PUTIN KIDA! Rusija ima NAJVEĆI HELIKOPTER NA SVETU! Upoznajte "Milj" - zver koja je napravljena po nalogu Vazdušno-kosmičkih snaga!

U moskovskoj fabrici helikoptera „Milj“ (MVZ) prvi put je uživo predstavljen vojni transportni helikopter Mi-26-T2V, kako predstavnicima ruskih, tako i stranih medija. U pitanju je najnovija modifikacija najvećeg helikoptera na svetu, koji je izrađen po nalogu Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije

Mi-26, čiji je proizvođač fabrika „Rostverol“ iz Rostova na Donu, smatra se najvećim transportnim helikopterom na svetu. Helikopter sličan Mi-26 proizvodi se samo u SAD, ali znatno zaostaje kada je reč o nosivosti.

(VIDEO) ŠTERN: Putinov S-400 je KOŠMAR za NATO!

Mi-26 je razvijen još početkom sedamdesetih godina 20. veka kao zamena za teški helikopter Mi-6. Prvi put je poleteo 1977. godine. Modifikacija helikoptera namenjena za vojne potrebe se serijski proizvodi od 1980, a civilna verzija Mi-26T od 1985. godine. Tokom godina proizvodnje, helikopter je stalno modernizovan i sve do danas je ostao supermoderna letelica.

Dužina helikoptera je 40 metara, poletna masa iznosi 56 tona, širina prostora za teret je 3,2 metra, a zapremina 110 kubnih metara (može se smestiti vojni kamion „Ural“).

Helikopter može da nosi do 20 tona tereta u kabini ili na spoljnoj sajli (nosivost američkog helikoptera „Sikorski“ CH-53E je nešto manje od 14 tona u kabini, a na spoljnoj sajli 14,5 tona).

Veliki zadnji otvor na helikopteru omogućava direktan utovar vojne i civilne tehnike. Za utovar velikog tereta u teretnoj kabini nalaze se električno vitlo sa vučnom snagom do 500 kilograma i vučna dizalica. Vojna transportna verzija helikoptera može da primi i do 85 pripadnika pešadije, do 70 padobranaca u punoj opremi ili do 60 ranjenika na nosilima. Civilna verzija može da prenosi bilo koji komercijalni teret, dok na podvesnom nosaču može da prenosi pomorske kontejnere, električne stubove i ogromne svežnjeve trupaca.

Dva turbomlazna motora snage 11.000 KS osiguravaju podizanje helikoptera u vazduh. Motori su opremljeni rotorima prečnika 32 metra sa osam elisa.

Dopisnik Sputnjika je imao priliku da se lično uveri da je bolje držati se na pristojnoj udaljenosti od Mi-26 dok su njegovi motori u režimu za poletanje.

Foto: KGB

Rotor na repu helikoptera opremljen je sa pet elisa od fiberglasa, a njegov prečnik je uporediv sa prečnikom glavnog rotora nekog lakog helikoptera. Za napajanje Mi-26 pri odsustvu spoljnog izvora napajanja koristi se pomoćna pogonska jedinica. 

Maksimalna brzina koju Mi-26 dostiže je 270 kilometara na sat, što je dobro, ako se uzme u obzir težina letelice od 56 tona. Helikopter može da preleti oko 750 kilometara sa punim rezervoarima i maksimalnim opterećenjem. Međutim, smanjenjem tereta i instaliranjem rezervnih rezervoara u prtljažnom prostoru vreme leta može se značajno produžiti. Maksimalni domet Mi-26 sa dodatnim rezervoarima za gorivo i bez tereta može može dostići i brojku od 2.350 kilometara.

Kada je reč o visini na kojoj može da leti, „praktični plafon“ leta je nominalna visina od 4.600 metara, koju helikopter može dostići tokom leta u dve ravni — vertikalnoj i horizontalnoj. „Statički plafon“ leta je maksimalna visina na kojoj letelica može da „lebdi“ samo pomoću propelera, bez horizontalne brzine, pri maksimalnom režimu rada motora i iznosi 1.800 metara, dok je „dinamički plafon“ kratkotrajna i maksimalna visina koju letelica može da dostigne, a ona dostiže 6.500 metara.

Za skoro 40 godina rada najveći helikopter na svetu je postavio nekoliko rekorda i izvršio niz jedinstvenih operacija transporta.

Godine 1982. helikopter je podigao 25 tona tereta na visinu od 4.000 metara. Vojna operacija transporta oborenog helikoptera Mi-8 u Avganistanu izvedena je 1988. godine tim helikopterom pomoću podvesnih nosača. 

Iste godine helikopter je leteo u zatvorenom krugu od 2.000 kilometara sa prolaskom u troposferu.

Godine 1999. postavljen je Ginisov rekord, kada je helikopter podigao padobrance za skok sa visine od 6.500 metara.

Ruski civilni Mi-26T je 2000. godine uspešno evakuisao iz Avganistana oštećeni američki SN-47 „Činuk“ pomoću podvesnih nosača, preneo trup (bez propelera i motora) istog takvog aviona i prevezao avion Tu-134 na podvesnim nosačima

Trenutno holding „Helikopteri Rusije“ u moskovskoj fabrici helikoptera „Milj“ sprovodi testiranje poslednje modifikacije vojnog transportnog helikoptera Mi-26-T2V, koji je proizveden po nalogu Ministarstva odbrane Rusije. Prvo je demonstriran u vazdušnoj bazi „Kubinka“ kod Moskve u okviru foruma „Armija 2018“, a ovoga proleća odlučili su da letelicu detaljnije predstave medijima.

Spolja se Mi-26 malo razlikuje od drugih „dvadesetšestica“. Njegov trup je prilagođen kamuflaži za šumske uslove, za razliku od njegovih prethodnika koji su bili tradicionalno ofarbani u tamnosivu, narandžastu ili belu boju. Kada je reč o unutrašnjosti, letelica je značajno izmenjena. Glavni inženjer za „teške helikoptere“ u moskovskoj fabrici helikoptera „Milj“ Sergej Popov izjavio je da se ta modifikacija razlikuje od ostalih, jer je opremljena najnovijom digitalnom tehnologijom.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

XXL

pre 6 godina

Ovi helikopteri bi bili zgodni za prevoz putnika u civilnom avio-saobraćaju ako bi se modifikovali do 50-60 mesta. Srbiji bi odgovarali na relaciji Novi Sad-Beograd ili Beograd-Niš tj. kraćim destinacijama pa čak i Sombor-Novi Sad-Beograd.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari