TRAMP NAPAO SIRIJU DA SAKRIJE SEKS - SKANDALE: ​Kad se liderima SAD ljulja fotelja, oni uvek krenu u krvavi rat!

Lider SAD izveo agresiju na arapsku republiku u subotu da bi skrenuo pažnju javnosti sa afere koju je imao sa porno-glumicom Stormi Danijels i snimaka iz Moskve na kojima prostitutke mokre po njemu, kažu analitičari

Američki predsednik Donald Tramp napao je Siriju u subotu kako bi skrenuo pažnju javnosti sa seks-skandala u koje je upleten, kažu analitičari. Oni navode da je Tramp ratom uspeo da pomeri fokus sa svoje afere sa porno-glumicom Stefani Kliford zvanom Stormi Danijels i snimaka iz Moskve na kojima prostitutke mokre po njemu, za koje se veruje da ih poseduje ruski predsednik Vladimir Putin.

Diverziona politika

Stručnjaci objašnjavaju da je u pitanju diverziona spoljna politika, kojoj su bezmalo svi lideri SAD pribegavali kad god bi bili upleteni u neki skandal, kad bi im pao rejting ili kad bi želeli da osiguraju drugi mandat. Tramp, prema njihovim rečima, u tom pogledu nije ništa drugačiji od ostalih.

- Tradicionalno, diverziona spoljna politika svodi se na to da SAD započnu rat protiv neke druge, manje države i na taj način se suprotstave zemlji koja ima podjednaku vojnu moć kao Amerika. Pitanje pobede nije od presudne važnosti za izbor mete jer je poenta zapravo sociološke prirode. Cilj je da se unutar SAD postigne jedinstvo zbog spoljnog neprijatelja - objašnjavaju stručnjaci.

Oni ističu da je Tramp napadom na Siriju imao upravo taj cilj - da natera Amerikance da zaborave na njegove skandale i ujedini ih protiv "životinje", sirijskog predsednika Bašara el Asada i Vladimira Putina, kojeg Zapad već duže predstavlja kao superzlikovca.

Sve zaboravili Trampu je bio cilj da Amerikanci zaborave na njegove skandale i da ih ujedini protiv Asada i Putina

- Hteo je da skrene pažnju sa skandala sa Stormi Danijels, koja je imala vezu s njim 2006, malo nakon što se njegova supruga Melanija porodila. Problem je, međutim, što je Tramp pred izbore 2016. platio Stormi 130.000 dolara da ćuti o seksu s njim, a nedavno je FBI upao u kancelariju njegovog advokata Majkla Koena, koji joj je te pare lično dao. Istražitelji su pokupili sva advokatova poslovna i privatna dokumenta, telefone i kompjutere, gde se nalazi i kompromitujući materijal. Tramp je, u strahu da će se zbog svega suočiti sa opozivom, krenuo na Siriju - kažu analitičari.

Kako dodaju, američki predsednik se suočava sa još jednim velikim skandalom. Baš na dan kad je odlučio da napadne Siriju, bivši direktor FBI Džejms Komi najavio je svoju knjigu, u kojoj, između ostalog, piše o snimcima Trampa i ruskih kurvi.

- U pitanju je skandal koji je izbio još u predizbornoj kampanji, ali na koji je sada bačeno novo svetlo, budući da o njemu piše ugledna ličnost, kakav je bivši direktor FBI. Navodno je Tramp 2014, prilikom posete Moskvi, u jednom luksuznom hotelu snimljen kako orgija sa prostitutkama. Tražio je od njih da mokre po njemu i imao seks s njima. To ne bi bio neki problem da snimke nisu napravile ruske tajne službe, te ih sada poseduje Putin. Ukoliko ruski predsednik reši da ih pusti u javnost, mogao bi da sahrani Trampa. Nakon objave tako kompromitujućih snimaka, predsednik SAD bi sigurno bio opozvan - navode stručnjaci.

Postigao cilj

Prema njihovom mišljenju, Tramp je rešio da pažnju javnosti skine sa sebe i prebaci je na Siriju tako što će je napasti. Na taj način postigao je sve ciljeve diverzione spoljne politike.

- Povećao je podršku kod kuće i kupio vreme da na skandale odgovori na pravi način. Kreacijom spoljnjeg neprijatelja bar na trenutak je suzbio neslaganja u SAD. Takođe, skrenuo je pažnju velikog broja nezadovoljnih njegovom vladom na drugi problem - zaključuju analitičari.

Ovo su bivši lideri SAD radili da bi prikrili neki skandal.

