SALAME U SRBIJI PUNE MESA KOJE U EVROPI NE DAJU NI PSIMA! OTKRIVAMO od čega se prave suhomesnati proizvodi!

Najproblematičniji sastojak je mašinski separisano meso (MSM) koje je u Evropskoj uniji čak zabranjeno i u životinjskoj hrani. Pored njega, tu su i brojni emulgatori koji daju izgled i ukus salamama

 

Deklaracija na suhomesnatim proizvodima uglavnom nam je nedostupna, jer se šunke, salame i kobasice uglavnom prodaju u rinfuzu. Da ovi proizvodi nisu dobar izbor za svakodnevno konzumiranje, nije nepoznata činjenica, ali malo ko zna šta zapravo sadrže. Redakcija Zaštitnika potrošača, uz pomoć stručnjaka, otkriva šta zapravo jedemo kada u sendvič stavimo pileću salamu.     

Najproblematičniji sastojak je "mašinski separisano (meso", koje se na deklaracijama uglavnom krije iza skraćenice MSM.

Šta to, u stvari, znači? MSM je proizvod dobijen odvajanjem mesa sa kostiju na kojima je to meso ostalo posle otkoštavanja trupa živine mehaničkim putem. O mašinski separisanom mesu poslednjih godina vode se ozbiljne stručne rasprave i to u dva pravca: prvi je mikrobiološka ispravnost MSM, a drugi mogućnost da se u MSM nalaze i drugi delovi životinja kao što su kosti, tetive i slično, a sve to, na kraju, završi u našem organizmu. Koliko je ovaj sastojak problematičan, najbolje govori činjenica da ga je Evropska unija zabranila prvo u hrani za ljude, a zatim i u onoj za pse i mačke. S obzirom na to da je uništavanje u kafilerijama skupo, oni ga izvoze u zemlje poput naše, gde je njegova upotreba dozvoljena.    

O MSM je za Zaštitnik potrošača govori dr Miroslav Stojšić, bivši načelnik Republičke veterinarske inspekcije, jedan od najvećih protivnika da se MSM koristi za ljudsku ishranu.

- MSM sadrži velike količine mlevenih kostiju, prepunih teških metala, antibiotika, hormona... Kod pilića su kosti tanke, krte, drobljive, pa je od njih teško precizno odvojiti meso i onda se sve drobi, melje sa kostima, propušta kroz sita. Problem je što se štetne supstance, teški metali, antibiotici, hormoni, najviše zadržavaju upravo u kostima - upozorio je Stojšić.

Pored problematičnog MSM-a, pileće salame sadrže i brojne emulgatore koji se kriju iza raznih E oznaka u kombinaciji sa brojevima, te je prostim čitanjem deklaracije nemoguće zaključiti šta zaista jedemo u sendvičima.  

SADRŽAJ PILEĆIH SALAMA

* MAŠINSKI SEPARISANO MESO
* VODA, BILJNA MAST, KUKURUZ, SKROB
* Da bi se dobila punoća ukusa dodaje se biljna mast koja se umešava u masu za salamu tokom proizvodnje, uz dodatak vode i kukuruznog skroba. Kukuruzni skrob služi da veže deo vode na sebe, da bi salama bila vizuelno suva.
* E450
* Emulgujuća so, hemijska klasa difosfati i pirofosfati. Oni služe da zadrže emulziju stabilnom. Salama je praktično čvrsta emulzija koja sadrži vodu. Da se voda ne bi odvojila dodaju se emulgujuće soli.
* E407a, E401, E415 
* Zgušnjivač, obrađena eseuna alga, Na-alginat, Ksantan guma. Ovi dodaci čine da salama bude čvsta, da se ne lomi prilikom sečenja.
* E621
* Pojačavac arome Na-glutaminat, dodatak koji je često povezivan sa svim začinima u prahu. On čini da naše čulo ukusa oseća dublje i intezivnije sve arome.
* E315
* Antioksidans izoaskorbinska kiselina-sinteza. Neophodan u ovim proizvodima, jer sprečava nastanak opasnih nitrozoamina iz azotovih jedinjenja, kojih uvek ima u mesu, pošto se meso konzervira  na taj način.
* E120
* Boja karmin (cochineal). Prirodna crvena boja životinjskog porekla, služi da bi se pojačala boja mesa. Logično je pitanje zašto da se pojačava boja, a to se radi zato što, ako osim mesa ima vode, skroba, biljne masti, boja mesa nije intezivna kao kod čistog mesa i zato je proizvođači pojačavaju.
* E250
* Konzervans Na-nitrit koristi se široko u ovom tipu proizvoda, a glavna uloga je sprečavanje rasta bakterije Clostridium botulinum koja prouzrokuje botulizam.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.