Nisam bio u Srbiji, ali ispraviću to: Zvezda serije "Katarina Velika" za Informer: "Glumio bih u srpskom filmu"

Ruski glumac Vladimir Jaglič (43) kaže da nikada nije bio u Srbiji, ali da će to ispraviti i posetiti našu zemlju što je pre moguće.

Vladimira Jagliča publika u Srbiji trenutno gleda u seriji "Katarina Velika" koja se emituje svakog radnog dana na Informer TV.

U ovoj istorijskoj drami Vladimir tumači lik Grigorija Potemkina i uz Marinu Aleksandrovu (Katarina Velika) igra jednu od glavnih uloga.

Vladimir Jaglič u ekskluzivnom intervjuu za Informer govori o tome koliko su srpski i ruski mentalitet bliski. Iako još uvek nije imao priliku da poseti našu zemlju, Jaglič ne krije da prati rad srpskih kolega i da priželjkuje ulogu u nekoj srpskoj produkciji. Otkrivamo vam i kako je izgledao njegov put od vojničkih snova do naslovnih strana i vrhunskih istorijskih drama.

U seriji "Katarina Velika" tumačite lik Grigorija Potemkina, jednu od najfascinantnijih figura ruske istorije. Koliko je bilo izazovno oživeti čoveka koji nije bio samo caričin miljenik, već i vizionar i državnik?

- Zadatak, iskreno govoreći, nije bio nimalo lak, ali nam je velika olakšica bila to što smo obuhvatili dug period života Grigorija Aleksandroviča. To mi je omogućilo da postepeno "ulazim" u lik tog velikog državnika i stvaraoca, kakav je postao u zrelim godinama. Njegov karakter smo otkrivali sloj po sloj.

Foto: Promo

Potemkin je bio poznat po svojoj burnoj prirodi i ogromnoj ambiciji. Koji aspekt njegovog karaktera Vam je bio najteže da dočarate pred kamerama?

- Za razliku od mnogih poznatih miljenika Katarine Velike, Potemkin je dugo ostao njena osoba od poverenja, prijatelj i savetnik, čak i nakon što su prestali da budu par. Bila je to duga i složena veza na daljinu. Verovatno je jedan od najtežih zadataka bio razumeti taj protivrečan ljubavni odnos dvoje velikih istorijskih ličnosti. Oboje su već imali druge partnere i vodili prividno zasebne živote, ali se u njihovoj prepisci čita nešto sasvim drugo. Bili su bliski ljudi koji su se savršeno razumeli... Stvaraoci ujedinjeni istim ciljem, stvaranjem Velike Rusije.

Foto: Promo

Vaša saradnja sa Marinom Aleksandrovom u seriji deluje veoma prirodno i ubedljivo. Marina je u intervjuu za Informer pomenula da se poznajete još iz studentskih dana sa Pozorišne akademije. Koliko je to zajedničko iskustvo iz perioda studija pomoglo u građenju te specifične hemije između Katarine i Potemkina?

- Istina je, poznajemo se još od studentskih dana. Ipak, bili smo na različitim klasama i nismo radili zajedno. Međutim, moram priznati da je Marina bila jedan od presudnih faktora zbog kojih sam upisao baš pozorišni institut "Ščukin". Tih godina sam birao između GITIS-a i "Ščuke" (desilo se da sam imao priliku za oba), ali nakon što sam kao kandidat video Marinu na stepenicama legendarne Vahtangovske škole... Izbor je postao očigledan. Mnogo godina kasnije, ta ista energija i hemija odigrale su ključnu ulogu na malim ekranima.

Foto: Promo

Postoji li neka anegdota sa snimanja zajedničkih scena sa Marinom koju ćete dugo pamtiti?

- Bilo je jedne situacije koju danas, s godinama, smatram zabavnom. Prva zajednička scena. Prvo radno iskustvo. Prvi susret Potemkina sa imperatorkom. On, ranjen, donosi depešu sa fronta. Ja se baš na taj dan snimanja strašno otrujem hranom. Bio sam bled sam kao krpa i samo što se ne onesvestim. Marina me posmatra, ne razumejući šta mi je. Dodajte tome moju tremu, nervozu i sve prateće simptome trovanja. Bio sam maksimalno pribran i hladan. Ne znam kakvo je mišljenje tada stekla o meni, ali ja sam se doslovno plašio da se ne obrukam na svim poljima. Danas se toga sećam sa osmehom, ali tada se čak ni ne sećam kako sam stigao kući nakon smene.

Vratimo se na same početke. Kako ste prelomili i odlučili da gluma postane Vaš životni poziv?

- Oduvek sam želeo da budem vojnik. Otac mi je oficir i nisam sebe video u drugoj profesiji. Ali, kako kažu: "Jednog dana...". Devojčica iz susednog ulaza je krenula u pozorišni studio, a ona mi se jako dopadala. Pošao sam za njom i tako zaronio u taj predivni, raznoliki svet pozorišta i filma. Čista slučajnost.

Foto: Игорь Вавилов

Vaša karijera je veoma raznolika, od istorijskih drama do savremenih akcionih filmova. U kom žanru se danas osećate "najprirodnije"?

- Meni je svuda prijatno da radim ako su pored mene profesionalci. U savremenoj kinematografiji postoji mnogo faktora i nijansi koji utiču na moju odluku da li ću učestvovati u nekom projektu. Ponekad izbor nije jednostavan.

Šta je trenutno aktuelno u Vašem profesionalnom životu? Možete li nam otkriti nešto o novim projektima na kojima radite ili koji su u planu za naredni period?

- Nedavno smo završili snimanje velikog istorijskog filma "Kraljica Ana", a priprema se i nekoliko serija. Ne volim mnogo da pričam o projektima koji su u toku ili koji tek treba da izađu, jer cenim ljude koji prvo urade, pa tek onda pričaju.

Da li ste ikada imali priliku da posetite Srbiju? Ako jeste, kakve utiske nosite i šta Vam se ovde najviše dopalo?

- Nažalost, i na moju veliku sramotu, ne. Ali obavezno ću to ispraviti i, ako Bog da, podeliću sa Vama svoje utiske.

Foto: Игорь Вавилов

Srpska i ruska kinematografija su poslednjih godina veoma povezane. Da li pratite rad srpskih kolega i postoji li neki srpski film koji ste gledali, a koji je ostavio poseban utisak na Vas?

- Veliki sam ljubitelj filmova Emira Kusturice. Smatram ga majstorom svog zanata i začetnikom čitavog jednog pravca u kinematografiji. Naravno, tu je i moj kolega Miloš Biković i njegov rad na filmu i u serijama. Naši narodi, kultura i mentalitet su tesno povezani. Naš intervju i interesovanje za seriju "Katarina Velika" najbolji su dokaz za to.

Da li biste voleli da se oprobate u nekom projektu srpske produkcije, bilo da je u pitanju film ili serija? Postoji li neki tip uloge ili režiser sa kojim biste voleli da sarađujete na našim prostorima?

- Sa zadovoljstvom. Nadam se da će mi sudbina pružiti takvu priliku.