koji je dvorac iz mašte pretočio u stvarnost davne 1923. godine. Stoga nije ni čudno što je još i danas toliko zanimljiv turistima i znatiželjnicima širom regiona.

Prohujao je vek, a velelepni dvorac ne prestaje da zaokuplja pažnju javnosti. Ispredaju su i dan-danas o njegovom neimaru, poznatom bečejskom i srbobranskom veleposedniku Bogdanu Dunđerskom, razne priče filovane mitom i istinom.

Foto: Privatna arhiva

„Velikoposednik starobečejski i sentomaški" utkao je u svoj zamak iz mašte iskustvo stečeno
iz bečkih i peštanskih dvorova gde je često obitavao, a njegovu gradnju, obavijenu velom misterije, započeo je u svojoj 57. godini. Osim što je simbol aristokratske moći, dvorac se često dovodi u vezu i s tajnim društvima, skrivenim blagom i prolazima, podzemnim prostorijama. Zanimljivo je da je Dunđerski za izgradnju dvorca angažovao radnike iz Češke, kako bi zadržao njegovu tajnovitost.

Radnici iz Češke sačuvali tajnu gradnje Fantasta

Kolale su priče da se u vreme gradnje dvorca dovožene ogromne količine najkvalitetnijeg slavonskog hrasta i da su oni preko noći nestajali, a da niko nije znao da kaže gde je ta silna količina hrastovine ugrađivana.

Foto: Privatna arhiva

Pretpostavlja se da postoje tajni hodnici koji povezuju dvorac sa ergelom i da su upravo oni obloženi slavonskom hrastovinom. U isto vreme, priča kaže da je ogromna količina zemlje iznošena stotinama kola. Po završetku gradnje, radnici su se vratili u Češku, a nastanak dovrca ostao je misterija do današnjih dana.

Gospodske otmenosti i markantne spoljašnosti, Bogdan je često izazivao pažnju javnosti burnim i intrigantnim životom koji je vodio. Iako se nikada nije ženio i zakonitog poroda imao, skandali i žene nisu se mogli sakriti u zagonetnom životu ovog aristokrate. Dve žene obeležile su zauvek njegove ljubavne pustolovine. Mada se smatra da ih je obe voleo, samo jednoj je lik ovekovečio.

Marica i Mara obeležile njegove ljubavne pustolovine 

Mađarica Marica beše gospodske krvi i Bogdanova velika ljubav. Njihova lica uslikana su u medaljonima Bogorodice, Deve Marije u kapeli Sv. Đorđa na imanju. Druga ljubav bila je Mara, žena Bogdanovog kovača koju je otkupio za 21 jutro zemlje i nešto novca. Ostala je priča da je Mara danju uživala u gospodskim privilegijama, a noću vodila bludnički život. Priprosta i bez dlake na jeziku, uspešno je vodila imanje u odsustvu Dunđerskog.

Međutim, nije Mara u potpunosti zaboravila njenog kovača zbog odlaska na imanje veleposednika. Navodno joj se muž uvek rado vraćao kada bi mu, uzavrele krvi, sa kule dvorca slala svetlosne signale.

Foto: Privatna arhiva

Mislio je vojvođanski bogataš i na mesto svog večnog počivališta, pa je baš na ovom posedu izgradio crkvu Svetog Đorđa, u neovizantijskom stilu, s namerom da u njenoj kapeli počiva sa dobrim prijateljem, čuvenim srpskim slikarem Urošem Predićem. Kao svedočanstvo njihovog velikog družbovanja, i danas u crkvi stoje jedan naspram drugog bakrorezi dvojice prijatelja. Ipak, u kapeli je sahranjen samo Bogdan, a Predić je tražio da počiva u rodnom Orlovatu.

Uroš Predić odbio da bude sahranjen u grobnici Dunđerskih

Naime, poznati slikar je jednom prilikom, oslikavajući kapelu Bogdana Dunđerskog, najpre prihvatio njegovu ponudu da i on u njoj bude sahranjen zajedno sa članovima bogataške porodice. Bogdan je to čak uneo u testament koji je deponovan Matici srpskoj, ali se Predić kasnije predomislio. Pisao je Matici da odustaje od te odluke, jer želi da bude sahranjen „kraj svoje dobre matere u Orlovatu“.

