SLAVIMO IVANJDAN, DEVOJAČKI PRAZNIK! Trave su danas posebno lekovite, a da ovi običaji donose BLAGOSTANJE TOKOM CELE GODINE!

U završnici Petropavlovskog posta, proslavlja se jedno od tri najvažnija rođendana u Crkvi - rođenje svetog Jovana - Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg. Baš rođenju ovog svetitelja posvećen je današnji veliki praznik - Ivanjdan. Venci od ivanjskog cveća, pesma devojaka, kićenje kuće za zdravlje ukućana, samo su neki od običaja koji prate Ivanjdan (7. jul) ili ženski praznik kako se još zove u narodu

Nijedan svetitelj nema toliko puta spomen u godini - obeležava se Rođenje, Usekovanje, Sabor, Tri Obretenja Svetog Jovana čije se ime vezuje za krštenje Isusa Hrista na reci Jordanu i sve događaje koji su tog dana označili početak novog zaveta i propovedi hrišćanske vere.

Jedini je, od svih velikih proroka koji su propovedali Hristov dolazak, video Spasitelja.

Današnji praznik zove se još i Igritelj, jer se veruje da sunce ovoga jutra igra na nebu. Naziva se i Biljober, jer su, veruje se, bilje i trave danas posebno lekovite.

Foto: www.spc.rs

Običaji i verovanja

Ivanjdan je u narodu poznat i kao "devojački praznik" zbog brojnih običaja i rituala koji su posvećeni ženskom rodu. Veruje se da ovaj dan toliko dugo traje, da se sunce čak tri puta zaustavi.

Venci od ivanjskog cveća

Po običajnom kalendaru, pletu se venci od ivanjskog cveća u koji se stavlja beli luk da kuću čuva od groma.

Ovaj praznik je duboko utkan u srpsku tradiciju, pa se do dana današnjeg nisu izgubili određeni običaji, čak i u urbanim gradskim sredinama. Jedan od najučestalijih je pletenje (ili kupovina) venčića od poljskog bilja i cveća, kojim se potom kite kapije u ulazna vrata, i koji se čuvaju do narednog Ivanjdana.

Vencima od ivanjskog cveća pokazuje se da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke - sredine leta i da se time "ovenčala".

Foto: pixabay

No, u zavisnosti od kraja do kraja tu je još čitav niz rituala... Primera radi, ponegde je običaj i da se kroz vence od upletene jovanove trave na Ivanjdan provlače žene koje nemaju decu, a žele ih. Onda se potom sve kupaju u reci kako bi voda odnela urok ili bolest, a ako je žena imala nekoliko pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje imaju ime Stana ili Stanka uzimaju strukove trave i prave svoj venac sa kojim se kupaju u reci.

U nekim delovima Srbije postoji verovanje i da devojke koje nisu udate danas treba da u saksiji posade malo žita koje će pogledati 12. juna, na Petrovdan. Ukoliko su klice kao prstenovi, to znači da će se na jesen sigurno udati.

Takođe, rasprostranjeno je mišljenje da se na današnji dan može videti lik budućeg bračnog partnera – suđenika. Naime, u poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik.

Čak i voda dobija posebnu moć.

U mnogim krajevima, pale se ivanjske vatre, oko kojih se nekada igralo i pevalo.

Prema običajnom kalendaru, tri dana pre i tri dana posle praznika, ne ulazi se u vinograd.

Kaže se da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Praznik uvek pada u vreme Petropavlovskog posta, pa se ovog dana ne mrsi. Ponegde se organizuju i vašari.