Dvorske intrige: Da li su deca Katarine Velike bila Petrova ili plod tajnih ljubavi?

Zvanični carski arhivi priznaju samo dvoje dece Katarine Velike i Petra III i to Pavla i Anu. Međutim, život slavne ruske carice obeležili su i skandali u vezi sa njenom vanbračnom decom.

Sve o slavnoj ruskoj carici, njenim ljubavnicima i deci moći ćete da pratite u izvanrednoj seriji "Katarina Velika", koja počinje sa emitovanjem od ponedeljka 2. marta na TV Informer. Izuzetno rusko ostvarenje koje ima četiri sezone i ukupno 52 epizode moći ćete da pratite svakog radnog dana od 21 sat.

Dvor kao rasadnik intriga

U njoj ćete, između ostalog, videti kako u raskošnim odajama ruske imperije, gde su brakovi sklapani iz interesa, a ljubavi skrivane iza teških zavesa, pitanje nasledstva nikad nije bilo samo porodična stvar, već sudbina čitave krune.

Dvor Romanovih oduvek je bio rasadnik intriga, ali malo koja priča izaziva toliko uzdaha i podignutih obrva kao pitanje potomstva između Katarine Velike i Petra III.

Zvanično, Katarina i Petar imali su sina Pavla i ćerku Anu. Međutim, već kod prvog naslednika počinje drama koja bi i savremene tabloide ostavila bez daha.

Pavle i Ana

Pavel Petrovič, kasnije car Pavle I Petrovič, rođen je 1. oktobra 1754. i odmah je proglašen zakonitim sinom Petra III i budućim naslednikom ruske krune. Ali, sama Katarina je u svojim memoarima nagovestila da Petar možda nije njegov biološki otac. U senku zvanične verzije ušao je Sergej Saltikov, mladi ruski oficir i jedan od Katarininih ranih ljubavnika. Dvorski krugovi su šuškali da je upravo on pravi otac budućeg cara. Iako je Pavle u svim zvaničnim dokumentima ostao Petrovo dete, sumnja nikada nije potpuno utišana.

Foto: wikipedia

Drugo dete, Ana Petrovna, rođena 9. decembra 1757, umrla je kao devojčica 1759. godine. Zvanično je bila ćerka carskog para. Ipak, tračevi su išli i dalje: prema nekim dvorskim pričama, njen pravi otac mogao je biti poljski plemić i Katarinin ljubavnik, Stanislav Ponjatovski, kasnije poznat kao Stanisław Avgust Ponjatovski. Postojale su čak i radikalnije teorije o zameni beba i prikrivanju pravog porekla, ali ozbiljna istoriografija takve tvrdnje odbacuje kao neosnovane.

Aleksej Grigorijevič

Ako je kod zakonite dece sve obavijeno sumnjom, kod vanbračnih potomaka stvari su daleko jasnije. Najpoznatiji nezakoniti sin Katarine bio je Aleksej Grigorijevič Bobrinski, rođen 11. aprila 1762. Njegov otac bio je Grigorij Orlov, jedan od najmoćnijih ljudi tog doba i ključna figura u zaveri protiv Petra III. Katarina je kasnije priznala Bobrinskog kao svog sina. U trenutku njegovog rođenja Petar je već bio svrgnut i mrtav, pa oko očinstva nije bilo dileme, ali je priča dodatno raspirila sumnje u legitimnost ranije rođene dece.

Foto: Foto: Promo

Jelisaveta Grigorijevna Temkina

Ni tu se misterije ne završavaju. Godinama se provlači i priča o Jelisaveti Grigorijevnoj Temkinoj, rođenoj 1775. godine. Legenda kaže da je mogla biti vanbračna ćerka Katarine i njenog dugogodišnjeg miljenika, moćnog kneza Grigorija Potemkina. Ipak, većina istoričara smatra da za tu tvrdnju ne postoje čvrsti dokazi i da je reč o proizvodu dvorskih tračeva i kasnijih senzacionalističkih interpretacija.

Foto: arhiva

Najeksplozivniji detalji dolaze upravo iz tih tračeva. Pojedini autori tvrdili su da Petar III navodno nije bio sposoban za bračni život, pa su deca formalno bila njegova, ali biološki možda nisu. Drugi su išli još dalje, sugerišući da je Katarina svesno tražila naslednika mimo braka kako bi obezbedila dinastiji potomstvo, znajući da od supruga to neće dobiti.

Istorijska istina ostaje čvrsta samo u jednom: zvanično, Katarina i Petar imali su dvoje dece, Pavla i Anu, priznate kao zakonite potomke. Sve ostalo živi na granici između memoara, političke propagande i dvorskih šaputanja.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.