Nosio je tuđe prezime i živeo u izgnanstvu: Gledate ga u seriji na Informer TV, a niste znali ovu jezivu tajnu o njemu

Drugi sin Katarine Velike, Aleksej Grigorijevič Bobrinski, nosio je tuđe prezime i živeo u izgnanstvu sve da ne bi ugrozio presto i krunu svoje majke.

U hit seriji "Katarina Velika" koja se emituje na Informer TV, gledaoci imaju priliku da se upoznaju sa kompleksnim svetom ruske carske porodice, a jedan od najintrigantnijih likova svakako je Aleksej Grigorijevič Bobrinski.

Iako serija koristi određenu umetničku slobodu, istorijska istina o Alekseju Bobrinskom je podjednako fascinantna, dramatična i prepuna obrta. On nije bio samo plod zabranjene ljubavi, već čovek koji je čitav život proveo u senci krune, noseći tajnu svog porekla kao blagoslov i prokletstvo.

Evo ko je zaista bio Aleksej Bobrinski, drugi sin Katarine Velike.

Rođen u tajnosti

Aleksej je rođen 11. aprila 1762. godine, samo nekoliko meseci pre nego što će njegova majka, tada velika kneginja Katarina Aleksejevna, izvršiti državni udar i preuzeti presto od svog muža, cara Petra III.

Foto: Javno vlasništvo

Njegov otac bio je Katarinin tadašnji miljenik i moćni plemić, grof Grigorij Orlov. Kako je Katarina još uvek bila u braku sa Petrom, trudnoća je morala biti strogo čuvana tajna. Prema istorijskim zapisima, na dan porođaja, Katarinin odani sluga Vasilij Škurin zapalio je sopstvenu kuću u predgrađu Sankt Peterburga. Pošto je car Petar III obožavao da gleda požare, on je sa celom pratnjom pohrlio na lice mesta, što je Katarini omogućilo da se u dvorcu porodi u tajnosti.

Odgajanje pod tuđim imenom

Dečak je odmah predat porodici Škurin na čuvanje i vaspitanje. Kako ne bi mogao da polaže pravo na presto (što bi ugrozilo Katarininog prvog sina, Pavla Petroviča), Aleksej nije dobio prezime Romanov, niti je zvanično priznat kao član carske porodice.

Ime Bobrinski dobio je tek kasnije, po imanju Bobriki u Tulskoj guberniji, koje mu je majka kupila kako bi mu obezbedila doživotne prihode i status.

Odnos sa majkom

Katarina Velika je pratila sinovljevo odrastanje, ali mu nikada nije javno priznala majčinstvo dok je bila živa. Slala ga je na školovanje u Lajpcig i Lozanu, a kasnije je upisao i prestižni Kopneni kadetski korpus u Rusiji.

Foto: Promo

U svojim pismima, Katarina je o njemu pisala sa određenom dozom brige, ali i strogoće. Aleksej, nažalost, nije nasledio majčinu čeličnu disciplinu. Bio je sklon kocki, trošenju novca i burnom životu u inostranstvu, zbog čega ga je Katarina u jednom trenutku čak i proterala u Revel (današnji Talin) kako bi ga udaljila od poroka prestonice.

Neočekivani obrt

Nakon Katarinine smrti 1796. godine, na presto dolazi njen stariji sin, car Pavle I. Iako su mnogi očekivali da će Pavle, koji je bio u lošim odnosima sa majkom, ukloniti njenog vanbračnog sina, desilo se suprotno.

Pavle I je zvanično pozvao Alekseja Bobrinskog u Sankt Peterburg, priznao ga kao svog polubrata i dodelio mu titulu grofa Ruske Imperije. Čak mu je dozvolio da prisustvuje krunisanju i unapredio ga u čin general-majora. Bio je to čin pomirenja i priznavanja krvi koji je Alekseju konačno doneo mir i društveni status koji mu je pripadao.

Miran kraj i moćna dinastija

Grof Aleksej Bobrinski se povukao iz javne službe 1798. godine. Ostatak života proveo je mirno, baveći se poljoprivredom i astronomijom na svojim imanjima. Oženio se baronesom Anom Doroteom fon Ungern-Šternberg, sa kojom je imao brojno potomstvo.

Umro je 1813. godine. Njegovi potomci, grofovi Bobrinski, postali su jedna od najistaknutijih plemićkih porodica u Rusiji. Bili su poznati kao osnivači ruske industrije šećera, železnice, ali i kao istaknuti naučnici i političari, ostavivši dubok trag u istoriji zemlje.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.