DA LI KRADU U PRODAVNICI, IL' NAS PROIZVOĐAČI OBMANJUJU? Zašto su flaše deterdženata i omekšivača poluprazne? A tek kad vidite koliko fali do vrha...

* U flašu tečnog "arijela" može da se dospe čitav litar, a u omekšivač "ornel" 500 mililitara. Ništa nije bolje ni sa tečnim "persilom" i "kokolinom" * Ovo je obmana potrošača predimenzioniranom ambalažom, tvrde stručnjaci

Poluprazna, odnosno predimenzionirana pakovanja u EU se smatraju obmanom potrošača, zbog čega proizvođači često završe na sudu. U Srbiji ih niko ne dira, pa nas lažu i mažu kako stignu. Taman kad smo se pomirili sa kesicama čipsa punim vazduha, polupraznim kanticama krema i sličnim trikovima, neprijatno su nas iznenadili proizvođači kućne hemije.

Na društvenim mrežama povela se ozbiljna polemika da li je iz flaše omekšivača "ornel" neko ukrao trećinu flaše, ali ispostavilo se da su ama baš sva takva. Dakle nit je do kupaca, ni do trgovaca, već isključivo do proizvođača.

Foto: Informer

"U vremenu kada gledaš svaki dinar i na sniženju kupiš nešto, i tu budeš prevaren. Proizvodu 'ornel', po sadržaju 1,6 litara u flaši, fali sigurno 0,2 l. Omekšivač kupljen juče, i pri otvaranju primetim da flaša nije napunjena. Proverom flaše - fali 0,2 l. Danas opet proveravam u prodavnici i otvaram isti omekšivač i proveravam sadržaj, i tu fali ista količina", napisao je jedan od nezadovoljnih potrošača, uz napomenu da prodavnica u ovom slučaju nije ništa kriva, već distributer.

Na isti problem ukazali su i ostali potrošači navodeći da je identično stanje sa pakovanjem "ornela"i u drugim prodavnicama.

"Svaka flaša do pola, sramota živa", žalili su se kupci pokazujući da se osećaju prevareno.
Kako smo kao i potrošači posumnjali da je sadržaj flaše manji od onog što piše na ambalaži, Zaštitnik potrošača je sproveo istraživanje.

Foto: Informer

Šok rezultati

Kupili smo nekoliko tečnih proizvoda za pranje i omekšavanje veša u kojima je bilo dosta praznog prostora. Prvi zaključak do kog smo došli još u prodavnici jeste da se to dešava isključivo sa pakovanjima koja nisu od providne plastike i gde prazan prostor možete uočiti tek ako se dobro zagledate na jakom svetlu.
Pomoću menzure iskontrolisali smo količinu tečnosti i, istina, rezultat je odgovarao onom što piše na ambalaži. Dakle definitivno u ovim slučajevima jeste reč o predimenzioniranim pakovanjima i vizuelnoj obmani potrošača.

Foto: Informer

Kako bismo saznali o kojoj razmeri prevare je reč, dosipali smo tečnost do vrha flaše. Najšokantniji primer je tečni "arijel" za pranje veša zapremine 3,3 litra u koji smo dosuli, verovali ili ne, čak litar vode.

Ništa nije bilo manje zabrinjavajuće dosipanje u gorepomenuti omekšivač "ornel" zapremine 1,6 litara, u koji je stalo još pola litra vode.

Foto: Informer

U "kokolino" od 870 mililitara dosuli smo još dva decilitra. Na testu je pao i tečni "persil" od 2,25 litara, u koji je stalo još četiri decilitra vode. Zanimljivo je da svi ovi proizvođači u svom asortimanu imaju i providna pakovanja i ona su uredno dopunjena do vrha.

EU kažnjava

Većina proizvođača kućne hemije, ali i hrane i pića u Srbiji, plasirajući predimenzionirana pakovanja na tržište, zapravo dovode u zabludu potrošače da je proizvod koji kupuju mnogo veći nego što zaista jeste, tvrde stručnjaci.

Kako kažu, zbog toga je Evropski parlament doneo uredbu o zavaravajućim pakovanjima koja spadaju u kategoriju nepoštene poslovne prakse, koja se kažnjava. Međutim, kod nas to ne važi. Dodatno, problem je odrediti šta je tačno zavaravajuće pakovanje. Dok se ova rupa u zakonu "ne zakrpi", proizvođači nastavljaju da iskorišćavaju nedostatak propisa i da zavaravaju kupce pakujući svoju robu u duplo veću ambalažu nego što je zaista potrebno.
Stručnjaci zato savetuju da čitamo deklaracije i proveravamo gramažu, odnosno zapreminu proizvoda, te na taj način nećemo nasesti na prljave trikove jer se može desiti da u manjoj ambalaži dobijemo više proizvoda nego u većem pakovanju drugog proizvođača.

Foto: Informer

Predsednica Upravnog odbora Centra potrošača Srbije Vera Vida kaže za Zaštitnik potrošača da proizvođači na taj način obmanjuju kupce, vodeći se time da ambalaža prodaje gramažu.

Zloupotreba navika

- Proizvođači uvećavanjem same ambalaže vizuelno stvaraju utisak potrošačima da njihov proizvod automatski sadrži veću gramažu. Naravno, gramaža je, kao i kod sličnih proizvoda, uvek ista. Godinama ukazujemo na to da ambalaža prodaje gramažu. Potrošači ne čitaju šta je unutra, već poneseni samim pakovanjem kupuju proizvod misleći da u njemu ima više sadržaja. Ako proizvođači već to rade, onda ta pakovanja moraju biti ili drugačije označena ili da im ona budu upadljivija kako bi se razlikovala od onih koje je potrošač već navikao da kupi - kaže Vida i dodaje da Srbiji fali zdrava konkurencija, koja bi umnogome doprinela smanjenju ovakve vrste obmane naših kupaca:

Foto: Informer

- To svakako jeste obmana potrošača, naročito ovde u Srbiji, gde baš i nemamo neku konkurenciju. Potrebna je zdrava konkurencija, koja bi to mogla da suzbije.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je u pitanju zloupotreba navike potrošača zbog koje proizvođači imaju dvostruku dobit.

Foto: Informer

- To je nepoštena poslovna praksa. Tu imamo još jedan segment. Proizvođači su smanjili gramažu, a format pakovanja ostao je isti. Primera radi, kesice supe nekada su bile dovoljne za četiri osobe, a danas jedva za tri tanjira, a cena je ostala nepromenjena. Na taj način imaju dvostruku dobit, smanjili su troškove, a cena proizvoda ostala je ista - kaže Papović, dodajući da su, s druge strane, na ambalaži proizvođači napisali pravu težinu određenog proizvoda i time zadovoljili pravilnike o deklarisanju.