Oteran sam iz pozorišta "Boško Buha"! Ljubivoje Ršumović: "Iz novina sam saznao da više nisam upravnik"

Ljubivoje Ršumović (86) kaže da je iz novina saznao da više nije upravnik pozorišta "Boško Buha" u kojem je radio punih 16 godina.

Naš proslavljeni pesnik je od 1986. do 2002. godine radio i kao upravnik pozorišta "Boško Buha", a u jednom intervjuu za Informer ispričao je da se na ružan način rastao sa tom kućom

- Ja sam odatle oteran. Posle 16 godina uspešnog rada u "Buhi", tokom letovanja, iz novina sam saznao da više nisam upravnik pozorišta i da je na moje mesto postavljen glumac Nenad Nenadović. Nenadao sam se tome, naravno! Kad se setim koliko su me molili da dođem na to mesto, sa mesta urednika u Književnim novinama, i kako su me oterali gradski čelnici, na čelu sa "crvenom vešticom", moram reći da mi "najviše nedostaje" jedno drugarsko, ili poslovno izvinjenje - ispričao je Ršumović i intervjuu.

Ljubivoje je tom prilikom ispričao da je pesme počeo da piše još dok je pohađao osnovnu školu. Jednu je posvetio Zlatiboru. Bio je to, zapravo, domaći zadatak učiteljice Milice. Tu pesmu je poslala u Beograd i posle nekoliko dana Ljubivoje je saznao da je dobio nagradu - pretplatu na "Pionirske novine" i jednu grafitnu olovku s gumicom na vrhu, koju mu je lično poslao Duško Radović.

Foto: ATA Images

- Tu se, zaista, ne može govoriti o sreći. Mislio sam da je sasvim normalno da učitelj pomaže svojim đacima da lepo pišu. Kad to nauče, onda mogu i da se oprobaju u pisanju pesama, priča i drama. Kad nam je učiteljica rekla da smislimo po jednu pesmu o Zlatiboru, najlepšoj planini, bilo mi je normalno da napišem: "Zlatibore, ti si zlato, ja te volim zato!" Moja najveća sreća bio je dolazak učiteljice Milice Vodević iz Beograda u zabačeno zlatiborsko selo, bez puta, bez struje, bez telefona, ali sa mnogo slobode. A ta sloboda je bila bogomdana za tu sreću, koju je donela učiteljica - ispričao je Ljubivoje za Informer i dodao:

- Ona je dramatizovala pesmu Branka Ćopića "Deda, unuk i petogodišnji plan" i sa nama uradila predstavu za naše roditelje i omladinu. Bilo mi je normalno da jednu od uloga dodeli meni, i to glavnu. Bio sam taj Deda, koji se svađa sa državom, jer je staromodan, što znači - nazadan, ne dozvoljava unuku da ide sa drugom decom na ekskurzije. Ta predstava je bila potpuna novost za naše selo.