Najskuplja kruna na svetu: Kako je izgledalo istorijsko krunisanje Katarine Velike

Gledaoci širom Srbije prikovani su za ekrane uz hit seriju "Katarina Velika" na Informer TV, prateći neverovatan životni put najmoćnije žene u istoriji Rusije.

U desetoj epizodi koja je večeras emitovana na Informer TV, nakon napetog državnog udara i svrgavanja Petra III, usledilo je Katarinino krunisanje, događaj koji je promenio tok istorije. 

U ovom tekstu vam donosimo kako je taj događaj zaista izgledao i zašto se o njemu priča i vekovima kasnije.

Nakon što je uz pomoć ljubavnika Grigorija Orlova i lojalne vojske izvela jedan od najpoznatijih državnih udara u istoriji, sklonila sa trona svog supruga Petra III koji je ubrzo nakon toga pod misterioznim okolnostima ubijen, Katarini je bio potreban događaj koji će njenu vlast učiniti legitimnom, neupitnom i božanskom.

Krunisanje je bilo zakazano za 3. oktobar,odnosno 22. septembar po starom kalendaru, 1762. godine, u Uspenskoj sabornoj crkvi u moskovskom Kremlju, tradicionalnom i svetom mestu gde su vekovima krunisani ruski vladari.

Sama sebi stavila krunu na glavu

Katarina ništa nije prepuštala slučaju. Iako je po pravilu presto trebalo da nasledi njen maloletni sin Pavle, a ona da bude samo regent, Katarina je odlučila da kruniše isključivo sebe kao apsolutnog vladara, imperatorku cele Rusije.

Foto: Printscreen/Youtube

Ceremonija je bila osmišljena tako da demonstrira apsolutnu moć, bogatstvo i stabilnost nove vlasti. Okupljeno plemstvo, strani ambasadori i crkveni velikodostojnici ostali su bez daha kada je Katarina ušetala u crkvu. Prema istorijskim zapisima, u ključnom trenutku ceremonije, Katarina je uzela krunu od crkvenog poglavara i sama je stavila sebi na glavu. Ovim proračunatim potezom poslala je jasnu poruku celom svetu - njena moć ne potiče ni od crkve, ni od muža, već direktno od Boga i njene sopstvene volje.

Najskuplja kruna na svetu

Za ovaj istorijski događaj, Katarina je naručila izradu potpuno nove krune, jer su joj prethodne delovale nedovoljno raskošno. Tako je nastala čuvena Velika imperatorska kruna Rusije, remek-delo dvorskog draguljara, Švajcarca Žeremije Pozjea.

Foto: Printscreen/Youtube

Zlatar je imao zadatak da stvori krunu koja će zaseniti sve evropske dvorove. Na nju je ugrađeno neverovatnih 4.936 dijamanata i 75 krupnih indijskih bisera, dok se na samom vrhu nalazio gigantski crveni spinel od skoro 400 karata. Kruna je bila teška oko dva kilograma i toliko vredna da je postala simbol ruske imperije i korišćena je za krunisanje svih narednih ruskih careva, sve do pada dinastije Romanov 1917. godine.

Haljina od čistog zlata i srebra

Ništa manje impresivna nije bila ni odeća nove carice. Katarina je nosila specijalno dizajniranu krunidbenu haljinu od najfinijeg brokata, protkanu zlatnim i srebrnim nitima, ukrašenu dvoglavim orlovima. Haljina je bila teška desetine kilograma, a preko nje je nosila masivni carski plašt od hermelina. Uprkos ogromnoj težini odeće i krune, Katarina je satima stajala uspravno, zračeći autoritetom i lepotom.

Slavlje koje je trajalo mesecima

Nakon zvaničnog crkvenog dela, Moskva se pretvorila u prestonicu neviđenog slavlja. Organizovani su raskošni balovi, vatrometi koji su obasjavali noćno nebo, a za običan narod iznesene su tone hrane i burad besplatnog pića. Ulice Moskve bile su ukrašene slavolucima, a slavlje povodom dolaska nove carice na vlast trajalo je nedeljama.

Ovim spektakularnim krunisanjem, Katarina nije samo preuzela vlast, ona je započela novu eru. Njena vladavina, koja će potrajati dugačke 34 godine, ostaće upamćena kao "Zlatno doba Rusije", vreme kada je imperija doživela neverovatan kulturni, vojni i teritorijalni procvat, a ona zauvek dobila zasluženi dodatak svom imenu - Velika.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.