OVO JE NAJVEĆA BANKARSKA ZAMKA! Dozvoljeni minus je pet puta skuplji od kredita!

Raspon kamata na dozvoljeni minus u našim bankama kreće se od 19,46% (na godišnjem nivou) u Poštanskoj štedionici do 37,66% u Eurobanci EFG.

Zašto Srbi uvek biraju najskuplje? Iako na novac koji od banke pozajmimo kao dozvoljeni minus plaćamo mnogo veću kamatu nego kad su u pitanju krediti, to je i dalje ubedljivo najpopularniji bankarski proizvod na našem tržištu.

Bilo kako bilo, raspon kamata na dozvoljeni minus u našim bankama je popriličan i kreće se, prema podacima Narodne banke Srbije, od 19,46% (na godišnjem nivou) u Poštanskoj štedionici do 37,66% u Eurobanci EFG.

Sagovornici Zaštitnika potrošača slažu se da je ovo najskuplji vid zaduživanja, ali i ne veruju da će se Srbi tako lako odreći navike da budu konstantno u dozvoljenom minusu, često i do maksimalnog iznosa koji im je dozvoljen.

Nije to 13. plata

Dejan Gavrilović iz udruženja "Efektiva" kaže da građani, potpuno pogrešno, dozvoljeni minus često doživljavaju kao 13. platu.

- Dozvoljeni minus predstavlja jedan od najskupljih vidova zaduživanja građana kod banaka. Odobrava se kao takozvana dodatna pogodnost prilikom otvaranja računa i prebacivanja plate. Građani ga često doživljavaju kao 13. platu i često taj minus koriste do maksimalnog limita, čime zapravo banci plaćaju i najveću kamatu - napominje Gavrilović i dodaje:
- Taj minus treba koristiti samo u krajnjoj nuždi i nikako za finansiranje kupovine nekog trajnog dobra. Za to je svakako bolje uzeti kredit.

Dušan Uzelac, vlasnik portala "Kamatica", smatra da je najveći problem u nedostatku finansijskog planiranja.

- Malo ko od građana stavi na papir sve mesečne troškove i prihode i planira dugoročno. Kada bi odradili takvu godišnju analizu troškova i uzeli u obzir i letovanje i novogodišnje poklone i registraciju kola, dovoljne su samo te stavke, smanjili bi mogućnost uzimanja minusa za 50 odsto. Jer, upravo sa tom analizom znaće kada će im zatrebati dodatni novac. Samim tim, mogli bi na vreme sve da isplaniraju i ne bi bilo potrebe da se opredeljuju za minus, koji se gotovo uvek uzima za novac koji vam je brzo potreban ili za impulsivne kupovine. U ovom drugom slučaju, sve je već stvar našeg opredeljenja da li je to želja ili potreba - objašnjava naš sagovornik.

Komentarišući veliki raspon kamata za dozvoljeni minus u našim bankama, Uzelac dodaje:

- Meni je dovoljno što postoje kamate od 19% ili 20%. Samim tim mogu da kažem da tržište nudi izbor, a na nama je da to prepoznamo i da ne plaćamo skuplje ono što možemo da dobijemo jeftinije.

Pitanje za psihologe

Profesor ekonomije Mlađen Kovačević naglašava da je pitanje dozvoljenog minusa bankarsko, ali i psihološko.

- To je tema za bankare, ali definitivno i za psihologe. Prosto je neverovatno kako ljudi olako prihvataju neka rešenja i zadužuju se po enormno visokim kamatama. Nemoguće je za to naći racionalno objašnjenje, da li su možda nedovoljno obavešteni ili pritisnuti tolikom mukom i besparicom da ne mogu da biraju, zaista mi je teško da odgonetnem - kaže Kovačević.

On napominje da je jedno sigurno:

- Nikakvog ekonomskog rezona da neko uzme dozvoljeni minus nema. Jedini izuzetak mogu da budu kratkoročne sitnije pozajmice sa računa, uz uslov da ih namirite čim budete imali novca, jer jedino tako nećete platiti veliku kamatu. Za sve drugo svakako je bolje uzeti kredit.