"Beograd je veoma uzbudljiv, pravo je osveženje"! "Fantom" za Informer o hit mjuziklu i svojoj ulozi koja je oduševila svet

Nadim Namon koji u mjuziklu "Fantom iz Opere" tumači glavnog junaka kaže da je Beograd veoma uzbudljv grad i da je pravo osveženje u odnosu na London gde živi i radi.

Sinoć je u Centru "Sava" premijerno izveden mjuzikl "Fantom iz opere" koji se u svetu igra više od 40 godina. 

Za sve one koji nisu uspeli da prisustvuju premijeri, "Fantoma iz opere" mogu pogledati i 23, 24, 25, 26 i 27 aprila u Plavoj dvorani Centra "Sava".

U ekskluzivnom intervjuu za Informer glavni glumac ovog mjuzikla koji igra Fantoma ispričao nam je utiske svog dosadašnjeg boravka u Beogradu, ali i detalje svoje uloge i predstave koja decenijama oduševljava svet.

Kako doživljavate svoj likove, prepoznajete li se u njemu?

- Fantom je komplikovan. Ne mogu da kažem da ga volim u klasičnom smislu, ali ga razumem. Imamo nešto važno zajedničko, obojica kroz muziku izražavamo osećanja. Neki ljudi vode dnevnike, neki idu na terapiju, a mi sednemo za klavir i pretočimo emocije u melodiju. Fantom je čovek koji se ne uklapa. Umesto da se bori protiv toga, on stvara alter ego, duha. Taj duh je sve što on nije: moćan, misteriozan, zastrašujuć. A ispod toga je samo usamljen i ranjiv čovek. Glumački je to divan izazov, glumiti moćnog lika koji je, zapravo, sav lažan. I onda polako skidati slojeve i otkrivati istinu, dete koje nikada nije naučilo da se poveže s ljudima.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

U savremenom društvu, da li mislite da publika i dalje oseća bliskost sa Fantomom?

- Apsolutno. Fantom je ogledalo današnjeg sveta. Pokazuje kakve posledice mogu biti kada ste okrutni prema nekome ko je "drugačiji". Svet danas i dalje funkcioniše kroz predrasude, po poreklu, veri, boji kože, klasnoj pripadnosti... Fantom je proizvod tog odbacivanja. A onda dolazi Kristina. I ona ne okreće glavu. To je najveći poklon koji mu je mogla dati. On prvi put doživljava nežnost. I mislim da ga to menja, ona mu pokazuje da ne mora da se krije iza maske. Može samo da bude,  čovek. Sa svojom muzikom i svojim bolom, možda, čak, i srećom. Zapravo, toliko ljudi danas nosi te metaforičke maske posebno u eri društvenih mreža. Svi žele da prikriju slabosti, da se pokažu savršenima, iako su iznutra možda ranjivi i izgubljeni. Mislim da je zato ova priča još uvek toliko relevantna. Svi u njoj pronalazimo delić sebe.

Foto: Ivan Miladinović

Da li Kristina menja Fantoma iznutra?

- Tek na kraju. Veći deo priče on se drži svojih mehanizama, besa, kontrole, maski. On ne dopušta da bude potpuno viđen. Čak ni pred njom. Kada ga dodirne, poljubi, kada mu pruži nežnost uprkos njegovoj "strašnoj" spoljašnjosti prvi put ostaje bez reči. To je trenutak kada shvata da je sve pogrešno razumeo. I tada se menja. Počinje da se izvinjava, da pokazuje dobrotu. To je njena moć. Ona ga uči da postoji drugačiji način.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Kakav je osećaj igrati glavnog junaka u najpoznatijem mjuziklu svih vremena?

- To je ogromna čast. Ova uloga je zaista jedna od najikoničnijih u istoriji muzičkog teatra. Gde god da odete na svetu, ako pokažete nekome masku, odmah će znati o čemu se radi. Igrao sam u ovom mjuziklu s prekidima poslednjih 15 godina. Počeo sam sa 25 godina, tada kao novajlija iz Bombaja, igrao sam Raula, a sada donosim ovu predstavu širom sveta. To je za mene poseban put. Korak po korak. Kao i ceo život.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Da li ste očekivali izvođenje ovog mjuzikla baš u Beogradu?

- Iskreno, biti ovde je veoma uzbudljivo. Sam mjuzikl "Fantom iz opere" ima 40 godina dugu tradiciju. To je priča koja je obišla svet, ali za nas kao ekipu koja ima čast da je prvi put donese u Srbiju, to je zaista posebno. Kada si deo projekta koji je toliko voljen globalno, a upravo ti budeš onaj koji ga premijerno izvodi u nekoj zemlji, to se pamti.

Kakav je vaš prvi utisak o Srbiji?

- Prijatno vreme. Živim u Londonu, pa mi je ovo pravo osveženje! Beograd mi deluje kao vrlo lep grad, sa zanimljivom mešavinom starog i novog. Još uvek nisam imao slobodnog vremena jer se pripremamo za premijeru, ali od sutra počinje i moj mali turistički deo. Radujem se da probam srpsku hranu i da upoznam i arhitekturu i kulturu ovog mesta.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Zamislimo da Fantom ima Instagram, kakve bi objave delio?

- Odlično pitanje! Verovatno bi bile veoma mračne i emotivne. Puno senki, možda neka muzika u pozadini, nikad da mu se vidi lice, prava tajanstvenost. Bio bi, kako da kažem... "emo". Sećate li se benda "Evanescence"? E pa tako nešto, melanholično, tužno, uz poneki gitaristički rif. Možda bi imao i tetovaže koje bi povremeno pokazivao.

Imate li vi tetovaže?

- Ne, nemam. Kada ste glumac, to zna da bude nezgodno. Ljudi iz pozorišta često ne vole tetovaže jer se teško uklapaju u uloge.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Kakvu muziku privatno volite da slušate?

- Volim klasični rok. Odrastao sam uz "Queen", "Beatlese"… Volim zvuk gitare, to mi je omiljeni muzički pravac.

Zašto mislite da je baš ovaj mjuzikl toliko popularan širom sveta i to već decenijama?

- Mislim da je ključ u melodijama. Endrju Lojd veber piše pesme koje su izuzetno pamtljive. Ljudi koji nisu mnogo muzikalni, posle gledanja predstave se zateknu kako pevaju pesme danima. One ulaze pod kožu. Ali uz to, mislim da najveću moć ima priča, univerzalna, emotivna, i svima razumljiva.