Veče uoči Petrovdana izvodi se jedan od najstarijih običaja! Ovaj cvet otkriva KAKVOG ZDRAVLJA će biti ukućani! Foto

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Petrovdan, a uoči velikog praznika postoji jedan zanimljiv običaj sa cvećem koji se i danas pamti.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu.

Petrovdanskim slavljem završava se Petrovski post i počinje pričešće vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom Crkve.

Ovaj praznik pomen je na stradanje Svetih apostola Petra i Pavla, koje se dogodilo u Rimu 67. godine nove ere, a prema nekim izvorima 69. godine nove ere. Njih je na smrt osudio car Neron.

Foto: www.spc.rs

Petrovac predviđa budućnost

Jedan od njih se izvodi večeras.

Uoči Petrovdana najstariji ukućanin bere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Tako namenjene pobija ih u zemlju gde ih niko neće ni videti ni dirati. Sutradan, rano, kad ga niko ne gleda, odlazi da pogleda cvetove.

Kome od ukućana cvet stoji pravo - biće zdrav; kome je klonuo - biće bolešljiv; kome je uvenuo - umreće.

 

 

Večeras se pale lile

Zatim, postoji običaj da se uoči ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina.

LiLaLo je jedan od najpopualrnijih festivala u Loznici, traje nekoliko dana i večeras je vrhunac manifestacije.

Paljenje lile (velika vatra) je stari običaj kojim se prizivalo dobro zravlje stoke i blagostanje u domaćinstvu. Pastiri, obično deca, bi palili lilu na trgovima i onda krenuli po domaćinskim kućama, u šali preteći da će zapaliti staje i košnice ako ne dobiju dar. Domaćice bi ih odvraćale od toga nudeći sir, mleko i kajmak. Isto tako, paljenje vatre i lila simbolizuje vreme kada su carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih.

Foto: Beta

Na Petrovdan se ne radi u polju i ne uprežu konji

Na Petrovdan se ništa ne radi u polju, naročito se ne uprežu konji u kola.

Jabuke

Postoji verovanje da na ovaj dan sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu. Iz tog razloga razvio se čitav niz običaja među kojima je i ono da u novoj godini pre Petrovdana ne treba jesti jabuke.

Verujući u ovo kazivanje, u prošlosti su se mnoge majke koje su izgubile decu uzdržavale od jedenja jabuka pre Petrovdana, iz straha da zbog toga na ovaj praznik njihovo dete na onom svetu neće dobiti jabuku.

U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osvećenje.

Još jedno verovanje, naročito rasprostranjeno u Vojvodini, takođe povezuje jabuku i Petrovdan. Onaj ko se na ovaj praznik gađa jabukama, ili ih udara jednu o drugu, priziva grad i vremenske nepogode. Stara, autohtona sorta ranih jabuka koje dozrevaju oko ovog praznika naziva se "petrovača", od koje se pravi petrovdanski kolač sa jabukama.