SRBIJA JE DEPONIJA HRANE ZA EVROPU! Prodaju nam viršle sa mesom KOJE NE DAJU NI PSIMA!

U srpskoj "nuteli" je deo mleka zamenjen surutkom, "vudi" viršle su napravljene od separisanog mesa zabranjenog u EU, dečja kašica sadrži manje povrća

 

Srbija je deponija za Evropsku uniju kada je reč o kvalitetu hrane koja se prodaje i na našem i na njihovom tržištu. Istina, ni među njihovim članicama ne važe isti aršini (istočno tržište dobija namirnice lošijeg kvaliteta), ali ono što jedu i čime se peru Nemci nije ni blizu onoga što je nama dostupno u marketima.

Tako nam se prodaju viršle napravljene od mesa koje je u Evropskoj uniji zabranjeno i za životinje, krem koji umesto mleka sadrži surutku, kašice sa manje povrća, ali i prašak koji je manje efikasan prilikom pranja.

Da to nisu samo sumnje ili prazna priča, već surova realnost, pomoglo nam je da dokažemo uz pomoć velikog istraživanja koje je urađeno u susednoj Hrvatskoj. Naime, susedna zemlja koja je i sama članica Evropske unije uradila je zvaničnu uporednu analizu 26 proizvoda sa svog i nemačkog tržišta. Rezultati su poražavajući - samo četiri proizvoda nisu zaostajala u kvalitetu, a kod pet je utvrđena ogromna razlika. Redakcija Zaštitnika potrošača je upravo tih pet najspornijih proizvoda uporedila sa hrvatskim rezultatima istraživanja i utvrdili smo da se i kod nas prodaje smeće baš kao i u Hrvatskoj. Reč je o kremu "nutela", zatim prašku "arijel", HIPP kašici za decu, "haribo" gumenim bombonama i "vudi" viršlama.

OBMANA POTROŠAČA: REKLAME PUNE OPASNIH ZAMKI! Istinu kriju u sitnim slovima!

Proizvode smo poredili na osnovu dostupnih deklaracija, jer u Srbiji analiza poput ove koja je rađena u Hrvatskoj nije sprovedena godinama. Mi nemamo za to referentnu laboratoriju, a analize su preskupe.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da, ako Slovačka, Mađarska i Poljska tvrde da su kanta za otpatke EU, jer se na njihova tržišta plasiraju isti proizvodi, ali različitog sastava, Srbija je onda deponija.

- Kada potrošači vide da na deklaraciji piše uputstvo ili sastav na srpskom, hrvatskom ili makedonskom, onda znajte da je ta roba za treću zemlju. Gde je deklaracija na nemačkom, engleskom, francuskom i španskom, onda znajte da roba dolazi iz matičnih pogona - objašnjava Papović.

TRGOVCI NAS PRAVE BUDALAMA, PRODAJU NAM VAZDUH! Pakovanja sve veća, SADRŽAJA SVE MANJE!

Napominje i da je problematična kontrola proizvoda koji dolaze u Srbiju jer je rade jedna ili dve osobe, kao i da je veliki pritisak uvozničkog lobija i proizvođača. Evropska komisija donela je odluku pre dve godine prema kojoj ne sme da bude diskriminacije potrošača po bilo kom osnovu.

- Mi nemamo ni tehničke ni kadrovske mogućnosti da se tako nešto uradi. Da biste nešto tako mogli da uradite, morate da imate akreditovanu metodu, i još ne postoji referentna laboratorija - podseća on.

Kaže da multinacionalne kompanije vrlo dobro znaju kako mogu da se "ponašaju" na kom tržištu.

- Mi smo 2011. godine radili analize proizvoda, ali ne sve, iz prostog razloga što nemamo metode i laboratorije za detekciju svih sastojaka u namirnicama, i proizvođači znaju za to, naročito oni koji recimo, proizvode sir - rekao je Papović.

On kaže da su osnovni problem "pravilnici o kvalitetu".

- Ako u pravilnicima nemate obavezan standard kvaliteta nekog proizvoda, pa ste kao zemlja primili neke proizvode, a pravilnici dozvoljavaju proizvođačima da u svojim proizvodima, recimo, imaju hemikalije koje zagađuju životnu sredinu jer vi niste uredili tu oblast, plašim se da će takvi proizvodi i dalje da dolaze kod nas - objasnio je Papović.

Drugi problem je i pritisak multinacionalnih kompanija, na koji, kako je rekao Papović, nisu imune ni Evropska unija, ni Evropska komisija.

- Naravno da postoje pritisci i na Brisel, pa i na naša ministarstva... Jedna takva velika kompanija ima veći budžet od nekih istočnih zemalja zajedno. Naravno da može da vrši pritisak. Drugo, kompanije imaju izgovor da su navike na ovim tržištima drugačije, na primer, da su naše žene navikle da peru veš na 90 stepeni, pa u praškovima ne mora da bude toliko aktivnih materija - rekao je Papović.

