Svetska legenda muzike zbog koga je "Grk Zorba" postao Srbin kad je bilo najteže

Jedno od najvećih imena u svetskoj nuzičkoj umetnosti, legendarni grčki kompozitor Mikis Teodorakis , trajno je urezan u pamćenje srpskog naroda po snažnoj podršci koju je pružao našoj zemlji tokom NATO agresije 1999. godine, ali i ranije, u danima i godinama kada je Srbiji bilo najteže.

 Tvorac sirtakija i neprevaziđene muzike svetski proslavljene u filmu "Grk Zorba" je za vreme NATO agresije na koncertu  na centralnom atinskom trgu Sintagma, održao  govor koji je odjeknuo širom sveta, a  pozvao je na desetine hiljada Grka, okupljenih na trgu, da pevaju sa njim za Srbiju.

- Juče, u Vašingtonu, Ujedinjene nacije potpisale su smrtnu presudu. Potpisano je ubistvo međunarodnog prava. Juče je u Vašingtonu potpisan zakon džungle i pravo jačeg. Sjedinjene Države sada zajedno sa evropskim zemljama mogu da sude, presuđuju i kažnjavaju svima koji misle i koji se ne uklapaju u njihove planove - govorio je tada Teodorakis, a te njegove reči do tančina su opisale i današnjicu, 26. godina posle.

Mikis je još istakao da je glavni cilj bio  da pretvore Jugoslaviju u sprženu zemlju, što će i učiniti ukoliko ne naiđu na otpor.

- Žele da pretvore Srbiju u pustoš, pustinju pepela i krvi, da bi je mogli pokazati narednim žrtvama i reći: "Pogledajte šta će vam se desiti ako se ne pokorite". Mi, Grci, moramo biti ponosni, jer smo jedini koji ujedinjeni i posvećeni kažemo "ne" varvarizmu. Mi stojimo uz žrtve, našu srpsku braću, i želimo da naša pesma nadjača zavijanje sirena i zvižduk raketa. Beograde, danas pevamo za tebe - uzviknuo je legendarni kompozitor.

Međutim, manje je poznato da je pet godina pre bombardovanja, 1994. godine u jeku najžešćih sankcija SR Jugoslaviji, Teodorakis poklonio Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu  besplatno pravo na izvođenje baleta "Grk Zorba".

Mikis je tada notni materijal poklonio SNP-u bez ikakve nadoknade. Balet je urađen 1988.po motivima romana "Doživljaji Aleksisa Zorbasa" Nikosa Kazancakisa. Po tom delu je 1964. snimljen čuveni film "Grk Zorba", ovenčan sa tri Oskara, za koji je Teodorakis komponovao muziku.

Foto: A.Ramadanović

Sve je počelo krajem 1993. godine, kada se poslenik SNP-a Dušan Belić obreo u čuvenoj areni u Veroni na baletskoj predstavi "Grk Zorba" na kojoj je Teodorakis lično dirigovao orkestrom. Opčinjen tim spektaklom, Belić je počeo da razmišlja kako da to fantastično delo dovede u Novi Sad. Osmelio se, uputio pismo kompozitoru.

Odgovor je stigao vrlo brzo.Maestro je načinio veliki gest, ekskluzivno i besplatno nam je dao pravo da u SNP i u beogradskom Sava centru izvedemo njegovo čuveno delo – objašnjavaju u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Premijera je izvedena 1. decembra 1994. godine u Novom Sadu, potom i u Beogradu, u prisustvu Teodorakisa. Tom prilikom i zvanično je poklonio novosadskom pozorištu autorska prava za svoju predstavu. 

Foto: A.Ramadanović

Od tada je "Grk Zorba" izvođen neprekidno  punih osamnaest godina, ukupno 128 puta. Predstavu je videlo 120.000 gledalaca u Novom Sadu, Beogradu zatim u Tivtu, Subotici, Kruševcu i mnogim drugim gradovima.

Ovaj baletski spektakl  izvođen je po libretu koji potpisuju: Krunislav Simić, Dušan Belić, direktor projekta, Hadži Zoran Lazin, producent i Serž Vafijadis, umetnički konsultant i supervizor, a u koreografiji i režiji baletskog prvaka i pedagoga Krunislava Simića.

 Posle tri godine pauze, nova postavka "Grka Zorbe" urađena je 2016. godine, a zanimljiv je odgovor Teodorakisa na pismo koje mu je uputio tadašnji upravnik SNP Zoran Đerić o dozvoli za izvođenje baleta.

Foto: A.Ramadanović

"Dragi prijatelji, Novi Sad je uklesan u moje sećanje. Nikada neću zaboraviti ljubav i ljubaznost njegovih stanovnika, niti ogroman talenat njegovih umetnika. Želim da vam nova predstava "Zorba" bude kao i prethodna, uspešna i još bolja! Nažalost, zdravlje mi ne dozvoljava da budem sa vama. Hvala svima i želim vam puno uspeha, s ljubavlju i lepim željama", napisao je Teodorakis. 

Mikis Teodorakis je premniuo 2021. u 96.godini, a iza sebe je ostavio više desetina simfonijskih dela, opera, baleta, kantata i oratorijuma,kao i muziku za više filmova.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.