Foto: Privatna arhiva

Kao i ceo kompleks dvorca, ni kapela u kojoj je sahranjen Bogdan Dunđerski nije pošteđena mističnosti, ali i istorijskih činjenica koje svedoče o njenom spasenju od ruke komunista.

Od propasti ga sačuvao Moša Pijade lično

Bogdan je nevoljno dočekao agrarnu reformu posle Drugog svetskog rata kada mu je oduzeto imanje prisajedinjeno u državno vlasništvo. Skrnavljenjem tada svega što predstavlja crkveni i aristokratski posed, i kapela Dunđerskih bila je na meti „crvenih“ sa kojima je Bogdan bio u stalnom sukobu. Interesantno je napomenuti da je ovu duhovnu zaostavštinu sačuvao od propasti glavom i bradom komunista Moša Pijade, slikar, novinar, komunistički funkcioner i učesnik NOB-a.

Misterija poljupca na ikoni Stefana Provenčanog

Kapelu Sv. Đorđa danas pohode i vernici i bezbožnici, posebno na praznik Preobraženje Gospodnje. Tada se veruje da je srebrni otisak nečijih usana koji se nalazi u desnom uglu na ikoni Stefana Prvovenčanog, najvidljiviji baš na Preobraženje.

Foto: Privatna arhiva

Malo je ljudi koji su ga videli, jer se otisak mistično pojavljuje i nestaje. Veruje se da tog dana u ponoć vilovita duša Bogdana Dunđerskog napušta svoj grob i kreće u obilazak svog imanja na senci čuvenog konja Fantasta. Celu noć čuje se uznemireno rzanje konja koji osećaju prisustvo svog dalekog pretka.

Smire se tek kada senka Andrijina sa srebrnim tragom na usnama prođe štalama. On je najbolji Bogdanov konjušar, došao iz daleke Rusije, kozak sa Dona. Fantast nije bio Bogdanov konj kako mnogi tvrde, već beogradskog doktora Leona Kojena. Bogdan je često odlazio za Beograd gde se kretao u krugovima ljudi ljubitelja konja. Tako se jednog dana zatekao i u jednoj štali gde je ugledao ždrepca neobične lepote. Iskusnom poznavaocu konja, kakav je bio Bogdan, to nije moglo da promakne.

Za žrebca Fantasta nudio blanko ček

Pitao je štalske momke čiji je to ždrebac i oni su mu rekli da je to konj beogradskog doktora Leona Kojena. Ubrzo je Bogdan bio u kancelariji doktora sa blanko čekom u rukama. Predložio mu je da sam upiše iznos. Doktor je bio presrećan, ali ne zbog čeka, kojeg je praznog vratio Bogdanu, nego zbog saznanja da je pronašao pravog čoveka u čijim će štalama njegov konj imati adekvatan tretman. Tako su obojica bili zadovoljni.

Foto: Privatna arhiva

Fantast je ostao u vlasništvu Leona Kojena, a Bogdan je mogao da uživa svakog dana u lepoti ovog konja na svom imanju. Oni su i danas zajedno. Zato nemojte da se iznenadite ako na Preobraženje čujete u štalama rzanje konja. To samo Bogdan i Fantast jezde nepreglednim poljima salaša Dunđerskog.

Raj za zaljubljene

Slavna i nedokučiva prošlost vojođanskog aristokrate na njegovom velelepnom imanju u Bečeju, dvorcu građenom kombinacijom klasicizma i neogotike, privlači od 35.000 do 40.000 ljudi godišnje.

Pre epidemije kovida 19, u velikom broju su ga posećivali učenici putem organizovanih ekskurzija, a najčešće ga obilaze porodice s decom i parovi koji žele da se osame. Neretko je idealna destinacija za zaljubljene, one koji žele da organizuju romantične trenutke za svoje partnere, pa i veridbu ili svadbu.

Izmešten iz grada, odlična je destinacija za team buildinge i poslovne sastanke, i svakako, kongresni turizam.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.