Katarina Velika ponizila Turke, a Rusiju učinila svetskom silom: Sve o ratu koji je promenio Evropu

U 20. epizodi serije "Katarina Velika" zvanično je počeo rat između Rusije i Osmanskog carstva, a u ovom tekstu vam donosimo sve o tom sukobu.

Dok gledaoci na Informer TV bez daha prate intrige, ljubavne veze i vojne sukobe u seriji "Katarina Velika", u pozadini je počeo jedan od najvažnijih ratova u svetskoj istoriji.

Sukob Rusije i Osmanskog carstva (1768–1774) nije bio samo još jedan rat u nizu, to je bio trenutak kada je Katarina II Aleksejevna izmenila mapu Evrope.

Iako serija stavlja naglasak na lične odnose, istorijska stvarnost bila je surova, strateški briljantna i sudbonosna za Balkan. Evo ključnih činjenica o ratu koji je promenio sve.

Povod za rat

Rat nije počeo zbog direktnog napada na Istanbul, već zbog previranja u Poljskoj. Rusija je postavila svog kandidata na poljski presto, što je izazvalo otpor lokalnog plemstva (Barovska konfederacija). Kada su ruski odredi, goneći poljske ustanike, prešli na teritoriju Osmanskog carstva i spalili gradić Baltu, sultan Mustafa III je, podstaknut od strane Francuske i Austrije, objavio rat Rusiji u oktobru 1768. godine.

Foto: Promo

Katarinina strategija: Rat na kopnu i moru

Katarina Velika je imala viziju koju nijedan ruski vladar pre nje nije uspeo da ostvari, s to je izlaz na Crno more.

🔹 Bitka kod Česme (1770)

Jedan od najneverovatnijih podviga ruske istorije bio je slanje Baltičke flote oko cele Evrope, kroz Gibraltar, u Mediteran. Pod komandom Alekseja Orlova, ruska flota je u zalivu Česme potpuno uništila tursku mornaricu. Osmanlije su bukvalno preko noći ostale bez kontrole nad Egejskim morem.

🔹 Trijumfi na kopnu

General Petar Rumjancev izvojevao je briljantne pobede kod Large i Kagula 1770. godine. U tim bitkama, brojčano nadjačana ruska vojska (nekada i u odnosu 1 prema 5) uspela je da razbije tursku armiju zahvaljujući modernoj taktici i disciplini.

Uloga Grigorija Potemkina

Kao što serija verno prikazuje, Grigorije Potemkin nije bio samo caričin miljenik, već izuzetno sposoban oficir. On se istakao u borbama na Dunavu i Krimu, pokazujući vojni genije koji će mu kasnije omogućiti da postane "gospodar juga" i osnivač gradova kao što su Sevastopolj i Herson. Njegova hrabrost na frontu učvrstila je Katarinino poverenje u njega, ne samo kao ljubavnika, već i kao državnika.

Početak kraja Osmanskog carstva

Rat je završen 1774. godine potpisivanjem Kučuk-Kainardžijskog mira, koji se smatra jednim od najnepovoljnijih ugovora koje su Osmanlije ikada potpisale.

Rusija je time dobila:

👉 Izlaz na Crno more (luke Kerč i Azov)

👉 Pravo da ruski trgovački brodovi slobodno plove kroz Bosfor i Dardanele

👉 Status zaštitnika pravoslavnih hrišćana u Osmanskom carstvu

Ova poslednja tačka bila je ključna za Srbiju i ostale balkanske narode, jer je Rusija od tog trenutka imala legalno pravo da se meša u unutrašnja pitanja Turske kako bi zaštitila hrišćansko stanovništvo.

Zašto je ovaj rat bitan danas?

Pobeda u ovom ratu omogućila je Katarini da nekoliko godina kasnije (1783) i zvanično anektira Krim bez ispaljenog metka. Rusija je prestala da bude samo severna sila i postala je nezaobilazan faktor u evropskoj politici.

Serija "Katarina Velika" na Informer TV uspešno dočarava atmosferu tog vremena. Tenziju između želje za mirom i potrebom za moći. Dok pratite caričinu borbu sa sopstvenim sinom Pavlom i njenim generalima, imajte na umu da su ti događaji postavili temelje sveta u kojem danas živimo.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.