PREVRAT U VENECUELI ISPLANIRAN U BEOGRADU PRE 14 GODINA! Instrukcije im dao vođa Otpora, a JEDAN POZIV aktivirao je Gvaida i pokrenuo REVOLUCIJU!

Pre tog 22. januara, svaki peti stanovnik Venecuele je čuo za opozicionog političara Huana Gvaida

Bio je poprilično marginalizovan lik povezan sa desničarskim grupama, a čak i u svojoj partiji nije imao neku značajniju funkciju.

 

 

Međutim, posle samo jednog poziva američkog potpredsednika Majkla Pensa, Gvaido se samoproglasio predsednikom Venecuele. Može se reći da je postao popularniji širom sveta nego u svojoj zemlji.

Podržale su ga mnoge države, sa Amerikom na čelu. Čak je dobio i pravo da preuzme kontrolu nad bankovnim računima države koje vlada Venecuele ima u bilo kojoj američkoj banci.

Iako se čini da se on pojavio praktično niotkuda, boreći se protiv vladavine Nikolasa Madura, to nije baš tako, smatraju strani mediji.

Kako prenosi portal Grejzon prodžekt, njega su SAD godinama spremale za preuzimanje vlasti u toj južnoameričkoj zemlji.

Sve je počelo još u vreme vladavine Uga Čaveza koji se od 1998. godine borio za kontrolu nad Venecuelom i njenim ogromnim zalihama nafte, zbog čega je bio na meti SAD. Čavez je preživeo nekoliko pokušaja atentata sve dok nije umro od raka 2013. godine, a smatra se da je Maduro već 3 puta izbegao smrt.

Kako je Gvaido ušao u igru?

U oktobru 2005. godine, kada je Čavezova popularnost bila na vrhuncu, 5 venecuelanskih studenata otišlo je u Beograd na "trening i usavršavanje".

Tu su se sastali sa članovima Centra za primenjenu nenasilnu akciju CANVAS koga je 1998. godine osnovao Srđa Popović. Pošto je Otpor imao vodeću ulogu u rušenju režima Slobodana Miloševića smatralo se da će od njih moći da pokupe neophodno znanje za promenu vlasti u Karakasu.

Foto: Youtube printscreen

U sve to je prste umešala CIA koja je direktno finansirala mnoge prevrate širom sveta, pa je rešila da to učini i u Venecueli. Revolucija je trebalo da krene od studentskih protesta.

Pravi "posao" krenuo je 2007. godine kada je Gvaido diplomirao u Karakasu, a potom prešao u Vašington na studije političkih nauka. Pomagao je da se organizuju antivladini protesti zbog odluke države da ne produži licencu Radioteleviziji Karakas. Tada je rođena nova generacija aktivista koji su se nazvali "Generacija 2007".

 

 

Aktivisti su iste godine organizovali skupove na kojima su demonstranti skidali pantalone i zadnjice pokazivali u znak protesta.

Gvaido je takođe osnovao i pokret Narodna volja koji je vodio izvesni Leopoldo Lopez, diplomac sa Prinstona.

Do 2010. godine, zemlja je zapala u krizu, restrikcije struje su bile svakodnevica, a opozicija je dobijala oko 50 miliona dolara godišnje od američkih organizacija.

Venecuelanske obaveštajne službe su, navodno, došle u posed mejlova, koje su 2010. godine razmenjivali Gvaido i drugi studenti i aktivisti. Oni su se jednom prilikom te godine sastali u Meksiku u jednom hotelu.

Tada su ih za akciju obučavali članovi Otpora, a finansirali naftni tajkuni. Plan je bio da se svrgne Čavez tako što bi se izazvalo nasilje na ulicama.

Jedan od bivših direktora državne naftne kompanije Venecuele, Pedro Burelji, negirao je svoju ulogu u ovome, a čak je unajmio i privatne detektive da dokažu da nije slao ili dobijao nikakve mejlove. Sa druge strane, on otvoreno priznaje da se sastanak u Meksiku dogodio i da "voli" ono što radi CANVAS iako ništa nije finansirao, kako tvrdi za Grejzon prodžekt.

Serija dokumenata je pokazala da je ova grupa u narednim godinama razradila niz planova uključujući i planiranje atentata na Madura godinama kasnije.

Primera radi, 2014. godine na ulicama Venecuele su izbili veliki neredi kada je poginulo 43 ljudi, a smatralo se da pokret Narodna volja stoji iza svega, kao i sam Gvaido.

On je tad i sam postavio video na kome je imao gas-masku, a bio je okružen drugim demonstrantima koji su rušili sve pred sobom u ime revolucije.

Vlada je uskoro počela da se obračunava sa pokretom. Mnogi lideri pokreta su napustili zemlju ili su uhapšeni, pa je Narodna volja postala prilično marginalizovana. Pomenuti Lopez se danas nalazi u kućnom pritvoru.

Gvaido je ostao relativno manja figura i proveo je 9 godina u Narodnoj skupštini. 2015. godine je osvojio 26 odsto glasova na parlamentarnim izborima.

"Gvaido se uvek predstavljao kao čovek iz naroda, ali nije bio mnogo zastupljen u medijima. ", kaže analitičar Dijego Sekera.

 

 

Kako se navodi, krajem 2018. godine, Gvaido je u Vašingtonu, Brazilu i Kolumbiji kovao plan kako da pokrene masovne demonstracije tokom inauguracije predsednika Madura.

Veče pre te svečanosti, Majkl Pens i kanadska ministarka Kristija Frilend su mu pružili podršku.

Nedelju dana kasnije, Tramp je u Beloj kući pojedinim senatorima rekao da će podržati Gvaida, ukoliko se proglasi predsednikom, što se na kraju i dogodilo.

Dan pre nego što se samoproglasio predsednikom, Gvaidova žena je u snimku pozvala vojsku da ustane protiv Madura.

"Dok čeka na dalje instrukcije, on ostaje marioneta. Nije bitno da li će uspeti ili ne, za Amerikance on je potrošna roba", kaže Sekera.

Uprkos tome što Gvaido sve više dobija podršku međunarodne zajednice, Madura i dalje podržava vojska.

MOGERINI: Kontakt grupa za Venecuelu, moguće i sankcije

 

(VIDEO) POČELO JE! AMERI POSLALI APAČE NA VENECUELU?! Maduro odmah poslao tenkove u susret!