(VIDEO) SIBIR KAKAV POZNAJEMO NESTAJE! Kuće su uništene, u šumama žive nepoznate vrste!

Dok pratimo vesti o požarima u Amazoniji, postoji još jedna nepogoda koja bi trebalo duboko da nas zabrine, a to je ubrzano topljenje leda

Dok se Arktik i veliki deo Sibira zagrevaju najmanje dvostruko brže od ostatka sveta, permafrost, večiti led, iščezava.

Neobične pojave poput pronađene vučje glave na severoistoku Sibira, koja je bila stara 32.000 godina i očuvana u ledu 20 metara pod zemljom, sve češće se pojavljuju na zemlji koja je i ranije imala običaj da izbaci i čitavog zamrznutog mamuta.

Topljenje večitog leda, uz ostale promene izazvane globalnim zagrevanjem, preoblikuje Jakutiju, ovu zabačenu oblast.

Jakutija jedno od najhladnijih naseljenih mesta na zemlji ogromne površine. Jakutija bi, da je nezavisna, bila osma po veličini država na svetu.

Gubitak permafrosta deformiše zemljište i uništava kuće i štale. Obrasci migriranja životinja koje su se ovde lovile vekovima neprestano se menjaju, a gotovo svakog proleća dolazi do ozbiljnih poplava.

Voda koja je već isprala zemljane puteve i podigla leševe iz grobova, preti da potpuno poplavi čitava sela.

 

 

Urođenici su u većoj opasnosti nego ikada. Osećaju se potpuno bespomoćno.

-Sve se menja, ljudi pokušavaju da shvate kako da se prilagode. Treba hladnoća da se vrati, ali je sve toplije, toplije i toplije- kaže Afanasil V. Kudrin (63), poljoprivrednik iz Nalimska, sela sa 525 stanovnika.

Klimatske promene su globalni fenomen, ali su promene naročito osetne u Rusiji gde trajni mraz pokriva čak dve trećine zemlje do kilometra i po dubine.

 

-Ljudi ne uviđaju razmere ovih promena, niti se vlada time bavi- ističe Aleksandar N. Fedorov, zamenik direktora Instituta Meljnikov, istraživačkog tela u Jakutiji koje se bavi večitim ledom.

Jakutija čini blizu 20 odsto Rusije, predeli su nepregledni, a saobraćaj vrlo ograničen. U ovoj oblasti živi manje od milion ljudi, a na dalekom severoistoku koji se u potpunosti nalazi iznad Arktičkog kruga, leži oblast Srednekolimsk veličine Grčke. U svega deset sela živi osam hiljada stanovnika.
 

Leto je u Srednekolimsku nekada trajalo od 1. juna do 1. septembra, ali sada počinje nekoliko nedelja ranije i isto toliko kasnije se završava. Januarske temperature su se ranije kretale oko -59 stepeni Celzijusa, a sada su oko -46.

Prosečna temperatura na godišnjem nivou u Jakutsku je sa -10 stepeni porasla na -7,5 stepeni Celzijusa, navodi Fedorov.

Toplije zime i duža leta polako tope smrznutu zemlju koja pokriva 90 odsto Jakutije. Površinski sloj koji se topi leti, a zatim ponovo smrzava zimi, sada ide i do tri metra dubine, dok je ranije najveća dubina iznosila manje od metra.

Zemlja je, takođe, vlažnija. Sneg i kiša formiraju izolacioni sloj koji ubrzava otapanje dubljih slojeva. Maltene svakog maja dolazi do poplava.
 

Ne samo da su se promenile rute kojima se irvasi kreću, već šume nastanjuju nepoznate vrste insekata i biljaka.

Lovci u Nalimsku, 18 kilometara severno od Srednekolimska, nekada su ribu skladištili sedam metara duboko u permafrostu koji je predstavljao vrstu prirodnog zamrzivača. Sada meso truli.

Selo Berjozovka plavi se svakog proleća već čitavu deceniju. Broji oko 300 stanovnika koji se moraju popeti na brodiće da se ne bi udavili, a Berjozovka je jedino mesto na kojem žive Eveni, ili Lamuti, tungusko-mandžarski narod i tek jedno od brojnih urođeničkih plemena. Pričalo se o napuštanju sela, ali bi onda izgubili sve, njihova kultura bi nestala.

Meštani su prepušteni sami sebi.

 

Čak i državnim organizacijama i institutima nedostaju sredstva za komplikovani rad na terenu neophodan da bi se adekvatno odgovorilo na topljenje trajnog mraza. Ne mogu da izmere ni, na primer, koliko metana mikrobi u otopljenoj zemlji proizvode i tako doprinose globalnom zagrevanju.

Dok se večni led topi, delovi zemljišta tonu i transformišu teren u naizmenični niz kratera i bregova – termokarst.
 

Poljoprivrednici u Jakutiji zamenili su krave domaćim konjima. Oni manje jedu, ali i daju manje mleka, a tržište konjskog mesa je ograničeno. Kada kopitima ne uspeju da prodru kroz naslage snega i leda u potrazi za hranom, umiru.

Nikolaj S. Makarkov (62) zida novu kuću. Umoran je od renoviranja stare koja je potonula čak četiri puta.

 

 

Pre mnogo godina, seoski put išao je ravno, a čitavom njegovom dužinom nizale su se štale. Blatnjava staza ispunjena kraterima sada jedva da podseća na taj put. Napuštene kuće naginju se pod čudnim uglom.

 

-Kao da je bio rat- kaže Makarkov čija je nova kuća podignuta od zemlje stubovima ukopanim u permafrost – makar tamo gde ga još uvek ima – skoro pet metara.

 

-Uskoro neće biti zemljišta na kojem ćemo moći da podignemo kuće u ovom selu. Ja ću živeti još trideset ili četrdeset godina i nadam se da će mi kuća potrajati makar toliko.-