JAVNI SERVIS - TAJNE SLUŽBE! BBC priznao ZAVERU sa obaveštajnom agencijom MI 5 koja je trajala decenijama!

Dve godine kasnije, BBC ga je ponovo angažovao da snimi film, ali kao i prethodnog puta, kad je snimanje već počelo, projekat je prekinut, a posramljeni direktor mu je rekao da mu "nije dozvoljeno da radi ovde". Zatim mu je rekao da ga je MI 5 stavio na "crnu listu" BBC, zato što je učestvovao u razmeni studenata između svog fakulteta i Češke filmske akademije i da je proveo nekoliko nedelja u Čehoslovačkoj. Nikad nije bio komunista.

Još jedna žrtva bila je Izabel Hilton, koja nije dobila posao na BBC Scotland 1976. Govorila je kineski jezik, a putevi su joj se ukrštali sa članovima kineske komunističke partije tokom studiranja na Edinburškom univerzitetu i članstva u škotsko-kineskoj asocijaciji (SCA).

Međutim, Alister Heterington, BBC direktor koji je hteo da zaposli Hiltonovu, odbio je da prihvati odluku i žalio se svim instancama u BBC. Kasnije je Haringtonu otkriveno da je MI 5 napravio kardinalnu grešku, tako što su SCA zamenili za maoističku grupu SACU (Društvo anglo-kineskog razumevanja).

Reuters

Dokument MI 5 kojeg je objavila Nacionalna arhiva u Londonu

Posle Heteringtonove intervencije, Hiltonovoj je ponuđen posao, ali je ona u međuvremenu tražila posao i na drugim mestima. Bez obzira na "nesporazum", ipak se zaposlila na BBC kao prezenter "Sveta danas" na Radiju 4 tokom devedesetih i na umetničkom programu "Noćni talasi" Radija 3. Primila je Orden britanske imperije za novinarstvo 2009. godine.

Isto tako, jedan od najtalentovanijih diplomiranih pripravnika BBC Majkl Rozen bio je na "crnoj listi" MI 5 zbog brojnih "prekršaja"- studentskog aktivizma na Oksfordu, rada na radio-dokumentarcu o francuskom marksisti Režisu Debreu tokom obuke na BBC i na filmu u kojem se koriste snimci američkih vojnika dok se testiraju na upotrebu LSD-a. Američka ambasada se žalila zbog ovog projekta na Rozena i BBC i MI 5.

Ovi prekršaji su doveli do njegovog otpuštanja 1972. godine. Nijedno odeljenje nije htelo da mu ponudi posao, iako su mnoga od njih bila zainteresovana za saradnju. On je karijeru nastavio kao uspešan pisac dramskih i dečjih knjiga.

- Šta su BBC i MI 5 postigli tajnom kadrovskom politikom? Sistem je bio nespretan i često veoma nepošten. Dok je vlada zvanično potvrdila proveru državnih službenika, a one koji su odbijeni informisala o razlozima, BBC metod ostao je tajan, nije dozvoljavao žalbu, a često je nanosio štetu i nepravdu pojedincima. Čak i ako bi se sistem pročistio, samo bi sputavao aktivnosti onih čija su mišljenja radikalnija od rukovodstva. Prave 'krtice', ako postoje, zakopane su toliko duboko da bi progovorile o nekompetentnoj politici provere - zaključio je "Obzerver".

Reuters

Sedište Bi-bi-sija u Londonu

Otkrića medija učinila su politiku odbijanja suvišnom, tako da je BBC na kraju priznao da je sistem postojao. Od Majkla Hodera, tadašnjeg "čoveka za vezu" sa MI 5, zatraženo je da uništi dokumentaciju. Umesto toga, on je dokumentaciju prosledio u BBC arhivu gde je "ležala sakrivena", sve dok je sam BBC nije objavio.

Alasder Miln, tadašnji generalni direktor BBC, bio je prisiljen na neprijatan javni nastup, rekavši da je politika provere "jedna od onih stvari za koje je znao i zbog kojih se osećao prljavo", iako je nekoliko meseci ranije izjavio da ne može da veruje da su tvrdnje o sistemu provere istinite. Uprkos tome, zvanična politika BBC bila je da korporacija odlučuje ko će zauzeti koju poziciju ili ko primenjuje proceduru provere i da nijedna spoljna agencija nema pravo da stavi veto na imenovanje ili angažovanje bilo koga od zaposlenih.

Takve tvrdnje bile su potpuno lažne. Preporuke MI 5 bile su konačne, a kada se Heterington izborio za zaposlenje Hiltonove, rečeno mu je da je to što je uradio "bez presedana".

Prava priroda korporacije i njenih zaposlenih ustanovljena je BBC memorandumom iz 1971. godine. Pozivajući se na Zakon o službenoj tajni, BBC je ukazao na sudsku odluku iz 1943. godine, u kojoj se navodi da je "službeno gledište da su zaposleni u BBC osobe u službi njegovog veličanstva" i da su kao takvi "sluge britanske države" sa svim pravima i obavezama koje proističu iz tog statusa.

Bivši viši izvršni direktor BBC Stjuart Hud konstatovao je da je politika provere prirodna posledica strukture korporacije i njene prave funkcije.

- Da je BBC pošten prema sebi, priznao bi da mora podržavati liniju centralnog političkog autoriteta putem sistema državnih dozvola, ali korporacija je oduvek imala tu fantaziju o sebi kao o potpuno nezavisnoj društvenoj organizaciji - rekao je Hud.

printscreen

Džon Le Kare

Istovremeno, dok je saznanje o proverama šokiralo javnost, Džon le Kare, pisac bestselera, špijunskih romana i bivši službenik MI 5, nije bio iznenađen.