Održana komemoracija Erolu Kadiću: Ćerka i supruga slomljene od bola (FOTO)

U Ateljeu 212 danas je održana komemoracija preminulom glumcu Erolu Kadiću koji je preminuo 7. maja u 69. godini života.

Govor direktorke Ateljea 212 Gordane Goncić pročitao je Svetozar Cvetković, a o umetniku su govorile i njegove kolege Sofija Juričan, Milica Mihajlović, Aleksandar Srećković Kubura, Aljoša Vučković i Miloš Petrović Trojpec.

Osim kolega koje drže govor na komemorativnom skupu, među onima koji su došlli da odaju počast kolegi su i Ivan Jevtović, Milan Mihailović Caci, Dara Džokić, Branka Šelić, Irfan Mensur, Gordan Kičić i mnogi drugi.

Komemoraciji su prisustvovali i direktorka Ateljea 212, Gordana Goncić i upravnik Narodnog pozorišta Svetislav Bule Goncić.

Neutešna udovica Erola Kadića, Lena, primala je saučešće u holu Ateljea 212.

Foto: ATA Images

Aljoša Vučković pročitao pesmu Erola Kadića

Glumac Aljoša Vučković pročitao je pesmu Erola Kadića koja nosi naziv "Glumac":

Mogu biti luda, razbojnik, ubica

Mogu biti drvo, vitez, kralj

Mogu biti žena, ljubavnik, muž

Ali... Ko sam ja?

Samo na tren da budem dah

Samo na tren da budem glas

Samo na tren da budem svitac

Samo na tren da budem ništa

Ali, ko sam ja?

Na moj dlan čitava planeta može da stane,

Ja brda pomeram

Vodu s potoka pijem

Oči tvoje gledam i kad ih nema!

Ali,... Ko sam ja?

Sanjam tuđe snove

Izgovaram tuđe reči

Tuku me i vole

Ja umoran molim se Bogu,

Ali... Ko sam ja?

I na kraju stajaću pred vama

Zbunjen, nemiran, plašljiv kao dete

Spreman da svaku kaznu primim

Polako, tiho, najtiše

Uđite u moje snove, zajedno ćemo,

Kao iskusni mornari ploviti morem.

Jer, ko sam ja

Da sanjam sam?

Foto: ATA Images

Govor Milice Mihajlović

- Mene su za Erola vezivale reči. On je prolazio neke nepogrešivo atraktivne i uspešne komade i poveravao mi je da ih adaptiram. Sinoć smo igrali "Rolekoster", gde je gotovo čitavu ulogu meni Erol napravio. Sve je to smislio pozivajući se na svoju sestru. Kad smo kod reči, postoje reči kojima bih ja njega opisala - prefinjen, topao, dobar drug i veliki gospodin. Jedna od poslednjih poruka koju smo razmenili bila kad sam ga pitala kako se bori. Odgovorio je: "Ali, neverovatno, Lena mi je nabavila sad brdo ideja. Mnogo je smešna i tužna ta komedija. Ja upravo pišem, a ti se javljaš". Lena i ja smo dale reč da ćemo njegov poslednji komad pretvoriti u javu - rekla je glumica Milica Mihajlović.

Govor Sofije Juričan

- Kako si nas samo sve zajedno iznenadio i šokirao tvojim naglim i neočekivanim odlaskom. I danas smo ovde okupljeni tobom i pokušavamo, a da znamo da još dugo nećemo moći da se naviknemo na takvu nepravdu. Priznajem da osećam i sama nespremnost i nespretnost fa se oprostim od tebe. Trebalo je još toliko toga da uradimo i podelimo. Tužna sam i sebično ljuta što sam izgubila prijatelja i kolegu u momačkoj snazi sa ambicijama i željama. Hvala ti, Erole. Hvala na podršci, ljubavi i brizi. Hvala što si brinuo da budem uspešna i srećna. Hvala što smo radili i prvi i drugi, a što si me za treći put dosledno i uporno čekao i razumeo. Drage Lena i Una, svedočila sam koliko ste bile sva njegova snaga. Njegove devojke kojima se toliko ponosio. Bile ste mu takva inspiracija i motivacija. U slavu njegove ljubavi i želje da budete dobro i srećno, držite se i imajte snage i vere da tako bude. Eto tako, dragi moj Erole, nastavićemo tamo gde smo stali. Samo moraš još malo da me pričekaš. Smrt je samo tren, a život je večan. Uživaj u nebeskom miru i radosti, a mi ćemo čuvati uspomenu na tebe, a i ti čuvaj nas. Do ponovnog susreta, grli te i široko ti se osmehuje tvoja lična Ana Manjan - rekla je na sceni glumica Sofija Juričan.