Bil Klinton - Bosna 1995, Srbija 1999. AP PHOTO Izabran je za predsednika SAD 1992, a na dužnost je stupio u januaru 1993. U početku se nije mešao u rat u bivšoj Jugoslaviji, međutim kad mu je kod kuće pao rejting, rešio je da ga podigne kako bi dobio drugi mandat. Njegova propagandna mašinerija prikazala je Srbe kao najveće zlikovce još od nacista za vreme Drugog svetskog rata, nakon čega je u dogovoru sa muslimanima inscenirao napad na pijacu Markale u Sarajevu i za to okrivio Srbe. To je bio povod da bombarduje srpske položaje u BiH 1995, nakon čega je vrlo brzo okončan rat. Kao mirotvorac, Klinton je 1996. ponovo izabran za predsednika. U drugom mandatu se ponovo okomio na Srbe, ovoga puta zbog seks-skandala usled kojeg je umalo opozvan. Krajem januara 1998. javnost je saznala da je imao seks sa tada mladom stažistkinjom u Beloj kući Monikom Levinski. To mu je ugrozilo funkciju, te je u decembru iste godine bombardovao Irak zato što je navodno Sadam Husein odbio da sarađuje sa inspektorima za oružje UN. Tri dana nakon toga Predstavnički dom Kongresa izglasao je njegov opoziv zbog preljube i opstrukcije pravde u slučaju Levinski. Međutim, u februaru 1999. Senat ga je oslobodio optužbi, te je Klinton, kako bi se sve zaboravilo, u martu bombardovao Srbiju zbog navodne agresije na Kosovu.

Džon Kenedi - Kubanska kriza

Džon F. Kenedi, koji je postao predsednik 1961, već je tada bio u tajnoj ljubavnoj vezi sa Merilin Monro. Da sa holivudskom divom vara suprugu Žaklinu saznalo se početkom 1962, nakon čega mu je rejting drastično pao. Kenedi je, da bi se održao na vlasti, u jeku Hladnog rata u oktobru te godine rasporedio rakete u Italiji i Turskoj, zbog čega je Rusija postavila svoje projektile na Kubi. Svet je tada bio na ivici nuklearnog rata. Kriza je trajala od 16. do 28. oktobra, nakon čega su Sovjeti razmontirali svoje rakete. Na taj način javnost u SAD je zaboravila na aferu svog predsednika.

Ronald Regan - Grenada 1983, Libija 1986.

Dobio je na izborima 1980. na obećanju da će posle izgubljenog Vijetnamskog rata povratiti snagu vojske SAD. Zato je 1983. naredio invaziju na Grenadu i izveo smenu komunističkog režima. To mu je donelo veliku popularnost kod kuće. Na osnovu toga ponovo je izabran 1984. Podržavao je brutalne režime na Haitiju i Filipinima, kao i belce rasiste u Južnoj Africi, a naoružavao je i militante u El Salvadoru i Nikaragvi. Međutim, najveći skandal izbio je kad se saznalo da njegova administracija naoružava Irance. Nakon što je sve izbilo na videlo, u aprilu 1986. eksplodirala je bomba u diskoteci u Berlinu, u kojoj su povređena 63 američka vojnika. Vašington je tvrdio da ima neoborive dokaze da je za diverziju odgovorna Libija. Zato je Regan naredio napade na Libiju istog meseca. To je bila prva vojna intervencija izvedena bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a predsednikovi skandali su pali u zapećak.

Džordž Buš stariji - Panama, 1989, Zalivski rat 1990.

Džordž Buš stariji preuzeo je funkciju u januaru 1989, posle Regana, koji je podržavao brutalne režime po svetu. Kako bi učvrstio vlast, u decembru iste godine izveo je invaziju na Panamu, svrgao predsednika Manuela Norijegu i postavio proameričkog lidera Giljerma Endaru. Budući da mu je posle toga rejting pao, 1990, nakon što je Irak napao Kuvajt, Buš je poslao svoju vojsku da reši konflikt. Sukob je završen posle nekoliko meseci, međutim, iako je Bušu porastao rejting, nije uspeo da osvoji drugi mandat.

Džordž Buš mlađi - Avganistan 2001, Irak 2003.

Nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001, američki građani su bili očajni i u strahu. Ekonomija je takođe bila u padu, te je Džordž Buš mlađi rešio da objavi rat terorizmu. Krenuo je na Avganistan u oktobru iste godine, što je donelo olakšanje kod kuće. Taj rat nije zadao odgovarajući udarac teroristima, te je Buš u martu 2003. lažno optužio iračkog lidera Sadama Huseina da poseduje oružje za masovno uništenje i napao njegovu zemlju. U decembru iste godine Sadam je uhvaćen, na osnovu čega je Buš 2004. ponovo izabran za predsednika.

Barak Obama - Libija 2011.

Vikiliks je 28. novembra 2010. objavio prvu seriju od 250.000 američkih diplomatskih depeša koje su ugledu SAD nanele veliku štetu u svetu. Obama se suočio sa salvom napada saveznika, jer je otkriveno da im Amerika radi iza leđa, a kod kuće su protivnici demokrata zahtevali njegovu smenu. Kako bi skrenuo pažnju javnosti sa toga, on je libijskog lidera Muamera el Gadafija optužio za ubistvo sopstvenog naroda i pokrenuo vojnu intervenciju. Krenuo je na Libiju u martu 2011, a misija je trajala do oktobra iste godine, kad je Gadafi ubijen. Na osnovu toga je reizabran 2012.