'VUDI' VIRŠLE

U Nemačkoj ih ne bi dali ni mačkama

"Vudi" viršle proizvedene za nemačko tržište sadrže 62 odsto ćurećeg mesa i pileće masti. Viršle ovog proizvođača koje kupuju Srbi, baš kao i Hrvati, sastoje se od 94 odsto separisanog pilećeg i ćurećeg mesa. Takvo meso, koje se koristi u viršlama za srpsko i hrvatsko tržište, u Evropskoj uniji čak nije uključeno u definiciju mesa.

Bivši načelnik veterinarske inspekcije dr Miroslav Stojšić kaže da mašinski separisano meso nastaje tako što se sve melje u kompletu - kosti, šija, trtica, sa trtičnom žlezdom punom hormona, često i salmonele, leđa...
- U zapadnim zemljama odavno je zabranjeno da se ovakva smeša koristi u proizvodima namenjenim ljudskoj ishrani. U početku, to su ubacivali u hranu za pse i mačke, ali je onda čak i to zabranjeno. Na kraju, pošto to ne upotrebljavaju, a uništavanje u kafilerijama je skupo, najlakše rešenje je bilo da to izvoze u zemlje poput naše - navodi Stojšić i dodaje:
- Kada se u viršle ne bi stavljala MSM smeša, one bi morale mnogo više da koštaju. Problem je, međutim, što ljudi kupuju te proizvode ne razmišljajući šta je u njima. A uz sav taj otrov u mašinski separisanom mesu tu su još i aditivi, emulgatori...
Kako se navodi u hrvatskom istraživanju, nemačke "vudi" viršle ne sadrže pojedine polifosfate, dok one za naše i njihovo tržište imaju emulgatore E450 i E452.

NUTELA

Surutka umesto mleka u prahu

Ovaj popularni krem postao je sinonim za diskriminaciju istočnog evropskog tržišta. Kao i u Hrvatskoj, i u Srbiji se prodaje "nutela" koja sadrži manje mleka u prahu, dok ostatak čini surutka. Naime, "nutela" na nemačkom tržištu sadrži 7,5 odsto obranog mleka u prahu, dok je u Srbiji sadržaj ovog sastojka 6,6 odsto. U deklaraciji piše i da sadrži surutku (nema je u nemačkoj "nuteli"). Ovaj krem za naše, ali za hrvatsko tržište proizvodi se u "Fererovoj" fabrici u Poljskoj.
Hrvati tvrde da postoji i značajna razlika u boji, konzistenciji, mirisu i ukusu proizvoda. Kažu da je nemački proizvod maziviji, aromatičniji na lešnik i tamniji. S obzirom na poreklo i sastav naveden u deklaraciji, razlike i za srpsko tržište su identične. Jedina zajednička osobina koju naša "nutela" ima sa nemačkom je da sadrži 13 odsto lešnika.

HIPP (povrće sa ćuretinom)

Dečja kašica sa manje povrća

Ni kašice za decu nisu lišene diskriminacije. U "Hipovoj" kašici s povrćem i ćuretinom postoje znatna odstupanja. Kako za hrvatsko, tako i za naše tržište u proizvodu je manje povrća. U našoj kašici taj udeo je 30 procenata, dok je u nemačkoj 38 odsto. Naša kašica, kao i hrvatska, ima veći udeo pirinča, koji nadoknađuje povrće, i to za šest procenata. Proizvod za naše i hrvatsko tržište sadrži i manje ulja repice, koja je izvor omega-3 masnih kiselina.
Sudeći po deklaracijama, nema razloga da ne verujemo u tvrdnju Hrvata, koji kažu da se ova hrana za decu znatno razlikuje po senzorskim osobinama, odnosno da je uočena razlika u boji, ukusu i aromi, što je posledica razlike u sastavu.

ARIJEL

Lošije pere na nižim temperaturama

Prašak za veš "arijel" koji se prodaje na nemačkom tržištu je takozvani kompakt. Dakle, potrebno je manje praška da bi se oprala ista količina veša u odnosu na naše i hrvatsko tržište. Prema hrvatskoj analizi, nemački deterdžent ima znatno bolji učinak prilikom pranja na temperaturi od 40 stepeni. Analize su pokazale da se ta razlika smanjuje na višim temperaturama, ali da je značajna i na 60 stepeni. Ni na našem, kao ni na hrvatskom tržištu u prodaji nema ovog deterdženta sa oznakom kompakt, koja upravo ukazuje na njegovo bolje delovanje na prljav veš.

'HARIBO' BOMBONE SA UKUSOM KOKA-KOLE

Razlika u količini šećera

Ove gumene bombone su iste za naše i za hrvatsko tržište, dok se za nemačko tržište razlikuju. Fizičko-hemijskom analizom ustanovljena je značajna razlika u količini ukupnog šećera između proizvoda s nemačkog i hrvatskog tržišta. Proizvod kupljen u Nemačkoj ima znatno veću količinu ukupnog šećera od deklarisane vrednosti. Navedena razlika ustanovljena je i pri senzorskim analizama, gde su ispitanici bombone namenjene nemačkom tržištu karakterisali kao slađe.