Govor Svetozara Cvetkovića

- Erol je rođen 19. Juna 1955. godine. U drugoj polovini prošlog veka na Fakultetu dramskih umetnosti, koji je još uvek mirisao na novo, prijavila se grupa ljudi za prijemni. Među tih 600 kandidata nema toga ko nije primetio posebno lice i talenat. Nema toga koji nije primetio lice koje je vuklo na Sirana, iako ga nikada nije odigrao. Nema toga ko nije primetio rešenost jednog Zagrepčanina na postane Beograđanin. Arsenije Jovanović je uzeo sve Beograđane i jednog Zagrepčanina. Već na prvoj godini je napravljen tandem koji su činili Erol i Raša Prodanović. Njihovi ispiti su uvek bili zajednički, pobednički, šarlatanski, ali vrlo ozbiljni. Po završenim studijama, Erol je brzo ušao u Atelje i proveo najlepše trenutke - ispričao je Cvetković i nastavio:

- Raca ga je napustio, a i nas u godinama koje su iza nas. A Erol je preživeo najteže trenutke pri raspadu zemlje. Kako je bilo živeti jednom Zagrepčaninu u Beogradu dok su svi njegovi u Zagrebu. Kako je uspevao da u vremenu rata dođe do njih i provede vreme sa njima, kako je u tim godinama sa osmehom uspeo da odživi i kako je preživeo dane bombardovanja na sceni Ateljea? Jedan od lidera te misli preživljavanja i da je pozorište život bio je Erol Kadić. Da statistika nije samo statistika i da odlazak jednog ovakvog glumca ne možemo smatrati prirodnim odlaskom, jer bismo voleli da je tu sa nama, znače i imena onih dela koje je ostavio iza sebe - rekao je Svetozar Cvetković pred okupljenima, a potom istakao da je Kadić tokom svog života u Ateljeu 212, Erol je ostvario preko 50 uloga, prisećajući se samo nekih od njih.Uz to što je bio i glumac i reditelj, a da mi to u Ateljeu 212 nikad nismo osetili kao nešto iznad onoga što je bilo njegovo iskreno ljudsko ponašanje. Bio je strašan kuvar. Iznenađivao nas je na predstavama nekim od svojih jela, voleo je bend u kojim je nastupao sa svojim kolegama u bifeu i "Brodu koji plovi za Beograd". Delio je sa svima nama svoja iskustva življenja. Kada bi nas odlučio svojim đakonijama ili kada bi neko drugi doneo nešto tako ukusno, Erol je izgovarao rečenicu koja nam tako nedostaje: "Život opet ima smisla". Erol je bio umetnik življenja i naučio nas je iskrenim životnim radostima. Nebrojeno puta smo igrali predstavu "Sveti Georgije ubiva aždahu" i nebrojeno puta sam čuo njegovu rečenicu iza zavese "Bolje da umrem, nego da mi se nešto desi". Nije bolje - govor je koji je pročitao glumac Svetozar Cvetković.

Ko je bio Erol Kadić?

Rođen 19. juna 1955. godine u Zagrebu, Kadić je glumačku karijeru započeo nakon što je 1980. diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Arsenija Jovanovića. Od 1983. godine pa sve do penzionisanja 2020, bio je stalni član ansambla Ateljea 212, gde je ostavio neizbrisiv trag.

Foto: ATA Images

Publika će ga pamtiti po brojnim ulogama u predstavama kao što su Kralj Lir, Revizor, Čudo u Šarganu, Opera za tri groša, Turneja, Građanin plemić, Otac na službenom putu, Sveti Georgije ubiva aždahu i mnogim drugim. Igrao je i u SKC-u, između ostalog u predstavama Dr. Džekil i Mr. Hajd, Dobra duša iz Sečuana i Don Žuan.