"Jedan razgovor je odredio 50 godina naših života": Nebojša Dugalić o ulozi Tita i scenama koje lede krv u žilama

Nebojša Dugalić kaže da je jedan razgovor Josipa Broza Tita, bivšeg jugoslovenskog predsednika, odredio sudbinu ljudi u Jugoslaviji u narednih 50 godina.

Uveliko se snima dokumentarno-igrana serija "Tito između Istoka i Zapada", a u ulozi Josipa Broza Tita ponovo ćemo gledati istaknutog glumca Nebojšu Dugalića, koji je ovaj istorijski lik već tumačio u serijalu "Jovanka Broz i tajne službe".

U deset epizoda, sa više od 70 glumaca, serija osvetljava Titov politički manevar između Istoka i Zapada, njegov lični i javni život, ali i uticaj svetskih dešavanja na svakodnevicu u Jugoslaviji.

Dugalić, koji je imao samo deset godina kada je Tito preminuo, otkriva za medije kako pamti to vreme, koliko mu je uloga izazovna, ali i koliko se kroz ovaj projekat menjalo njegovo razumevanje jednog od najvažnijih ljudi 20. veka u našem regionu.

Kultura

"Trojica glumaca će igrati Pupina, snimamo i u Bugarskoj": Reditelj serije o Mihajlu Pupinu otkrio sve detalje

Serija "Pupin" o životu velikog naučnika Mihajla Pupina, uveliko se snima, a reditelj Danilo Bećković otkriva kako je tekao nastanak ovog epskog poduhvata - od prve ideje do snimanja širom Srbije i Bugarske.

03.06.2025

12:41

Kultura

"Uvek sam želeo da provociram publiku i sebe": Dragan Mićanović o ulozi života u seriji o Mihajlu Pupinu

Dragan Mićanović kaže da je oduvek želeo da igra uloge koje provociraju i njega kao glumca i publiku, a lik Mihajla Pupina vidi kao jedan od najzahtevnijih izazova u svojoj karijeri.

04.06.2025

13:41

Foto: Tanja Andric

Kako pamtite Titovo vreme, s obzirom na to da ste bili dete kada je on umro?

- Jako živo pamtim taj period, iako sam imao svega 10 godina kad je Tito umro. Sećam se mnogo detalja iz tog vremena, a posebno dana kada su objavili da je preminuo. Atmosfera u gradu je bila posebna - vojska je bukvalno preplavila Kraljevački most, rastrčala se preko Ibra, cela zemlja se odjednom mobilisala. Bio je to, naravno, dečji doživljaj sveta, ali i snažan utisak koji proizilazi iz samog događaja.

Kako danas, sa vremenskom distancom, gledate na to vreme i informacije koje smo tada dobijali?

- Vremenom se naravno menja i odnos prema prošlosti, kao i razumevanje onoga što smo tada znali. Danas znamo mnogo više, pa možemo objektivnije sagledati stvari. Recimo, radeći ovaj serijal, prvi put sam imao priliku da se susretnem sa scenarijem koji je zasnovan na stenografskim zapisima - zvaničnim dokumentima sa stvarnih pregovora Tita i velikih svetskih lidera. 

Da li ste u tim zapisima primetili sličnosti sa današnjom globalnom situacijom?

- Apsolutno. Najzanimljivije je što se, u suštini, ništa nije promenilo. Tada su takođe glavne sile bile Rusija, Amerika i Evropa, stalno se prelamalo oko Bliskog istoka, stalno se radilo o zonama uticaja. Jedina prava razlika je što je tada Jugoslavija bila veliki subjekt u tim igrama - kroz pokret nesvrstanih predstavljala je treći blok koji je održavao neku ravnotežu. Danas smo značajno manji i gotovo ne postojimo kao subjekt, više smo trpni, kolateralna šteta.

Foto: RTS

Kakvu sliku ste imali o Jugoslaviji kao dete, a kakvu imate danas?

- Kao dete, imao sam utisak da živimo u jednoj uređenoj, sređenoj, veseloj zemlji. Sve je bilo "ružičasto i raspevano". Onda su došle posledice tih politika i počeli smo da sagledavamo realnost. Danas, gledajući te iste događaje iz nove vizure, sa pristupom podacima koje tada nismo imali, shvatamo šta se zaista dešavalo iza kulisa. Tada nismo znali šta je Tito dogovarao sa Britancima, Rusima, Amerikancima, to su bile pažljivo "prerađene" informacije koje smo dobijali.

Šta mislite da ovaj serijal može da donese publici?

- Mislim da će ovaj serijal, baš zbog istorijskog uvida i vremenske distance, pomoći da bolje razumemo sopstvenu sadašnjost. Posmatrajući prošlost, možemo bolje sagledati korene današnjih problema. Sve to je posledica, između ostalog, i neumoljive geografije - tu smo gde jesmo, između velikih sila koje se preko naših leđa obračunavaju.

Foto: RTS

Koliko je teško glumiti nekog kao što je Tito, kad svi već imaju svoje mišljenje o njemu, a vi ipak treba da unesete i nešto svoje u tu ulogu?

- Sa jedne strane jeste dosta je teško, ali sa druge strane mnogo olakšava činjenica da postoji jako obimna i detaljna građa. Pošto postoji građa, u dramskom smislu to znači da vi imate jako dobar materijal da definišete dramski događaj. Dakle, nezavisno od nekog ideološkog opredeljenja, ko je za koga, da li je četnik ili partizan, potpuno je nebitno. Vi gledate jednu realnu dramsku situaciju u kojoj se zatekao taj i taj čovek. Sticajem okolnosti je to bio Tito. Zaista imali smo scene gde kada je završimo, zapitamo se da li je moguće da je ovaj jedan razgovor u stvari odredio nama sudbinu u narednih 50 godina. To je bila jedna ponuda od strane Britanaca još za vreme rata. Mi tek sada razumemo šta je to što smo mi posle živeli pola veka, dok nije došlo do novog raspada, novih rasparčavanja i tako dalje. 

Foto: RTS

Kako balansirate privatan život i posao?

- Ovaj posao je jedan od onih koji čovek koje čovek ne može da radi tako što ode, ima radno vreme pa ga završi i vrati se kući i živi neki drugi život. Zato što zapravo alat ovog posla jeste naš celokupni život.To kako živimo negde tamo na petom mestu, kakva su nam iskustva u odnosima s ljudima.  To je naša građa i materijal kojim baratamo onda kad pravimo neke likove, kad ovaploćujemo neke događaje, neke situacije i tako dalje. Sve je to jedno s drugim u u vezi, ali trudim se naravno da privatni život i prostor kuće nikad ne trpi zbog onoga što radim. Za tako nešto nema recepata. To je kao kada biste pitali majku koja je već rodila svoje dete kako ga je odgajila. Ona bi vam rekla da ne zna, da kad plače nahrani ga, kad je žedno napoji ga, kad treba se presvuče, ona ga presvuče i tako dan po dan dok ne izraste u čoveka. Tako isto i ovo treba savladati, te dnevne zahteve i posla i života, dok ne dođe na svoje.

Foto: RTS

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.