Ovde su nepokretni ustali, deca progovorila, nerotkinje rodile! Hiljade vernika u Đunisu, U SUSRET ČUDIMA POKROVA PRESVETE BOGORODICE! Foto

Pokrov Presvete Bogorodice, koji se proslavlja 14. oktobra, hramovna je slava Crkve kraj Rasine i manastira Mrzenica, Lešje i Đunis. Praznuje se svečanim bdenijem i Svetom Liturgijom na Dan slave, a prema ovim svetinjama na obodima Mojsinjske Svete Gore , duhovnom bedemu Kruševca i Moravske Srbije tradicionalno, 13. oktobra kreće na desetine hiljada hodočasnika iz zemlje i inostranstva

Veliki hrišćanski praznik Pokrova Presvete Bogorodice ustanovljen je u čast javljanja Majke Božije u 10. veku, u Vlahernskoj Crkvi u Carigradu. Tokom Molitve, Presveta Bogorodica pojavi se kao Carica Neba sa Zlatokrasnom Porfirom, Ogrtačem kojim pokrivaše i štitiše Crkvu prepunu naroda.
Ostalo je zapisano da su ovaj Čudesni događaj 911. godine u vreme cara Lava Mudrog, videli Sveti Andrej i njegov učenik Epifanije. Veoma je poštovan u Rusiji i brojni su ruski hramovi posvećeni Pokrovu Presvete Bogorodice.

U Kruševačkom kraju izgrađene su crkve Pokrova Presvete Bogorodice na Rasini i u Đunisu. To mesto je otkrila devojka Milojka Jocić kada je zahvatala vodu sa izvora 28. jula 1898. godine. Javila joj se Presveta Bogoriodica i rekla da se na tom mestu podigne crkva Pokrovu Presvete Bogorodice, da bi uz bogosluženje bolni i nevoljni zadobili Milost Božju.

Foto: Tanjug

Zapisano je da su ovde mnogi nepokretni ustali iz invalidskih kolica, deca su progovorila, a ogroman je i broj nerotkinja koje su posle posete ovom svetom mestu, na svet donele zdravu i lepu decu. 

Narod je vazda prenosio sa kolena na koleno priče o najrazličitijim čudesima. A čudesima je smatrao i sve poruke koje im je slao Svevišnji. Priča vezana za manastir Pokrova Presvete Bogorodice u Đunisu kod Kruševca takođe spada u takva čudesa.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.