Zavisnik od droge odlazi u manastir na lečenje: Sve o novom srpskom filmu "Oče naš" koji je rađen po istinitoj priči

Reditelj Goran Stanković kaže da se film “Oče naš” bavi komunom u manastiru gde zavisnici dolaze da se izleče, a metode koje se koriste u tom rehabilitacionom centru postaju ekstremne.

Film "Oče naš" reditelja Gorana Stankovića imaće svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Torontu, koji se održava od 4. do 14. septembra.

Radnja filma prati Dejana (Vučić Perović), zavisnika od droge koji dolazi na lečenje u manastirsku komunu u zabačenom delu Srbije. Tamo ga pod svoje uzima otac Branko (Boris Isaković), harizmatični i strogi sveštenik čije metode "isceljenja" postaju sve ekstremnije.

Goran Stanković, široj javnosti poznat kao koscenarista i reditelj serija "Sablja" i "Jutro će promeniti sve", završio je master studije režije na prestižnoj AFI filmskoj školi u Los Anđelesu. Njegov prvi dugometražni film donosi smelu autorsku viziju o složenom odnosu između moći, vere i lične odgovornosti.

Foto: Tanjug/Marko Đoković

Priča je inspirisana stvarnim događajima od pre nekih 15 godina, a Stanković se pitao kako se mesto "gde treba da u prvom planu bude vera, zapravo koristi nasilje kako bi se nekome pomoglo".

- Pitao sam se da li nasilje u bilo kom obliku može i treba nekome da pomogne. Proveo sam proteklih skoro osam godina izučavajući tu temu i slučaj. Realne činjenice i ljude sam stavio u fiktivni kontekst - ispričao je reditelj u emisiji "Tanjug reflektor".

Dodao je da se uvek trudio da kroz kreativni proces uzme srž iz života, a onda je prilagodi dramaturškim zakonitostima, "kako bi rezonovale i više od onoga što realnost pruža i pronašli univerzalnu notu koja korespondira sa mnogo širim prostorom".

Foto: Tanjug/Marko Đoković

Govoreći o izboru glumaca, podsetio je da je master radio na Američkom filmskom institutu gde je fokus, između ostalog, na radu s glumcima.

- Kroz proces izbora glumaca uvek sam naginjao na kartu naturalizma, na nečemu što će da bude blisko životu, a opet da mu se da nota autentičnog i što tom projektu odgovara stilski - napomenuo je reditelj.

Glavnu ulogu je poverio Vučiću Peroviću, jer je kod njega pronašao senzibilitet nekog ko "ima bogat unutrašnji život, a opet je dovoljno krhak i ima osetljivost i senzitivnost".

- U ekstremnim okolnostima kod njega može da se javi jedna vrsta snage, pa čak i agresije. I meni je taj raspon u stvari bio jako bitan i on je ispostavilo se idealan bio kandidat za tu ulogu - naglasio je Stanković.

Foto: Printscreen/Youtube

Kod uloge oca se trudio da stvari ne budu crno-bele, da ne bude loš ili dobar čovek, već neko ko će doneti "nijanse te dimenzije da razumemo, ne da pravdamo, zašto neko poseže nasilnim metodama".

- Za lik oca sam izabrao Borisa Isakovića i mislim da je doneo jako iznijansiranu, kompleksnu ulogu gde su njegova pojava, ali i karakter i senzitivnost kao glumca užasno pomogli da se dočara tako velika i harizmatična ličnost - rekao je Stanković.

Govoreći o očekivanoj reakciji publike, Stanković je rekao da će "ljudi moći da povuku dosta paralela ne samo sa jednom religioznom strukturom, već i sa društvom uopšte, koje je u svetu postalo dosta ekstremno".

- Film kroz ovu priču upravo istražuje šta je neophodno da bi se ljudi osećali kao da negde pripadaju, šta su spremni da žrtvuju za to i kako ponekad ta želja i potreba može da bude iskorišćena. I pored toga što je na nekom alegorijskom nivou priča o svetu u kom danas živimo, na drugom nivou je to u stvari priča o čoveku koji je odbačen od strane svoje porodice i bliskih prijatelja - rekao je Stanković.

Prema njegovim rečima, on mora da prođe put gde mora da prihvati sve ono što je uradio, da se preispita i da pokuša u takvom jednom ambijentu da se pročisti i da pronađe snagu da se suoči sa samim sobom.

Pored Vučića Perovića i Borisa Isakovića, u filmu igraju Jasna Žalica, Petar Novaković, Goran Slavić, Dado Ćosić, Goran Marković, Nikola Šurbanović i Lazar Tasić.

Stanković je dodao da je tu još nekoliko glumaca, koji su prvi put na filmu ili su ljudi iz okruženja gde su snimali, "koji su dali poseban pečat".